Razboleli ste se tokom godišnjeg odmora? Ako u roku od tri dana uradite ovo, sačuvaćete sve neiskorišćene dane

Pravo na plaćeni godišnji odmor zagarantovano je Ustavom Republike Srbije i predstavlja pravo kojeg zaposleni ne može da se odrekne niti ono može biti zamenjeno drugim pravom.

Godišnji odmor služi da se zaposleni odmori od radnih obaveza, oporavi od umora i sačuva fizičko i mentalno zdravlje kako bi se na posao vratio odmorniji i produktivniji. Međutim, mnogi se pitaju šta se dešava ako se razbole baš tokom odmora. Da li su dužni da nastave da troše dane godišnjeg odmora ili mogu da ga prekinu, otvore bolovanje i preostale dane iskoriste nakon ozdravljenja?

Šta kaže Zakon o radu?

Odgovor daje Zakon o radu. U članu 70 propisano je da zaposleni koji tokom korišćenja godišnjeg odmora postane privremeno sprečen za rad, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da nakon prestanka te sprečenosti nastavi korišćenje preostalog dela godišnjeg odmora.

Možda vas zanima

Nemate novca da pokrenete posao? Uzmite od države, evo i kako

Vanja u podne rekla sudbonosno „da“, pa kroz sat vremena rodila sina Boška! Objasnila kako se desio takav tajming

Dva dana za menstrualno bolovanje: Crna Gora donela ovu odluku posle Španije, na mrežama je bura

To znači da zaposleni koji se razboli tokom odmora može da prekine njegovo korišćenje, otvori bolovanje, a neiskorišćene dane godišnjeg odmora iskoristi po završetku lečenja. Dani provedeni na bolovanju ne računaju se kao godišnji odmor, jer je njegova svrha odmor i oporavak, a ne lečenje.

Bolovanje predstavlja odsustvo sa rada zbog bolesti ili povrede, kada zaposleni nije u mogućnosti da obavlja svoje radne obaveze, dok godišnji odmor služi fizičkom i psihičkom oporavku od rada. Upravo zbog različite svrhe ova dva prava zakon dozvoljava da se već započeti godišnji odmor privremeno prekine radi korišćenja bolovanja.

Kako se prekida godišnji odmor i otvara bolovanje?

Ako se zaposleni razboli dok koristi godišnji odmor, potrebno je da se javi svom izabranom lekaru. Lekar procenjuje da li zdravstveno stanje predstavlja privremenu sprečenost za rad i da li postoji osnov za otvaranje bolovanja.

Ukoliko utvrdi da postoje uslovi, izdaje potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, koju zaposleni mora da dostavi poslodavcu najkasnije u roku od tri dana od nastupanja privremene sprečenosti za rad.

Član 103. stav 1. Zakona o radu propisuje upravo tu obavezu, a potvrda izabranog lekara predstavlja zvaničan dokaz da je zaposleni opravdano odsutan sa rada.

Nakon što primi potvrdu, poslodavac donosi rešenje o prekidu korišćenja godišnjeg odmora. Od tog trenutka odsustvo se vodi kao bolovanje i ne umanjuje broj dana godišnjeg odmora, preneo je Infostud.