Ćerka me je godinama udarala i grizla, a dijagnoza je otkrila pravi razlog

Olivija Kesel, doktorka i samohrana majka, kaže da je godinama imala osećaj da živi na ivici. Svaka sitnica mogla je da izazove burnu reakciju njene ćerke Aleksandre, a svakodnevica se pretvarala u niz sukoba, vikanja i emotivnih slomova.

Kako navodi, često je bila fizički povređena – imala je modrice, ogrebotine i tragove ugriza. Ipak, najteže joj je padalo to što nije razumela šta se zapravo dešava.

Život pod stalnim pritiskom

Majka priznaje da je vremenom počela da razmišlja o svakoj reči koju će izgovoriti jer nikada nije znala šta može izazvati novu eksploziju emocija.

Možda vas zanima

Dženifer Lopez rasplakala roditelje jednom rečenicom: „Jesam li uradila dovoljno?“

Neverovatan slučaj u Nemačkoj: Žena treći put zaredom rodila blizance

Kako je „Sela baba u balon“ postala hit među decom

Čak i najobičnije stvari, poput podsećanja da se istušira, opere kosu ili spakuje školsku torbu, često su završavale svađama i besom.

Vremenom je osećala da više nema kontrolu nad sopstvenim životom. Izlasci, druženja i vreme za sebe postali su gotovo nemogući, jer je ćerkino raspoloženje određivalo ritam cele porodice.

Osećala se usamljeno i posramljeno

Posebno joj je teško padalo to što nije imala kome da se poveri.

Plašila se da će je ljudi osuđivati i smatrati lošom majkom ukoliko prizna kroz šta prolazi.

Kaže da se osećala zarobljeno, kao osoba koja živi u toksičnom odnosu iz kojeg ne može da izađe.

Ipak, ističe jednu važnu razliku – za razliku od odraslih koji biraju nasilno ponašanje, njena ćerka nije mogla da kontroliše svoje reakcije na način na koji bi to mogla odrasla osoba.

Dijagnoza koja je promenila pogled na sve

Kada je Aleksandra imala skoro 12 godina, majka je odlučila da potraži pomoć stručnjaka.

Tada je ustanovljeno da devojčica ima ADHD, neurorazvojni poremećaj koji utiče na pažnju, impulsivnost, organizaciju i regulaciju emocija.

Za Oliviju je to bio trenutak istovremenog olakšanja i tuge.

Olakšanja jer je konačno dobila odgovor na pitanje koje ju je mučilo godinama, a tuge jer je shvatila koliko su obe patile pre nego što su saznale pravi uzrok problema.

Ni kao lekar nije prepoznala simptome

Olivija ističe da je godinama radila kao lekar i da je tokom karijere razgovarala sa brojnim stručnjacima iz različitih oblasti medicine.

Ipak, nije prepoznala da njena ćerka ima ADHD.

Devojčica je bila inteligentna, kreativna, maštovita i puna energije, zbog čega simptomi nisu bili očigledni.

Tek kasnije je saznala da se kod devojčica ADHD često ispoljava drugačije nego kod dečaka i da zbog toga dijagnoza neretko kasni.

Težak početak života

Aleksandra je već kao beba prošla kroz ozbiljne zdravstvene izazove.

Kada je imala samo devet nedelja, dijagnostikovan joj je meningoencefalitis – retko i potencijalno opasno stanje koje podrazumeva istovremenu upalu mozga i moždanih ovojnica.

Posledica bolesti bila je blaža cerebralna paraliza, zbog koje je imala poteškoće sa motorikom i levom nogom.

Kasnije joj je dijagnostikovana i disleksija, pa je porodica verovala da su upravo ti problemi razlog svih izazova sa kojima se suočava.

Pubertet je sve učinio još težim

Pravi problemi postali su vidljivi kada je ušla u pubertet.

Majka navodi da se tada devojčica potpuno promenila.

Počeli su intenzivni ispadi besa, agresija, emocionalne oscilacije i sukobi koji su se dešavali gotovo svakodnevno.

Stručnjaci objašnjavaju da hormonske promene tokom puberteta kod devojčica sa ADHD-om mogu dodatno pojačati simptome, jer su povezane sa promenama u nivou dopamina i estrogena, hormona koji utiču na regulaciju emocija i ponašanja.

Svakodnevica je postala iscrpljujuća

Majka opisuje da su se sukobi često dešavali već rano ujutru.

Jedan od najtežih trenutaka dogodio se kada je pokušala da ćerku spremi za školu, a situacija je eskalirala do fizičkog sukoba u kojem ju je devojčica ugrizla za ruku.

Tada je shvatila da više ne može sama da se nosi sa problemom i da je stručna pomoć neophodna.

„Nije bila zla, njen mozak je radio drugačije“

Nakon dijagnoze, Olivija je počela mnogo bolje da razume ponašanje svog deteta.

Saznala je da deca sa ADHD-om često kasne u razvoju izvršnih funkcija, koje uključuju samokontrolu, organizaciju, planiranje i regulaciju emocija.

To znači da dete može delovati zrelije po godinama, ali emocionalno reagovati mnogo mlađe nego što se očekuje za njegov uzrast.

Male promene donele su veliko olakšanje

Nakon dijagnoze promenila je način na koji organizuje ćerkine obaveze.

Umesto dugih spiskova zadataka, počela je da koristi kratka i jasna uputstva ispisana na papirićima.

Jedan zadatak, jedan korak.

Na taj način devojčica je lakše uspevala da izvršava svakodnevne obaveze bez dodatnog stresa i konflikata.

Terapija je promenila njihov život

Prekretnica se dogodila kada je Aleksandra započela terapiju.

Majka kaže da je postala smirenija, fokusiranija i organizovanija.

Prvi put je mogla samostalno da radi domaće zadatke, da prespava celu noć i da se ujutru probudi odmorna.

To je promenilo život cele porodice.

Danas ponovo uživaju jedna u drugoj

Olivija priznaje da i dalje oseća žal što dijagnoza nije postavljena ranije, ali istovremeno ističe da danas imaju odnos kakav je oduvek priželjkivala.

Njena ćerka je srećna tinejdžerka, a njihovi dani više nisu ispunjeni sukobima.

Zbog svega što su prošle, odlučila je da javno govori o ADHD-u kod devojčica kako bi i drugi roditelji na vreme prepoznali simptome i potražili pomoć.

Danas, kaže, iskreno može da kaže da uživa u svakom trenutku provedenom sa svojim detetom.