Cyber bullying u praznično vreme – kad „čestitke“ postanu oružje među tinejdžerima

Umesto iskrenih čestitki, po društvenim mrežama i grupnim četovima kruže poruke pune sarkazma, podsmeha i prikrivenih uvreda – često maskiranih u „šalu“.

Na prvi pogled deluje bezazleno – izmenjena novogodišnja čestitka, „smešna“ slika sa uvredljivim natpisom ili poruka tipa „Srećna Nova, nadam se da ćeš bar sledeće godine imati prijatelje“. Međutim, za onoga ko je primi  – to je direktan udar na samopouzdanje.

Zašto se nasilje pojačava baš tokom praznika?

Možda vas zanima

Zašto se zeka vezuje za Uskrs: Pitanje koje postavlja svako dete

Roditelji kao posrednici: Kako reagovati kada vaše dete svedoči digitalnom zlostavljajnju prijatelja

Žašto deca kriju i brišu poruke pred roditeljima? Psihološkinja Đuković objašnjava kada je vreme da se zabrinete

Psiholozi objašnjavaju da praznici pojačavaju emocije – i dobre i loše. Tinejdžeri tada više vremena provode na telefonu, manje su pod nadzorom škole, a potreba da se „istaknu“ u društvu postaje jača.

Psiholog dr Danijela Mojović, koja se godinama bavi problemima mladih u digitalnom okruženju, objašnjava:

– Praznici stvaraju pritisak da svi budu srećni, zaljubljeni i okruženi prijateljima. Oni koji se tako ne osećaju postaju laka meta. Cyber bullying tada često poprima suptilne oblike – kroz ‘čestitke’ koje zapravo služe da ponize ili isključe.

Kako izgleda praznički cyber bullying?

Za razliku od otvorenih uvreda, ovo nasilje je često prikriveno:

– „Čestitke“ sa ironičnim porukama;

– Slike i mimovi koji aludiraju na nečiji izgled, uspeh ili popularnost;

– Grupne poruke u kojima se jedna osoba namerno izostavlja i,

– Lažne ankete i glasanja tipa „Ko će zauvek biti sam“

Problem je što se sve to često opravdava rečenicom: „Ma, samo se šalimo“.

Posledice nisu nimalo bezazlene

Iako odraslima može delovati kao prolazna faza, posledice po mlade mogu biti ozbiljne – povlačenje u sebe, anksioznost, nesanica, pa čak i depresija.

– Kod tinejdžera granica između šale i uvrede nije uvek jasna. Ali mozak je u razvoju i emotivne rane se dublje urezuju. Jedna ‘čestitka’ može ostati u sećanju godinama – upozorava dr Mojović.

Šta roditelji i odrasli mogu da urade?

Najvažnije je – razgovarati, bez osuđivanja i dramatizovanja. Pitati dete kako se oseća, a ne samo šta radi na telefonu.

Psiholozi savetuju:

– Ne umanjivati problem rečenicama „Ignoriši“ ili „Biće bolje“;

– Ohrabriti dete da sačuva poruke kao dokaz;

– Prijaviti nasilje platformama ako je potrebno i,

– Naučiti decu da blokiranje nije slabost, već zaštita.

Praznici bi trebalo da spajaju, a ne da bole. Jedna poruka može nekome ulepšati dan – ili ga potpuno srušiti. Zato je važno da i tinejdžeri, ali i odrasli, shvate da reč ima težinu, čak i kada je poslata uz smajli.