„Deca mogu imati i do 8 infekcija godišnje“ Doktorka Šehić za Mame o rinovirusu – ovo nikako ne radite

Rinovirusi su među najčešćim uzročnicima obične prehlade kod dece i odraslih, a iako mnogi veruju da se respiratorne infekcije najviše šire zimi, stručnjaci upozoravaju da ovaj virus ima nešto drugačiji obrazac. Najveći broj infekcija javlja se tokom rane jeseni i proleća, mada se rinovirus može pojaviti tokom cele godine.

Prema podacima Džons Hopkins medicine, upravo su rinovirusi odgovorni za većinu slučajeva obične prehlade. Odrasli prosečno obole dva do tri puta godišnje, dok deca mogu imati i do osam infekcija godišnje, zbog čega su roditelji često zabrinuti kada se simptomi stalno vraćaju.

O tome kako se rinovirusi prenose, koliko mogu biti uporni kod dece i kada je potrebno obratiti pažnju na simptome, razgovarali smo sa dr Radmilom Šehić, specijalistom opšte medicine.

„Rinovirus je bezazlen, ali veoma uporan“

Kako objašnjava doktorka, rinovirus ima poseban afinitet prema sluznici nosa i ždrela, odnosno gornjim disajnim putevima.

„Rinovirus je jedan od najčešćih respiratornih virusa. Ima afiniteta prema nosnoj sluznici i sluznici ždrela, dakle prema gornjim disajnim putevima. Rinovirusu odgovara svako doba godine, ali je potrebno da padne ili da se uruši lokalni imunitet“, objašnjava dr Šehić.

Kako kaže, virus se lako prenosi direktnim kontaktom sa obolelom osobom, ali i nakon naglih promena vremena, izlaganja hladnoći ili konzumiranja hladnih napitaka.

„Rinovirus je krajnje bezazlen. Kad za virus može to da se kaže, onda spada u grupu bezazlenih virusa. Ne ostavlja posledice na zdravlje, ali ne daje ni imunitet posle preležane infekcije“, navodi doktorka.

Kako izgledaju simptomi rinovirusa?

Prvi simptomi obično se pojavljuju već nakon jednog do dva dana od kontakta sa virusom.

„Nastaje otok sluznice nosa, osoba počne da kija, otežano diše kroz nos, nos kaplje, odnosno pojavi se sekrecija koja je u početku vrlo bistra, čista, kao voda“, objašnjava dr Šehić.

Kasnije sekret može postati gušći, a ukoliko se pridruži bakterijska infekcija, poprima zelenkasto-žutu boju.

Doktorka dodaje da rinovirus može izazvati i nadražajni kašalj, kao i promuklost, naročito kod dece.

Temperatura uglavnom nije visoka

Za razliku od drugih respiratornih infekcija, kod rinovirusa temperatura uglavnom ne prelazi 38 stepeni.

„Desi se da rinovirus provocira imunološki odgovor kod osobe i kao odgovor se desi povišena telesna temperatura, koja nikada ne ide u visoke vrednosti“, kaže doktorka.

Kako objašnjava, temperatura u tim granicama često se ni ne obara, osim ukoliko postoje jaki bolovi ili izražena malaksalost.

„Sama temperatura deluje kao antiseptik i uništava viruse“, dodaje dr Šehić.

Koliko traje rinovirus?

Infekcija najčešće traje između pet i sedam dana, mada kašalj i sekret mogu da se zadrže nešto duže.

„To je ono što je karakteristično za rinovirus — traje infekcija 5 do 7 dana, najduže nedelju dana, a zatim se povlači“, objašnjava doktorka.

Kod dece simptomi mogu biti izraženiji jer mališani teže podnose zapušen nos i otežano disanje.

Šta roditelji mogu da urade?

Doktorka ističe da je najvažnije održavanje higijene i jačanje lokalnog imuniteta sluznice nosa i grla.

„Dobro prati i povrće i voće, sve što se konzumira. Bolesnu osobu blisko ne kontaktirati, ne prilaziti u zagrljaje i poljupce“, savetuje dr Šehić.

Posebno naglašava značaj odmora i unošenja tečnosti.

„Rehidratacija je ključna. Domaće supe koje su pravile naše majke i bake posebno su bitne“, kaže doktorka.

Čišćenje nosa je posebno važno kod dece

Jedan od najvažnijih saveta odnosi se upravo na toaletu nosa.

„Fiziološki rastvor ili morska voda treba koristiti više puta tokom dana“, objašnjava doktorka.

Kod male dece preporučuje se aspiriranje sekreta pumpicom kako bi lakše disala.

„Dete diše na usta, to mu suši disajne puteve, a zapušen nos vrši pritisak i na uši, pa dete može biti nervozno i imati bolove“, navodi dr Šehić.

„Antibiotici nemaju svrhu“

Doktorka posebno upozorava roditelje da kod rinovirusa antibiotici ne pomažu.

„Kod rinovirusa za upotrebom antibiotika nema potrebe, ne da nema potrebe — nema svrhe“, naglašava dr Šehić.

Zanimljiv detalj koji doktorka naziva „raritetom“

Na kraju razgovora doktorka nam je otkrila i zanimljiv detalj koji naziva pravim raritetom.

„Dok je rinovirus na snazi, dotle kovid virus ne može da napadne jer i to je respiratorni virus. Rinovirus ne dopušta pristup drugim virusima. Vrlo je sebičan“, kaže dr Šehić.

O respiratornim virusima razgovarali smo i sa dr Jelenom Milovanović, u POSEBNOJ VESTI pročitajte šta nam je ona rekla.