Čudo na Ceru: Pavlija je prohodala zahvaljujući Bogorodici

Postoje priče koje se ne zaboravljaju, već se s kolena na koleno prenose kao svedočanstvo da za Boga i Presvetu Bogorodicu ne postoje bezizlazne situacije. Jedna od takvih istinitih i dirljivih priča zabeležena je u istorijskim i crkvenim spisima manastira Čokešine, koji se nalazi na obroncima Cera. Isceljenje male Pavlije zaprepastilo njene najbliže, ali i sve one koji su je znali.

Pavlija je bila teško bolesna, nepokretna i prikovana za postelju. Njeno telo izmučeno bolešću, nije davalo znake da će se oporaviti. Lekari više nisu znali šta da pokušaju.

Pomozi joj, da se ne muči više

Videvši sve to, njen deda Ostoja odlučio je da na drugom mestu potraži pomoć. Uzeo je svoj štap, rešio da pešice krene do manastira Čokešine i da pred čudotvornom ikonom Pokrova Presvete Bogorodice potraži spas za unuku.

Možda vas zanima

„Čuvala sam dvoje dece, a onda me je šestogodišnjakinja gađala nožem“: Dadilja tvrdi da je preživela užas

„Velika Gospojina mi je donela dete“: Godinama se borila da postane majka, a onda se u 43. godini dogodilo ono za šta se molila

Majke, danas izgovorite ovu molitvu za svoju decu: Velika Gospojina je praznik žena, majki i mališana

Kada je stigao u manastirsku crkvu, zatekao ju je praznu i tihu. Stao je sam pred ikonomu Majke Božje, apotom je pao na kolena. Suze su same tekle , dok je iz grudi starca izbio vapaj koji kida dušu.

— Pomozi joj, isceli je, sveta majko, ili je primi sebi, da ne muči više ni sebe, ni mene, ni ono drugo dobro dete kod kuće – bile su reči koje je izgovorio deda Ostoja.

Dok se on molio u manastiru, kod kuće se u isto vreme odvijala drama.

Mala Pavlija je ležala u postelji, o njoj se brinula njena sestra Andrijana. U jednom trenutku, umorna od brige, Pavlija je sklopila oči i tiho zaspala.

U tom polusnu, kako je kasnije potreseno svedočila, učinilo joj se da joj prišao starac sa dugačkom bradom, blago se nagnio nad nju i šapnuo joj:

– Pa ti si, dete, zdrava; ostavi postelju i izađi pred oca.

U tom trenu, Pavlija je osetila snažan otkucaj srca. Trgla se, počela polako da miče prstima na rukama, a potom i na nogama. Telo  koje dotad bilo ukočeno, počelo je da sluša. Sabravši svu snagu, devojčica koja mesecima nije mogla da stane na noge, odgrnula je pokrivač, sišla s kreveta i stala na pod!

Pavlijin doček na vratima

Deda Ostoja nije krio radost, kada se vratio kući i kada ga je Pavlija dočekala. Napravili su proslavu, kako bi sa prijateljima i komšijama proslavili oporavak devojčice. Već sledećeg dana cela porodica se uputila u manastir Čokešinu da se zahvali Presvetoj Bogorodici. Inače, manastir Čokešina je poznati ženski manastira koji pripada Eparhiji šabačkoj. Smešten je u istoimenom selu na putu između Šapca i Loznice.

Kroz ovakve dirljive priče, koje se vekovima prenose kroz narod, vernici pronalaze nadu u najtežim trenucima. Ipak, Srpska pravoslavna crkva uvek podseća da se vera ogleda pre svega u molitvenom životu i postu. A istinsko čudo je pre svega promena ljudskog srca i ljubav prema bližnjima.