Svekrva ili tašta: Sa kojom (ne) biste pre na more?

Postoje pitanja koja dele društvene mreže, porodice i bračne parove. A onda postoji ono najvažnije, posebno kada se približi sezona godišnjih odmora: Da li biste na more pre poveli svekrvu ili taštu?

Jedan korisnik društvenih mreža pokrenuo je upravo ovu temu, tvrdeći da se na porodičnim odmorima mladih porodica sve češće mogu videti tašte kao „pridruženi deo primarne porodice“, dok su svekrve, kako navodi, znatno ređe. Njegova teza nije samo o tome ko nosi kofere, kuva kafu ili čuva decu dok roditelji odu na plažu. On smatra da pitanje zapravo zadire mnogo dublje – u ravnopravnost u braku, odnos prema roditeljima oba partnera i granice koje mladi bračni par postavlja prema široj porodici. I tu je rasprava postala zanimljiva.

„Brak ne može da diše ako nema ravnopravnosti“

Prema mišljenju prvog komentatora, problem nastaje kada jedan partner svoje roditelje gotovo podrazumevano uključuje u svakodnevni život – pa i u godišnji odmor – dok se roditelji drugog partnera zapostavljaju. Kako je napisao, takva neravnoteža može da dovede do „tihe ogorčenosti“, asimetrije u odnosima i, na kraju, narušavanja partnerskog odnosa.

Možda vas zanima

Razboleli ste se tokom godišnjeg odmora? Ako u roku od tri dana uradite ovo, sačuvaćete sve neiskorišćene dane

Aleksandra Prijović raznežila fanove novom objavom: Pokazala nežan trenutak sa ćerkom Arijom

Izgubljeno dete na plaži u Grčkoj: Evo kako da sprečite da se to dogodi i vašoj porodici

Ima tu logike. Jer porodični odmor možda jeste samo sedam ili deset dana na moru, ali odluka ko ide sa vama može da govori mnogo više od same destinacije. Ako se svake godine podrazumeva da ide mama jednog partnera, dok se roditelji drugog ni ne pitaju, teško je očekivati da druga strana to beskonačno doživljava kao potpuno neutralnu odluku.

Naravno, postoji i druga mogućnost: možda tašta jednostavno bolje funkcioniše sa mladom porodicom. Možda pomaže oko dece. Možda je dostupnija. Možda svekrva ne želi da ide. A možda je, sasvim jednostavno, neko tokom godina postao omiljeni saputnik. Dakle, nije svaka tašta na moru dokaz bračne neravnopravnosti, kao što ni odsustvo svekrve nije dokaz da je ona „problem“.

A onda je usledio komentar koji je sve presekao

Drugi korisnik ponudio je rešenje koje je, iz perspektive bračnog mira, teško osporiti: „Svako ko pristane da ide sa mladim parom na odmor je, blago rečeno, LUDAK.“

Zaključak? „Postoji samo jedna ravnopravnost, a to je: niko ne ide sa mladim parom na odmor.“ Originalni komentator se sa ovim odgovorom apsolutno složio.

I iskreno, teško je ne nasmejati se. Jer postoji posebna vrsta hrabrosti potrebna da čovek ode na more sa mladim bračnim parom, njihovom decom, tri kofera igračaka, kolicima, dušecima na naduvavanje, kremama sa zaštitnim faktorom i njihovim različitim mišljenjima o tome kada dete treba da legne.

A tu je i večito pitanje: Ko ustaje noću ako dete plače? Ako odgovor glasi „baba“, odmor je upravo dobio novu dinamiku.

Svekrva ili tašta – stvarno je važno ko ide?

Na prvi pogled, pitanje „svekrva ili tašta“ zvuči kao takmičenje u porodičnim stereotipima. Svekrva je tradicionalno dobila ulogu „one koja se meša“, dok je tašta u vicevima često predstavljena kao posebna kategorija opasnosti. U realnom životu, međutim, stvari su mnogo manje jednostavne.

Dobra svekrva može biti zlata vredna. Dobra tašta takođe. I obrnuto. Ključno pitanje možda zato nije: „Čija mama ide?“ Mnogo važnije pitanje je: „Da li oboje žele da ta osoba ide?“

Ako jedan partner na zajednički odmor gleda kao na romantično porodično vreme, dok drugi zamišlja odmor sa svojom majkom kao idealnu pomoć oko dece, konflikt je praktično već spakovan u kofer. Jer ono što je za jednog partnera „besplatna pomoć oko dece“, za drugog može biti:

• osećaj da nema privatnosti,
• dodatno prilagođavanje,
• komentarisanje roditeljskih odluka,
• osećaj da je neko treći stalno prisutan,
• ili jednostavno – činjenica da na odmoru nema odmora.

„Da li si ikada tražio pomoć od baba i deda? Sve se plaća“

Jedan komentar posebno je otvorio još jedno važno pitanje: „Da li si ikada tražio pomoć od baba ili deda za svoju porodicu? Sve se plaća.“ Ova rečenica možda zvuči cinično, ali pogađa jednu realnu temu savremenih porodica – koliko mladi roditelji zavise od pomoći svojih roditelja?

Baka i deka koji pričuvaju dete, odvedu ga u vrtić, pomognu tokom bolesti ili provedu deo odmora sa porodicom mogu biti ogromna podrška. Ali pomoć ne bi trebalo automatski da znači i pravo odlučivanja. Tu se nalazi jedna od najvažnijih granica u odnosima između generacija: Pomoći detetu nije isto što i upravljati njegovom porodicom. A ta granica je naročito važna kada su u pitanju godišnji odmori.

Kada baka i deka na moru postaju odlična ideja?

Postoje porodice kojima je zajedničko letovanje sa bakom ili dekom pravi spas. Roditelji dobiju nekoliko sati za sebe. Deca uživaju u dodatnoj pažnji. Baka i deka provode vreme sa unucima. Troškovi se mogu podeliti. Organizacija može biti jednostavnija. Ali samo ako su očekivanja unapred jasna.

Ko spava sa kim? Ko čuva decu? Da li baka i deka mogu da ostanu sami sa unucima? Da li roditelji imaju pravo na vreme za sebe? Da li se poštuju pravila koja roditelji postavljaju deci?

I možda najvažnije: Da li baka ili deka dolaze kao pomoć ili kao još jedan autoritet u porodici? Ako se ovo ne dogovori pre puta, vrlo lako se može dogoditi da prvo veče na moru počne raspravom oko toga da li dete sme da jede sladoled pre ručka. A sedmog dana više niko ne zna ko je zapravo došao na odmor.

„Ali ona nam čuva decu!“

Ovo je argument koji mnogi roditelji dobro poznaju. Ako baka ili deka pomažu porodici tokom cele godine, sasvim je razumljivo da roditelji žele da ih uključe i u letovanje. Ali postoji i druga strana medalje. Ako neko pomaže, to ne znači da mladi par mora da mu „uzvrati“ zajedničkim letovanjem. Porodična pomoć nije valuta kojom se kupuje mesto na bračnom odmoru.

S druge strane, ni baka i deka nisu servis za čuvanje dece. Možda žele da provedu vreme sa unucima, ali možda žele i da se odmore. Možda im je zajednički odmor divan, a možda im je mnogo draže da deset dana provedu sami, bez dečje galame i rasporeda obroka. Zato je sasvim legitimno reći i: „Volimo vas, ali ovog leta idemo sami.“ Kao što je legitimno reći: „Dođite sa nama, biće nam lepše zajedno.“

Najveći problem nije ni svekrva ni tašta

Možda je upravo ovo najvažniji zaključak cele rasprave. Problem nije u tome da li je sa mladom porodicom na moru svekrva ili tašta. Problem nastaje kada supružnici ne mogu zajedno da donesu odluku o tome ko pripada njihovom odmoru.

Ako se odluke donose po principu „moja mama mora“, „tvoja mama nikad“, „ona nam duguje“, „on je dužan roditeljima“ – teško da će bilo koja kombinacija proći bez posledica.

Brak nije takmičenje čija će porodica imati više privilegija. Nije ni turistička agencija za roditelje. I definitivno nije sistem u kojem se svake godine pravi raspored: jedna mama ide ove godine, druga sledeće, pa svi zajedno da budemo srećni.

Ponekad je najravnopravnije rešenje upravo ono koje je predložio jedan od komentatora: Niko ne ide. Mladi par, deca, kupaći kostimi, kofe i . konačno . malo mira.

A ako se ipak odluče da povedu baku ili deku, neka to bude zato što svi to žele, a ne zato što je neko smatrao da mu to pripada. Jer na kraju, dobro letovanje ne zavisi od toga da li ste poveli svekrvu ili taštu. Zavisi od toga da li ste uspeli da se vratite kući i i dalje želite da idete zajedno na more sledeće godine.

A vi, šta kažete?

Da li biste na more pre poveli svekrvu ili taštu – ili smatrate da je najbolja opcija da mlada porodica letuje sama? I još važnije: da li baka i deka na porodičnom odmoru predstavljaju neprocenjivu pomoć ili najbrži put do porodične svađe?