„Bacio mi je novac za abortus u lice, a roditelji su me se odrekli“: Bolna ispovest Beograđanke koja je ostavila svoju bebu na rođenju

„Kada sam ostala u drugom stanju, bila sam mlada i bez podrške roditelja da sačuvam dete. Zatrudnela sam sa čovekom koji nije imao nameru da me oženi niti da podeli sa mnom odgovornost. Bacio mi je novac u lice za abortus, okrenuo se i otišao…“

Ovim rečima za Telegraf.rs svoju bolnu životnu priču počinje Z. M. iz Beograda, koja je pre više od 20 godina rodila devojčicu, a potom je ostavila u porodilištu i nastavila život bez nje. Nikada je nije potražila. Kako kaže, u trenutku kada je saznala da je trudna ostala je gotovo bez ikakve podrške – roditelji su je odbacili, dok je muškarac sa kojim je zatrudnela prekinuo komunikaciju sa njom. Dve prijateljice i žena kod koje je iznajmila sobu bile su, kako navodi, jedine osobe koje su joj tada pružile podršku.

„Bila sam mlada. Otac je bio strog, a majka ga je slepo slušala. Svi smo imali velike snove i težili ka nečemu boljem, pa tako i ja“, priseća se ona.

Možda vas zanima

Gledate u telefon dok je dete pored vas? Naučnici otkrili kako ova navika može da utiče na najmlađe

Šta bebina stolica može da otkrije roditeljima? Pedijatar upozorava na tri boje zbog kojih treba odmah pozvati lekara

„Krenuo je da me hvata za vrat, ne bih tek tako da nam se raspadne porodica“: Ispovest majke bebe od 11 meseci uznemirila žene

„Mislila sam da će se radovati našem detetu“

Z. M. priča da je sa tadašnjim partnerom bila približno istih godina i da je verovala da će zajedno graditi budućnost. Nakon što je saznala da je trudna, dugo nije znala kako da mu saopšti vest. Nadala se da će se obradovati i da će trudnoća promeniti njihove planove.

„Maštala sam o tome kako se on raduje našem detetu i kako je to ljubav za ceo život. Bili smo mladi“, priča ona.

Ipak, odgovor koji je dobila nije bio onakav kakvom se nadala. Tokom šetnje Kalemegdanom rekla mu je: „Želim da budem tvoja žena“. On joj je, kako navodi, odgovorio da od toga nema ništa. Nakon toga počeo je da je izbegava.

„Bacio mi je novac za abortus u lice“

Dve prijateljice znale su da je trudna, dok roditeljima nije smela da kaže. Pokušavala je da stupi u kontakt sa partnerom, ali bez uspeha. Na kraju je jedna od prijateljica pozvala umesto nje, a potom mu saopštila da je Z. M. trudna. Dogovorile su susret.

„Bio je nervozan i besan. Kasnio je. Bacio mi je u lice novac za abortus i rekao da on sa tim ne želi da ima nikakve veze“, priseća se Z. M.

Prema njenim rečima, tada je postalo jasno da od zajedničkog života nema ništa.

Roditeljima je saopštila da je trudna

Kako je vreme prolazilo, a trudnoća napredovala, Z. M. je shvatila da više ne može da krije šta joj se događa. Najpre se poverila majci, nadajući se razumevanju.

„Samo mi je rekla: ‘Videćeš šta će ti otac reći, ako mu smeš na oči’. Bila je kruta prema meni. Mislila je da je dovoljno što imam šta da jedem, odeću, obuću i krevet“, priča ona.

Potom je otišla kod oca.

„U suzama sam mu rekla da sam trudna. Sedeo je za stolom i popravljao tranzistor. Podigao je pogled i rekao da od danas nema ćerku.“

Z. M. je tada uzela nekoliko stvari i otišla kod tetke. Međutim, ni tamo nije pronašla podršku kojoj se nadala.

„Osula je paljbu kako sam mogla da obrukam porodicu“, navodi ona.

Do osmog meseca radila i tražila način da preživi

Jedna od prijateljica uspela je da joj pomogne da privremeno pronađe smeštaj. Z. M. je potom iznajmila sobu kod starije žene i počela da traži posao. Stanodavka joj je, kako kaže, pomogla da pronađe posao kod svog rođaka.

„Trudnoća je bila stabilna i bez poteškoća. Radila sam skoro do osmog meseca. Čistila sam, prala sudove, pomagala oko ručka. Sve vreme sam bila u pokretu“, priseća se.

U tom periodu morala je da razmišlja o osnovnim stvarima – gde će živeti, kako će zaraditi novac i šta će biti sa detetom kada se rodi.

„Znala sam da je devojčica, ali je nisam ni pogledala“

Kada je došao trenutak porođaja, Z. M. kaže da je već donela odluku. Porođaj je, prema njenim rečima, protekao brzo i bez većih problema. Rodila je zdravu devojčicu.

„Znam da je devojčica i da je rođena zdrava. Nisam je ni pogledala“, kaže kroz svoju ispovest.

Bebu je ostavila u porodilištu. Objašnjava da je dugo razmišljala o tome šta može da joj pruži i zaključila da bi detetu bilo bolje da odrasta u drugoj porodici.

„Isplakala sam se za dva života“

Posle porođaja vratila se u podstanarsku sobu.

„Mesec dana nisam ustala iz postelje. Plakala sam danonoćno i isplakala se za dva života“, priča.

U tim trenucima uz nju su bile dve prijateljice i starija žena kod koje je živela.

„Jedino što sam tom detetu mogla da dam jeste život i dobro zdravlje. I jedino što sam mogla bilo je da joj poželim sreću“, kaže Z. M.

Dva meseca kasnije fizički se oporavila i pokušala da ponovo izgradi život. Pronašla je posao, radila prekovremeno, a nakon smrti stanodavke ponovo ostala bez krova nad glavom. Kasnije je napustila Beograd i život nastavila u drugoj zemlji.

„Za nju sam umrla onog dana kada sam je rodila“

Godine su prolazile, a Z. M. nije tražila svoju ćerku. Kaže da je tek nakon desetak godina njen život postao dovoljno stabilan da bi mogla da izdržava dete, ali je tada, prema njenim rečima, već bilo kasno. Preko prijateljice pokušala je da sazna nešto o devojčici.

„To što mi je rekla je lepo. Verujem da je to dete srećno daleko od mene. I za mene i za nju najbolje je da se nikada ne sretnemo“, kaže.

Ipak, priznaje da joj je teško kada razmišlja o svemu što je propustila.

„Nisam bila sa njom kada je učila da hoda, da priča, da jede, kada je pošla u školu…“

Z. M. danas kaže da ne zna kako bi izgledao njihov susret posle toliko godina.

„Kad bismo se srele, nas dve bismo bile kao dva stranca, iako sam joj majka. To je mnogo teško osećanje. Ne radi se o osudi ili oprostu, ali nekada je najbolje ne biti deo nečijeg života.“

Njena najveća želja, kako kaže, jeste da je ćerka srećna.

„Volela bih da nikada ne sazna da je usvojena, ako su to sakrili od nje, i da bude srećna. Ja sam za nju umrla onog dana kada sam je rodila“, završava svoju bolnu ispovest Z. M. iz Beograda.

Izvor: Telegraf