Looksmaxxing: Opasan trend koji osvaja društvene mreže i utiče na samopouzdanje tinejdžera

Internet svakodnevno donosi nove trendove, ali neki od njih ostavljaju mnogo dublje posledice nego što se na prvi pogled čini. Jedan od pojmova koji se poslednjih godina sve češće pojavljuje na TikToku, Instagramu, Redditu i drugim društvenim mrežama jeste looksmaxxing.

Na prvi pogled deluje kao još jedan savet za negu ili zdrav način života. Međutim, iza ovog termina često se krije mnogo složenija priča koja može uticati na mentalno zdravlje mladih, posebno tinejdžera koji tek grade sliku o sebi.

Šta je looksmaxxing?

Looksmaxxing predstavlja skup različitih metoda kojima osoba pokušava da unapredi svoj fizički izgled kako bi bila privlačnija drugima.

Možda vas zanima

„Nemam prijatelje, zato vam pokazujem haljinu“ Bolne reči devojčice koja nema sa kim da ide na maturu

„Bilo nas je sramota“: Sinovi Britni Spirs o udaljavanju od majke

Od temperature do TikToka: Ovih 20 stvari mame pitaju ChatGPT

Ove metode mogu biti sasvim bezazlene, poput:

• redovne nege kože,
• zdravije ishrane,
• vežbanja,
• bolje frizure,
• pravilnijeg držanja tela,
• kvalitetnijeg sna.

Međutim, na internetu se pod istim nazivom često promovišu i mnogo ekstremnije ideje koje uključuju:

• stroge dijete,
• preterano vežbanje,
• opasne suplemente,
• estetske zahvate u veoma mladom uzrastu,
• opsesivno analiziranje proporcija lica.

U pojedinim internet zajednicama čak postoje detaljna „pravila“ o tome kakav oblik vilice, nosa, očiju ili jagodica neko treba da ima da bi bio smatran privlačnim.

Zašto je ovaj trend toliko popularan među mladima?

Današnji tinejdžeri odrastaju uz društvene mreže na kojima svakodnevno gledaju pažljivo obrađene fotografije, filtere i idealizovane standarde lepote. Algoritmi dodatno promovišu sadržaj koji prikazuje „savršen izgled“, pa mladi lako stiču utisak da je fizička privlačnost najvažniji preduslov za uspeh, ljubav i popularnost.

Looksmaxxing upravo na tome gradi svoju popularnost: obećava da svako može postati znatno privlačniji ako prati određena pravila. Problem nastaje kada mladi poveruju da njihova vrednost zavisi isključivo od izgleda.

Šta je „softmaxxing“, a šta „hardmaxxing“?

Na internetu se često pravi razlika između dve vrste looksmaxxinga. Softmaxxing podrazumeva promene koje nisu trajne i uglavnom uključuju zdravije navike, negu kože, fizičku aktivnost, kvalitetniju garderobu ili bolju higijenu.

Hardmaxxing označava mnogo agresivnije metode poput estetskih operacija, različitih medicinskih procedura ili ekstremnih pokušaja menjanja izgleda.Upravo drugi pristup izaziva najveću zabrinutost stručnjaka, naročito kada ga prihvataju maloletnici.

Kako izgleda opsesija izgledom?

Roditelji često ne primete odmah da dete prati ovakav sadržaj.

Neki od znakova mogu biti:

• stalno fotografisanje i analiziranje sopstvenog lica,
• nezadovoljstvo izgledom uprkos komplimentima,
• izbegavanje druženja zbog osećaja da nisu dovoljno lepi,
• provođenje mnogo vremena uz sadržaj koji govori o fizičkoj privlačnosti,
• upoređivanje sa influenserima i modelima,
• izražena želja za estetskim zahvatima u ranom uzrastu.

Ako ovakvo ponašanje traje duže vreme i utiče na raspoloženje ili svakodnevni život, važno je razgovarati sa detetom bez osuđivanja.

Kako društvene mreže menjaju sliku o lepoti?

Mnoge fotografije koje mladi svakodnevno gledaju prolaze kroz obradu, profesionalno osvetljenje ili korišćenje filtera. Rezultat je potpuno nerealna predstava o tome kako ljudi zapravo izgledaju.

Kada se tome dodaju video-snimci koji obećavaju „savršenu vilicu za sedam dana“ ili „idealno lice uz jednu vežbu“, nije teško razumeti zašto mnogi tinejdžeri razvijaju nesigurnost. Važno je da deca nauče da sadržaj na internetu nije uvek realan prikaz stvarnosti.

Kako roditelji mogu pomoći?

Otvoren razgovor i razumevanje imaju mnogo veći efekat od zabrana.

Umesto kritike, korisnije je pitati dete:

• Šta ti se dopada kod tog sadržaja?
• Kako se osećaš kada gledaš takve objave?
• Da li misliš da su fotografije koje vidiš potpuno prirodne?

Na taj način dete dobija priliku da razmišlja kritički, umesto da oseća da je napadnuto. Roditelji mogu podsticati i druge izvore samopouzdanja: sport, muziku, umetnost, druženje i razvoj različitih veština koje nemaju veze sa fizičkim izgledom.

Kada je vreme za razgovor sa stručnjakom?

Ako dete pokazuje ozbiljno nezadovoljstvo svojim izgledom, izbegava društvo, razvija poremećaje u ishrani ili stalno govori da nije dovoljno lepo, korisno je potražiti savet psihologa. Što se ranije reaguje, veća je verovatnoća da će se sprečiti razvoj ozbiljnijih problema sa samopouzdanjem ili mentalnim zdravljem.

Izgled nije jedina vrednost

Briga o sebi, zdrav život i lična higijena svakako su pozitivne navike. Međutim, kada potraga za „savršenim licem“ postane opsesija, posledice mogu biti ozbiljne.

Looksmaxxing pokazuje koliko snažan uticaj društvene mreže imaju na mlade generacije. Upravo zato je uloga roditelja važnija nego ikada, da pomognu deci da razumeju da njihova vrednost ne zavisi od savršenih proporcija lica ili broja lajkova, već od karaktera, sposobnosti, odnosa sa drugima i samopouzdanja koje se gradi iznutra.