Princ Hari otkrio šta ga i dan danas boli zbog smrti majke: „Da sam znao da je to naš poslednji razgovor, sve bi bilo drugačije“

Princ Hari i gotovo tri decenije nakon smrti svoje majke, princeze Dajane, nosi bol zbog gubitka koji je obeležio njegovo detinjstvo. Dajana je poginula u saobraćajnoj nesreći u Parizu 1997. godine, kada je Hari imao samo 12 godina. Jedno od sećanja koje ga i danas posebno pogađa jeste njihov poslednji telefonski razgovor.

„Ja sam prerano izgubio majku. Već sam otvoreno govorio o tome da mi je jedno od najvećih žaljenja upravo poslednji telefonski razgovor s njom“, priznao je vojvoda od Saseksa.

Kako je objasnio, da je tada znao da se više neće čuti sa majkom, razgovor bi sigurno izgledao drugačije. Umesto toga, kao dečak je želeo što pre da završi poziv i vrati se igri sa rođacima.

Možda vas zanima

Princ Hari progovorio o bolnom odnosu sa ocem i bratom: „Želim da se pomirimo“

Majka odbila da primi ćerku i zeta u svoj dom: Žena na meti kritika zbog svoje odluke, a evo šta stoji iza svega

Mislila da je kvržica od dojenja, a onda je stigla strašna dijagnoza: Sa 30 godina suočila se sa rakom dojke, a istu bolest je imala i njena majka

„Da sam znao da je to naš poslednji razgovor, bio bi potpuno drukčiji. A ja sada moram da živim s tim“, rekao je Hari.

Odrastao je pred očima celog sveta

Princeza Dajana imala je samo 36 godina kada je izgubila život, a njena smrt ostavila je dubok trag na oba sina. Hariju je bilo posebno teško što je kroz tugu prolazio dok je javnost pomno pratila svaki detalj života kraljevske porodice. Vojvoda od Saseksa prisetio se da mu ljudi često govore kako se dobro sećaju trenutka kada su saznali za Dajaninu smrt. Mnogi mu, kako je ispričao, i danas postavljaju pitanje kako je uspeo da nastavi život nakon tako velikog gubitka, i to u uzrastu kada je još bio dete. Velika medijska pažnja dodatno je otežavala suočavanje sa tragedijom, jer je njegov privatni bol istovremeno postao tema o kojoj je govorio čitav svet.

Godinama je osećao krivicu kada bi bio srećan

Hari je govorio i o tome kako se njegov odnos prema gubitku menjao tokom godina. Priznao je da je dugo potiskivao emocije i osećao krivicu kada bi mu se dogodilo nešto lepo, kao da sreća na neki način znači da zaboravlja majku. Vremenom je, međutim, počeo drugačije da gleda na sopstvenu tugu. Shvatio je da ljubav prema osobi koju je izgubio ne mora da znači da ostatak života treba da provede u žalosti. Veruje da bi njegovo iskustvo moglo da ohrabri druge koji su izgubili nekoga bliskog i pomogne im da razumeju da je moguće ponovo pronaći radost, čak i nakon velike tragedije. Za njega je prihvatanje te činjenice predstavljalo važnu prekretnicu i promenilo način na koji posmatra život.

Hari se nada pomirenju i ostavljanju starih sukoba iza sebe

Tokom razgovora za magazin „GQ“, princ se osvrnuo i na povratak u Ujedinjeno Kraljevstvo, kao i na važnost popravljanja narušenih odnosa. Istakao je da bi voleo da se stare nesuglasice ostave iza njih i da ljudi pokušaju da pronađu zajednički jezik.

„Lepo je ponovo biti ovde“, rekao je Hari.

Ipak, nije poznato da li postoji jednaka spremnost za pomirenje i sa druge strane. Njegov portparol naglasio je da izjave o popravljanju odnosa nisu bile upućene konkretno njegovom bratu, princu Vilijamu, niti bilo kom drugom članu kraljevske porodice.

Odnos sa ocem i bratom i dalje privlači pažnju javnosti

Odnos princa Harija sa starijim bratom, princom Vilijamom, već godinama je predmet medijskih spekulacija i izveštaja o porodičnim nesuglasicama. Pažnju javnosti privlači i njegov odnos sa ocem, kraljem Čarlsom Trećim. Hari i njegova supruga Megan Markl povukli su se 2020. godine sa aktivnih kraljevskih dužnosti i preselili u Kaliforniju. Njihova odluka dodatno je opteretila odnose unutar porodice, a princ je kasnije više puta javno govorio o svom iskustvu i razlozima zbog kojih je odlučio da započne drugačiji život. Da li će njegova želja za pomirenjem dovesti do konkretnog približavanja, ostaje da se vidi. U međuvremenu, Hari nastavlja da govori o gubitku majke i dugom procesu suočavanja sa tugom, ali i o mogućnosti da se život nastavi bez osećaja krivice zbog sreće koja ponovo postaje deo svakodnevice.