Danas treba ćutati i obavezno u crkvu odneti jednu stvar

Prepodobni Simeon Stolpnik jedna je od najneobičnijih figura u hrišćanskoj istoriji. Proslavlja se posle Gospojinskog posta i  uvek početkom septembra. Rođen u Maloj Aziji, zamošio se još kao mladić. Veći deo života proveo na vrhu stuba, odsečen od zemaljskih uživanja, ali jođ za života bio neko ko jeprivlačio na hiljade vernika. Predanje o njemu pamti su i danas, a za 1. septembar vezano je nekoliko narodnih običaja i verovanja. U crkvenom kalendaru i pre Srpskoj pravoslavnoj crkvi ovaj dana nije obeležen crvenim slovom.

U našim krajevima se veruje da od danas počinje vreme jesenje setve. Zato se u mnogim selima i danas zadržao običaj nošenja semena iz kuće u crkvu kako bi ga sveštenik blagoslovio i tako osigurao dobru godinu.

U srpskom narodu ovaj dan izuzetno se poštuje, a za njega su vezana specifična verovanja i pravila ponašanja:

Možda vas zanima

Počinje škola: Molitva za decu pred početak nove školske godine

„Skinite crveni konac sa bebine ruke“: Teolog tvrdi da je ovo najveća zabluda svih Srba

Crvena slova u septembru: Detaljni vodič kroz praznike, slave i post

• Praznik početka jesenjih radova: U mnogim krajevima, Sveti Simeon se smatrao međašem između leta i jeseni. Verovalo se da od ovog dana počinju ozbiljniji jesenji radovi i pripreme za zimnicu.

• Zavet ćutanja i strpljenja: Po uzoru na Simeona koji je podnosio nemoguće uslove bez žaljenja, u nekim delovima Srbije postoji verovanje da na ovaj dan treba biti posebno uzdržan od teških reči, besa i svađa. Strpljenje pokazano na ovaj dan „kupuje“ mir u kući tokom cele jeseni.

• Zaštitnik doma i stoke: Pošto je Simeon bio pastir u mladosti, stočari ga slave i mole mu se za zaštitu stada od zlih sila i bolesti pred predstojeću zimu.

• Prognoza vremena: Narodno predanje kaže kakvo je vreme na Svetog Simeona, takva će uglavnom biti i cela predstojeća jesen. Ako je dan sunčan i mio, očekuje nas miholjsko leto i blaga jesen.

• Život na vrhu stuba

• Kako bi pobegao od gužve, poštovalaca i znatiželjnika koji su neprestano dolazili da ga dodirnu, vujući da će im to doneti zdravlje, Simeon je došao do ideje. Sagradio je stub visok oko nekoliko metara i popeo se na njegov vrh, gde je provodio dane i noći u molitvi.Vremenom su vernici gradili sve više i više stubove za njega, a poslednji je navodno bio visok preko 15 metara, sa malom platformom na vrhu. Na tom stubu Simeon je proveo više od 40 godina, izložen suncu, ledenim kišama, vetrovima i snežnim olujama, ne silazeći sa njega. Tako je postao rodonačelnik posebnog monaškog pokreta: stolpnika.

  Njegova hrabrost, asketizam i mudrost privukli su čak i persijskog kralja i rimsku caricu Evdokiju, koji su ga smatrali svojim duhovnim ocem.

  Koliko je život i predanje o Simeonu Stolpniku zanimljivo i jako, svedoči možda i podatak da je 1965. snimljen film o njegovom životu pod naslovom „Simeon Pustinjak“.