Zašto se deca leti više svađaju? Postoji objašnjenje – rešenje nisu vikanje i pretnje

Letnji raspust mnogoj deci donosi više slobodnog vremena, manje obaveza i više prilika za igru. Međutim, u brojnim porodicama upravo tada dolazi do češćih svađa, prepirki i napetosti među braćom i sestrama. Kada nema škole, ustaljenog rasporeda i svakodnevne rutine, deca se lakše dosađuju, a roditelji se neretko nađu u ulozi „mirotvoraca“ koji iz dana u dan rešavaju iste sukobe.

Stručnjaci ističu da je ovakvo ponašanje sasvim uobičajeno tokom leta. Više zajedničkog vremena, manje strukture i promena svakodnevnih navika mogu značajno da utiču na ponašanje dece, naročito ako ne znaju kako da organizuju svoje vreme ili da samostalno reše nesuglasice.

Zašto se neka deca tokom leta ponašaju drugačije?

Socijalna radnica Trejsi Periman (Tracee Perryman) objašnjava da tokom raspusta deca ostaju bez strukture i pozitivnih uticaja koje imaju tokom školske godine, što može dovesti do problematičnog ponašanja.

Možda vas zanima

Srbi poveli veliku raspravu o batinama kod dece: Dele iskustva puna poniženja i bola

Influenserka ima važan savet za mame: Mnoge prave istu grešku, a da toga nisu svesne

Ženski mozak prepoznaje bebin plač i bez majčinskog iskustva: Naučnici otkrili zanimljiv mehanizam

– Kada počne letnji raspust, roditeljima je primamljivo da naprave potpuno opuštenu atmosferu. Međutim, deca najbolje funkcionišu kada imaju strukturu i dnevni raspored, kakav postoji tokom školske godine – ističe ona za Parents.

Tokom godine deca svakodnevno provode vreme sa vršnjacima, imaju intelektualnu i fizičku stimulaciju, kao i jasno definisane obaveze. Kada toga odjednom nestane, mnogi mališani ne znaju kako da ispune vreme na kvalitetan način.

Sa njom se slaže i Nikol O’Donel (Nicole O’Donnell), docentkinja na Univerzitetu Vašington, koja kaže da promena rutine može dovesti do nemira i češćih sukoba.

– Manje vremena sa prijateljima i nastavnicima znači da će deca često tražiti više pažnje od roditelja. Upravo su struktura i predvidivost važni za njihovu dobrobit, pa leto može biti izazovno i za decu i za roditelje – objašnjava ona.

Dodaje i da previše vremena pred ekranima može dodatno da utiče na ponašanje.

– Ako primetite da je dete anksiozno ili da su promene u ponašanju izražene, razmislite koliko vremena provodi uz telefon, tablet ili televizor – savetuje O’Donel.

S druge strane, klinička psihološkinja Dženi Jip (Jenny Yip) postavlja zanimljivo pitanje:

– Da li se vaša deca zaista ponašaju lošije tokom leta ili jednostavno više primećujete njihovo ponašanje zato što provodite više vremena zajedno?

Zašto vikanje i pretnje ne daju rezultate?

Kada se svađe među decom ponavljaju, mnogi roditelji izgube strpljenje. Ipak, stručnjaci upozoravaju da vikanje i prazne pretnje uglavnom imaju suprotan efekat.

Ejmi Džekson (Amy Jackson), stručnjakinja za rano učenje, kaže da je vikanje povezano sa većim rizikom od anksioznosti, depresije i nižeg samopouzdanja kod dece.

– Osim toga, deca na taj način uče da je vikanje prihvatljiv način komunikacije – objašnjava ona.

Dodaje da ni pretnje poput: „Ako ne prestanete, sledeće nedelje ne idemo na more!“ uglavnom nisu delotvorne.

– Roditelji retko sprovedu takve kazne, pa deca ne povezuju svoje ponašanje sa posledicom – kaže Džekson.

Periman smatra da problem često nastaje jer roditelji ne postavljaju jasna očekivanja ili ih ne primenjuju dosledno.

– Često čekamo da potpuno izgubimo strpljenje pre nego što reagujemo. Istovremeno, ne pohvalimo dovoljno često dobro ponašanje – ističe ona.

Kako da prekinete začarani krug svađa?

Iako roditeljima često deluje da su stalne prepirke znak problema, stručnjaci podsećaju da određeni nivo sukoba među braćom i sestrama može biti koristan.

– Sukobi među braćom i sestrama mogu pomoći deci da razviju veštine rešavanja konflikata – kaže O’Donel.

Ona savetuje roditeljima da svojim primerom pokažu kako izgleda mirno rešavanje nesuglasica i kvalitetna komunikacija.

Sličan savet daje i Gigi Švajkert (Gigi Schweikert), izvršna direktorka ustanove Lightbridge Academy.

– Samoregulacija je veoma važna. Upravljajte sopstvenim stresom i reakcijama kako biste deci bili primer smirenog ponašanja. Kada sukob eskalira, nekada je najbolje prvo napraviti kratku pauzu i smiriti se, pa tek onda razgovarati – savetuje ona.

Dodaje da roditelji mogu mnogo da pomognu ako prepoznaju situacije koje najčešće dovode do svađa.

– Kada znate šta pokreće sukobe, lakše ćete ih sprečiti ili bar ublažiti – zaključuje Švajkert.