Udata sa 14, majka sa 15: Maloletnički brakovi nisu običaj, to je nasilje nad devojčicama

Dok većina devojčica biraju koju će srednju školu upisati, maštaju o fakultetu, putovanjima i prvom poslu, neke devojčice u Srbiji već oblače venčanicu.  Ne svojom odlukom, već pod pritiskom okoline, siromaštva ili tradicije.

Prema podacima koje je u emisiji Mama Tok iznela Tatjana Macura, ministarka zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, situacija je alarmantna.

– U saradnji sa UNICEF-om, kabinet koji vodim nalazi se na čelu Nacionalne koalicije za sprečavanje maloletničkih brakova. Suočili smo se sa podacima da je u opštoj populaciji oko 6 odsto maloletničkih brakova, dok je u romskoj populaciji taj procenat oko 56 odsto – rekla je Macura.

Možda vas zanima

Karleuša je zbog nje plakala: Priča ove mame dirnula je sve, a evo kako joj je država pomogla

Sin (3) pokazao tati nalakirane nokte: Internet bruji zbog njegove reakcije

Ovo je oblik nasilja

Minisatrka Macura naglašava da maloletnički brak nije samo porodična ili kulturna tema, već pitanje zaštite dece.

– Najvećoj opasnosti su izložene devojčice i, s obzirom na to da ulazak u bračnu zajednicu nosi brojne posledice, ovo pitanje možemo da tretiramo i kao jedan oblik nasilja nad devojčicama – istakla je ona za Mama Tok.

Kada devojčica napusti školu zbog braka, posledice ne traju godinu ili dve. One često mogu da ostave posledice za ceo život:

• manja šansa za zaposlenje,
• finansijska zavisnost,
• veći rizik od nasilja,
• lošije zdravstvene stanje
• ograničena mogućnost da sama donosi odluke o svom životu.

Detinjstvo se ne vraća

Najpotresnije u ovoj temi jeste činjenica da društvo ponekad prerano odustane od devojčice. Ako sa 14 ili 15 godina postane supruga, od nje se očekuje da bude odrasla. Da kuva, brine o kući, rađa decu i ćuti. A ona je još dete. Ne treba zaboraviti da maloletnički brakovi često znače i prekid obrazovanja. Upravo zato Tatjana Macura insistira da je ključno da deca ostanu što duže u školi.

– Važno je da motivišemo devojčice, ali i dečake, da ostanu što duže u sistemu obrazovanja i da im pomognemo da postanu ekonomski aktivni i nezavisni – naglasila je ministraka u razgovru za Mame.

Dodala je da ekonomska nezavisnost ne podrazumeva samo pitanje novca:

– To je pitanje slobode.

Nije „tako se oduvek radilo“

Jedna od najvažnijih poruka koje je Macura poslala  odnosi se na traženje izgovora i pokušaj da se objasni da tradicija pravda maloletničke brakove.

– Ne smemo da opravdavamo ovu pojavu običajnim pravom ili kulturom zajednice – poručila je ministarka u emisiji Mama Tok.

Ona ističe da poštovanje tradicije nikada ne sme biti iznad prava deteta:

– Nijedan običaj ne može biti važniji od obrazovanja, zdravlja i bezbednosti devojčice.

Macura očekuje da će izmene Porodičnog zakona doneti adekvatnije sankcionisanje ove pojave.

– To je važan korak, ali zakon sam po sebi neće biti dovoljan ako škole, centri za socijalni rad, zdravstveni sistem, mediji i lokalne zajednice ne prepoznaju problem na vreme – upozorila je Macura.

Šta možemo da uradimo?

Pnekad je prvi korak jednostavan. Dovoljno je kao društvo shvatimo da je ovo nasilje nad devojčicama. Ono što svi zajedno možemo da uradimo jeste:

• da prestanemo da ćutimo
• da ne govorimo „to je njihova stvar“.
• da ne okrećemo glavu kada devojčica nestane iz školske klupe.
• da pitamo gde je, zašto više ne dolazi i da li joj je potrebna pomoć.

Nijedna devojčica ne bi smela da bira između škole i braka. Nijedna ne bi smela da odraste pre vremena. I možda je upravo to najvažnija poruka ove teme: zajedno kao društvo, uz mere i zakone koje usvaja država možemo da zaštitimo ove devojčice.