„Zašto dete traži istu priču svako veče?“: Frojd je verovao da se iza toga krije važna emocionalna potreba

Gotovo svaki roditelj prošao je kroz fazu u kojoj dete iznova traži istu priču pred spavanje. Ista knjiga, iste rečenice, isti likovi i isti kraj — svako veče, bez izuzetka.

Mnogim mamama i tatama to brzo postane naporno, pa se pitaju zašto deca toliko insistiraju na ponavljanju kada već unapred znaju šta će se dogoditi.

Međutim, psiholozi objašnjavaju da upravo u tome leži poenta.

Možda vas zanima

Zašto bebe treba da spavaju na leđima? NHS upozorava da ova preporuka može spasiti život

Zaboravila da upišem dete u vrtić! Šta sad? – Svi hrle da pomognu ovoj mami u nevolji

„Nemojte vikati na decu“: Srpski doktor objasnio šta se dešava u mozgu kada roditelji stalno viču

Frojd: Deca kroz ponavljanje pokušavaju da savladaju emocije

Sigmund Frojd je još početkom 20. veka govorio o tome da deca imaju potrebu da ponavljaju iskustva kako bi ih emocionalno obradila i stekla osećaj kontrole.

On je smatrao da ponavljanje kod dece nije dosadna navika, već način na koji mozak pokušava da razume svet i osećanja koja dete još ne ume da objasni rečima.

Zato dete često:

• traži istu bajku,
  gleda isti crtani,
  ili stalno ponavlja istu igru.

Na taj način ono gradi osećaj sigurnosti i predvidivosti.

Deca vole da znaju šta sledi

Stručnjaci objašnjavaju da mala deca svakog dana doživljavaju mnogo novih informacija, emocija i promena koje ih mogu preopteretiti.

Kada slušaju poznatu priču, mozak ulazi u „sigurnu zonu“:

• dete zna šta će se dogoditi,
  zna da će priča imati poznat kraj,
  i oseća kontrolu nad situacijom.

U svetu koji im je još uvek veliki i nepredvidiv, upravo ta rutina donosi smirenje.

Ista bajka pomaže i razvoju mozga

Ponavljanje nije važno samo za emocije, već i za razvoj govora, pažnje i pamćenja.

Kada dete više puta sluša istu priču:

• lakše pamti nove reči,
  povezuje emocije sa događajima,
  razvija koncentraciju,
  i počinje da predviđa šta će likovi uraditi.

Psiholozi kažu da upravo zbog toga deca često traže iste knjige mesecima.

Zašto deca nekad opsesivno traže jednu priču?

Stručnjaci objašnjavaju da deca posebno biraju priče koje ih emocionalno „rade“.

To mogu biti bajke:

• o strahu,
  odvajanju od roditelja,
  ljubomori,
  hrabrosti,
  ili sigurnom povratku kući.

Kroz poznatu priču dete zapravo obrađuje sopstvena osećanja.

Na primer, dete koje prolazi kroz period odvajanja od mame često će želeti priče u kojima se lik izgubi pa se ponovo vrati porodici.

Roditelji često misle da je dete „zaglavljeno“

Mnogi roditelji pokušavaju da nagovore dete na novu knjigu jer misle da je stalno ponavljanje loše ili dosadno.

Ali psiholozi kažu da je to sasvim normalna razvojna faza i da većina dece sama, vremenom, prelazi na nove priče kada za to bude spremna.

Stručnjaci: Ponavljanje je detetov način da se umiri

Iako odraslima deluje monotono, deci ista priča često predstavlja emocionalnu sigurnost.

Zato stručnjaci savetuju roditeljima da ne brinu ako dete mesecima traži istu bajku pred spavanje — jer iza tog ponavljanja često stoji potreba za utehom, kontrolom i osećajem da je svet sigurno mesto.