„Daju pare, hrane, oblače, deru se i ovo uvek izostane“ Ovo se zamera balkanskim roditeljima, svi su saglasni

Odnos roditelja i dece na Balkanu često je tema koja izaziva burne rasprave, naročito na društvenim mrežama gde mladi sve češće otvoreno govore o svojim iskustvima.

I dok mnogi roditelji brinu o osnovnim potrebama deteta – obezbeđuju hranu, garderobu i finansijsku sigurnost – sve više se ističe jedan problem koji, kako tvrde mladi, najčešće izostaje: kvalitetna komunikacija.

Upravo zbog toga pokrenuta je polemika o tome da li materijalna briga može da nadomesti razgovor, razumevanje i emotivnu povezanost između roditelja i dece.

Jedna članica Reddita na mreži je napisala:

– Ovo će zvučati kao izuzetno glupo pitanje ali eto. Primetila sam da dosta mojih vršnjaka ima čudan odnos sa roditeljima. Ali nerealno čudan odnos. Kao hrane dete,oblače ga, MEĐUTIM NE KOMUNICIRAJU. I to me je čudilo zato što u svojih 18 godina nikad mi nije bilo jasno kako neki roditelj jednostavno ne može da ima dobru komunikaciju sa svojim detetom. Kao,daju pare detetu, hrane ga oblače ga ali nemaju komunikaciju, ali se svađaju i deru kad dete nešto pogreši. Dosta sam razmišljala o tome zato što dosta balkanskih roditelja jeste tako. I ovo ne govorim da generalizujem ljude jer mi to nije cilj nego generalno samo vidim takav način komunikacije između roditelja i dece.

I što je najtužnije, nije jedina koja je imala nerazumevanje roditelja. Još jedna članica podelila je slično mišljenje:

– Oduvek sam govorila da je najbolja stvar koja mi se desila to što sam sa 16 otišla u veći grad na školovanje i tu se roditeljska kontrola nad mojim životom skoro pa skroz izgubila. Da sam ostala ni dan danas ne bih znala da se izborim za sebe jer evo i u tridesetima kad kažem da sam tražila povišicu, na primer, bude „što si nezahvalna, makar imaš posao“… Komunikacija i razumevanje kao i empatija ne postoje, ali makar znam kako ne treba sa svojim detetom.

I slični komentari samo su se nizali:

– Ne komuniciraju nikako, emotivno nezreli, ako im se protiviš odmah si nezahvalan. Ne poštuju autonomiju, privatnost, ne neguju tvoje Ja. Ne možeš mnogo da ih kriviš, moji su rasli na prašnjavim podovima u kućama od blata gde si polivao pod vodom da nema prašine. Trudili su se da nam obezbede bolje uslove, krov nad glavom, toplu sobu, da se ne mučimo kao oni. I tu se roditeljstvo završava. Tvoje egziatencijalne potrebe su namirene, ja sam svoju roditeljsku ulogu završio. Nisu imali prilike da uče o emotivnim potrebama, to je za njih moderna izmišljotina sa Interneta I „to u moje vreme nije bilo“.

Još je onih članova koji su mišljenja da te generacije „bolje nisu umele“.

– Uh, mnogo toga ima da se priča na tu temu, ali uglavnom se slažem sa većinom komentara. Generacije su odgajane bez ikakvog razumevanja i posledice se i te kako vide. Ali razumem da naši stariji bolje nisu ni umeli. Ono što mi nije jasno je da i danas, kad toliko imamo i uslova i mogućnosti, dosta mladih ljudi i dalje bira taj način roditeljstva i odgovor na mnogo toga im je „tako su i mene pa šta mi fali“. A fali im, ne da im fali nego… Taj neki stav da neko mora bez pogovora nekog da sluša samo jer je ovaj stariji i „on je njega rodio a ne obrnuto“ mi je užasan. I to ne traje samo dok su deca nego često i kasnije kad su odrasli ljudi, i dalje sve moraju da im aminuju mama i tata – još jedan je u nizu komentara na ovu temu.