Pobedila je rak štitaste žlezde, veruje da je ovo pomoglo: „Pred čudotvornom ikonom sam mnogo plakala u molitvi“

Vera mnogim ljudima postaje posebno važna onda kada se suoče sa trenucima u kojima osećaju da su iscrpeli sopstvenu snagu. Molitva, odlazak u svetinju i osećaj da nisu sami za vernike mogu predstavljati veliku duhovnu utehu tokom bolesti i drugih životnih iskušenja.

Jedno takvo lično svedočanstvo objavljeno je na sajtu Manastira Lepavina, pod naslovom „Pod pokrovom Presvete Bogorodice: Svedočanstvo o pomoći od Bogorodičinog ulja“.

Žena koja živi u Austriji opisala je svoje iskustvo sa manastirom, borbu sa rakom štitne žlezde i događaje koje ona pripisuje molitvama, Presvetoj Bogorodici i svetom ulju.

Možda vas zanima

Još samo dva dana do Velike Gospojine: Jednu stvar pred praznik obavezno morate da izbegnete

Roditelji pet devojčica pred svetinjom: Tri njihove ćerke imaju cerebralnu paralizu, a vera im daje snagu u najtežoj borbi

Niste danas stigli u Tumane? Uradite ovo večeras pred spavanje, praznik čudotvoraca još traje

Važno je naglasiti da su navodi koji slede verska uverenja i lična svedočanstva autorke, a ne medicinski potvrđena dejstva svetog ulja. Teške bolesti, infekcije, herpes i rane zahtevaju odgovarajuću medicinsku procenu i lečenje.

U manastir Lepavinu prvi put je došla 2007. godine

Kako je ispričala, u Austriji živi godinama, a manastir Lepavinu prvi put je posetila 2007. sa svojom susetkom. Navodi i da nije odrasla u naročito pobožnoj porodici.

Nedugo nakon te posete, prema njenim rečima, obolela je od raka štitne žlezde, koji je za kratko vreme dostigao treći stadijum.

Ona svoje ozdravljenje povezuje sa molitvama pokojnog oca Gavrila i milošću Presvete Bogorodice, a navodi da je njeno prvo svedočanstvo već opisano u knjizi „Čuda Presvete Bogorodice Lepavinske“.

Tokom bolesti, kaže, osećala je snažnu potrebu da iznova odlazi u ovu svetinju.

„Pred čudotvornom ikonom sam mnogo plakala u molitvi“

Posebno emotivno opisala je trenutke provedene pred ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske.

Kaže da je pred ikonom mnogo plakala i molila se, a prilikom jedne posete na leđa joj je kapnulo ulje iz kandila.

Nakon toga je u manastiru uzela sveto ulje i počela njime da se pomazuje preko rane na vratu koja joj je ostala posle operacije.

Prema njenom svedočanstvu, rana je lepo zarasla.

Navela je da joj leva glasna žica ni danas ne funkcioniše, ali da joj je glas, uprkos tome, sasvim normalan.

Veruje da je važno i ulje i snažna vera

Autorka svedočanstva navela je da veruje u veliko dejstvo svetog ulja, ali istovremeno ističe značaj vere.

Opisala je i događaj od pre dve godine, kada joj se, kako kaže, pojavio herpes preko cele leve strane jezika.

Navodi da je dva dana, tri puta dnevno, stavljala obloge sa svetim uljem i da je promena nestala bez odlaska lekaru.

Ipak, ovakvo pojedinačno iskustvo ne treba primenjivati kao zamenu za medicinsku terapiju. Promene u ustima, naročito one koje traju, ponavljaju se ili izazivaju bol, trebalo bi da pregleda zdravstveni radnik.

Ulje je počela da deli i drugim ljudima

Posle sopstvenih iskustava, žena navodi da je počela da donosi ulje na osvećenje svaki put kada ode u manastir Lepavinu, a potom ga deli drugim ljudima.

U svom svedočanstvu prenela je i njihova iskustva.

Jedna žena, koju označava inicijalima G. M., bila je katolkinja i, prema navodima autorke, imala je rak mokraćne bešike. Pomazivala se svetim uljem, a autorka njeno kasnije ozdravljenje povezuje upravo sa verom i pomazivanjem.

Spomenula je i katoličkog sveštenika Eduarda, koji, kako navodi, nakon klečanja pred oltarom nije mogao samostalno da ustane, a uz to je govorio nerazgovetno. Dala mu je sveto ulje, a on joj je kasnije rekao da mu je pomoglo.

Prenela i svedočanstva ljudi sa ranama

U nastavku svoje ispovesti opisala je još nekoliko slučajeva.

Za osobu označenu inicijalima G. F. tvrdi da je imala otvorenu ranu na nozi i da je prethodno bila u različitim bolnicama bez poboljšanja. Prema njenom svedočanstvu, uz molitve i pravljenje krsnog znaka preko otvorene rane, došlo je do ozdravljenja.

Navela je i slučaj osobe G. A, koja je imala otvorenu ranu na leđima i kojoj je, kako veruje, sveto ulje pomoglo.

Slično iskustvo prenela je i za osobu G. J, koja je imala ranu od ležanja i dijabetes.

I ovde je važno napraviti jasnu razliku između vere i medicine: otvorene rane, posebno kod osoba sa dijabetesom, mogu biti ozbiljne i zahtevaju stručnu medicinsku negu, bez obzira na duhovne prakse koje vernik želi da primenjuje uz lečenje.

Iskustvo iz Svete zemlje

Autorka je potom opisala i svoje putovanje u Svetu zemlju i Jerusalim.

Kako navodi, ispod grudnog koša imala je lišaj koji ju je veoma svrbeo, dok joj se iza uha pojavio čir veličine lešnika.

Prema njenim rečima, obe promene nestale su nakon boravka u Mrtvom moru.

I ovaj događaj autorka posmatra kroz svoju veru i iskustvo boravka na svetim mestima.

„Bog ne gleda ko je ko“

Na kraju svedočanstva žena je napisala da joj je upravo iskustvo bolesti promenilo pogled na veru i ljude.

Od trenutka kada se suočila sa rakom, kako kaže, uverila se da Bog ne pravi razliku među ljudima i da su svi dragi Gospodu i Bogorodici.

Svoje drugo svedočanstvo posvetila je Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj, uz veliku zahvalnost pokojnom ocu Gavrilu i bratiji manastira Lepavina.

Za vernike njena priča predstavlja svedočanstvo o veri, nadi i utehi koju je pronašla u jednom od najtežih perioda života.

Istovremeno, vera i molitva mogu biti duhovna podrška čoveku tokom bolesti, ali ne treba da zamene pregled lekara, dijagnostiku ili propisano lečenje. Upravo razlikovanje duhovne utehe od medicinske terapije omogućava da se ovakva svedočanstva prenesu sa poštovanjem prema veri, ali i odgovorno prema zdravlju čitalaca.

Izvor: Manastir Lepavina