Kako naviknuti dete da ide kod drugog roditelja nakon razvoda: „Plakao je svaki put kada treba da ide kod oca“

Razvod roditelja za malo dete ne znači samo promenu porodične dinamike već i niz novih situacija koje mora da prihvati. Jedna od najtežih može biti odlazak iz jednog doma u drugi, posebno kada je dete do tada najveći deo vremena provodilo sa majkom. Tada se mogu javiti plač, negodovanje, odbijanje odlaska, strah ili pojačana potreba da dete ostane uz roditelja sa kojim je svakodnevno.

Za majke koje prolaze kroz ovu fazu najvažnije je da znaju da takva reakcija ne mora automatski da znači da dete ne želi da bude sa ocem. Promena rutine sama po sebi može biti stresna, a mala deca često još nemaju dovoljno razvijen način da objasne šta ih tačno plaši. Stručnjaci zato savetuju da se detetu obezbede predvidljivost, mir i jasna rutina.

Nemoć majke da pomogne detetu

Iskustvo jedne majke pokazuje koliko ovaj period može biti emotivno težak za celu porodicu. Nakon razvoda, njen sin je imao nepune četiri godine i teško je prihvatao odlaske kod oca.

Možda vas zanima

Kako mame mogu brzo i lako da sakriju podočnjake: Trikovi za svežiji i lepši izgled

Dodatni staž za majke u Srbiji: Koliko se dobija za jedno, dvoje i troje dece

Prženice iz rerne za decu: Ukusan doručak bez prženja u ulju

„U početku bi plakao čim mu kažem da će tata doći po njega. Govorio je da neće da ide i držao me za ruku. Nisam znala da li da ga pustim da ostane ili da insistiram da ode. Najteže mi je bilo da ga gledam uplakanog dok odlaze kolima, a da pritom ne znam da li pravim grešku. Osećala sam se bespomoćno, a posebno me je povređivalo to što nisam mogla da smirim svoje dete i zaštitim od stresa. Osim toga, zakon je odredio model viđanja, protiv čega takođe nisam mogla“, priča majka.

Zrelost prema detetu urodila plodom

Vremenom je, međutim, shvatila da dodatno ubeđivanje i dugo opraštanje samo produžavaju njegovu nervozu, te je posegnula za savetima stručnjaka.

„Počela sam unapred da mu govorim kada ide kod tate. Tako me je savetovala drugarica koja se godinama bavi psihoterapijom.  Napravili smo mali ritual. Spakovali bismo njegove stvari, izaberali bismo igrački koju će poneti i pričali o tome šta će raditi. Kada dođe vreme za odlazak, trudim se da budem smirena. Nisam prestala da mu govorim da razumem što mu nedostajem, ali sam mu objasnila da ću ga videti kada se vrati i da ćemo nastaviti sa našim aktivnostima, maženjem i vremenom.“

Takva predvidljivost može pomoći detetu da lakše podnese prelazak iz jednog doma u drugi. Kod mlađe dece korisno može biti i vizuelno predstavljanje rasporeda – na primer, jednostavan kalendar sa oznakama koji pokazuje gde će dete svakog dana biti.

„Moj sin je posle razvoda roditelja potpuno potonuo: Bežao je iz škole i postao stranac, a onda sam uradila jednu stvar koja je promenila sve“

Ne govoriti detetu da „mora da bude hrabro“

Jedna od čestih grešaka jeste pokušaj da se detetova tuga odmah zaustavi. Rečenice poput „nemoj da plačeš“, „nemaš čega da se plašiš“ ili „moraš da ideš“ mogu ostaviti utisak da njegove emocije nisu prihvatljive.

Mnogo je korisnije priznati osećanje: „Znam da ti je teško što sada ideš, mama će ti nedostajati, ali tata će doći po tebe i vratićeš se tada i tada.“ Dete na taj način dobija poruku da je njegova emocija dozvoljena, ali i sigurnost da zna šta sledi. Stručnjaci posebno naglašavaju važnost slušanja deteta, umesto insistiranja da što pre bude raspoloženo i „dobro“.

Rutina daje osećaj sigurnosti

Kada dete nakon razvoda odlazi kod drugog roditelja, važno je da taj prelazak bude što predvidljiviji. Dogovor oko dana i vremena, približno ista rutina spavanja i obroka, kao i unapred najavljen odlazak mogu smanjiti neizvesnost.

„Meni je mnogo pomoglo kada smo prestali da menjamo dogovore u poslednjem trenutku. Kada zna da je sredom i svakog drugog vikenda kod tate, mnogo manje pita kada se vraća“, kaže majka.

Stručnjaci navode da deca lakše prolaze kroz velike promene kada su dnevne rutine stabilne i kada znaju šta mogu da očekuju. Čak i ako se pravila u dva doma ne podudaraju u potpunosti, dete može da nauči šta se očekuje u svakom od njih.

Ključna uloga odnosa među roditeljima

Posebno važan savet odnosi se na odnos prema bivšem partneru. Bez obzira na razlog razvoda, dete ne bi smelo da bude glasnik, sudija ili posrednik između roditelja. Negativni komentari o drugom roditelju, rasprave prilikom preuzimanja deteta ili pitanja poput „šta ste tamo radili?“ sa prizvukom ispitivanja mogu dodatno opteretiti dete.

„Morala sam da naučim da ne pokazujem koliko mi je teško kada odlazi. Naravno da mi nedostaje, ali shvatila sam da mu ne pomažem ako ga svojim strahom dodatno opteretim“, kaže majka.

Upravo je zaštita deteta od roditeljskog konflikta jedan od ključnih saveta stručnjaka. Deci je, kada je to bezbedno i u njihovom najboljem interesu, važno omogućiti stabilan odnos sa oba roditelja, bez uvlačenja u njihove međusobne sukobe.

Kada potražiti pomoć stručnjaka?

Povremeni plač, negodovanje ili teškoće pri odvajanju mogu biti deo prilagođavanja na novu situaciju. Međutim, ako dete duže vreme pokazuje izraženu anksioznost, povlači se, ima ozbiljne probleme sa spavanjem, vraća se na ranije obrasce ponašanja, odbija školu ili aktivnosti koje je ranije volelo, razgovor sa dečjim psihologom može biti važan korak.

Cilj, pritom, nije da majka „natera“ dete da ide kod drugog roditelja, već da mu pomogne da novu porodičnu rutinu doživi kao sigurnu i predvidljivu. Razvod menja način na koji porodica funkcioniše, ali uz mirnu komunikaciju, stabilan raspored i dovoljno prostora za detetove emocije, prelazak iz jednog doma u drugi vremenom može postati mnogo lakši.

„Danas više nemamo scene kao ranije. Nekad me zagrli, kaže da će mu nedostajati mama i ode. A kada se vrati, prvo mi priča šta je sve radio sa tatom. To mi je bio znak da smo uspeli da mu napravimo osećaj da ne mora da bira između nas“, zaključuje majka.