Kada dete nauči psovku: Reakcija roditelja koja pravi najveću razliku

Gotovo svako dete u nekom trenutku izgovori psovku ili zabranjenu reč koju je čulo u vrtiću, školi, na ulici ili čak kod kuće. Iako roditelje to često iznenadi ili nasmeje, upravo prva reakcija odraslih ima najveći uticaj na to da li će dete nastaviti da koristi takav govor.

Važno je razumeti da mala deca najčešće ne znaju pravo značenje psovki. Njima je zanimljiva reakcija koju izazivaju, kao smeh, šok, pažnja ili uzbuđenje. Zato je ključno da roditelji ostanu smireni i ne pretvore situaciju u predstavu.

Ukoliko se odrasli smeju, prepričavaju drugima šta je dete reklo ili ga podstiču pitanjima da ponovi psovku, dete dobija poruku da je takvo ponašanje zabavno i poželjno. Deca veoma brzo povezuju određene reči sa pažnjom koju dobijaju i zato ih ponavljaju.

Možda vas zanima

Da li je greška ako dete ne počne da puzi: Fizijatar upozorava roditelje da ne porede razvoj dece

Konflikti oko vaspitanja dece: Šta kada se mama i tata ne slažu oko roditeljskih pravila?

Zašto „najbolja“ deca često nisu najsrećnija: Greška koju roditelji prave

Najbolji pristup je mirna i jasna reakcija. Bez vikanja, kazni i dramatizovanja, roditelj treba da objasni da postoje reči koje mogu da povrede druge ljude i da se u porodici takav način govora ne koristi. Kratka i jednostavna objašnjenja daju mnogo bolje rezultate od dugih predavanja.

Posebno je važno da roditelji budu dosledni sopstvenim primerom. Dete koje svakodnevno sluša psovke u kući teško može razumeti zašto ih ono ne sme koristiti. Deca mnogo više uče iz ponašanja odraslih nego iz zabrana.

Umesto kažnjavanja, korisnije je dete usmeriti na pristojnije načine izražavanja ljutnje, besa ili frustracije. Kada nauči da emocije može da pokaže bez ružnih reči, potreba za psovanjem se postepeno smanjuje.

Psovka iz dečjih usta nije znak lošeg deteta, već prilika da roditelji nauče dete granicama, poštovanju i kulturi komunikacije. Upravo smirena, zrela i dosledna reakcija pravi najveću razliku.