„Govorili su mi da moje dete ima autizam, a ja sam samo želela da ga neko razume“: Potresna ispovest majke Marije za portal Mame

Za portal Mame svoju potresnu ispovest ispričala je majka Marija, koja govori o sinu Mateju, prevremeno rođenom dečaku kome je, kako kaže, bilo potrebno više vremena da se prilagodi svetu oko sebe.

Njihova priča počela je teškim privikavanjem na vrtić, nastavila se pozivima vaspitača i borbom da dokaže da njen sin nema autizam, a završila se odlukom da promeni vrtić, nakon čega je Matej počeo da se otvara, komunicira i uživa u društvu svojih vršnjaka, navela je naša sagovornica.

Prevremeno rođena beba

-Matej je rođen prevremeno, u osmom mesecu trudnoće, i od početka sam znala da će mu možda trebati više vremena da dostigne svoje vršnjake. Nije se lako navikavao na nepoznate ljude, trebalo mu je mnogo vremena da se opusti i stekne poverenje, a nove situacije su mu teško padale. Kao majka sam to primećivala, ali sam verovala da će vremenom sve doći na svoje mesto – počela je naša sagovornica.

Možda vas zanima

„Zabranio mi je da večeram sa porodicom i budem van sobe“: Ana Ivanović prvi put o životu koji je krila od javnosti, višegodišnjem strahu i majčinstvu

Devojčica je vrištala i prosipala jogurt, a mama… Pogledajte šta je uradila i tantrum je prestao

Majke, danas slavimo mati Angelinu: Njena sudbina krije neverovatnu priču

-Kada je imao tri godine, upisala sam ga u vrtić. Znala sam da će mu privikavanje biti teško, ali nisam mogla da pretpostavim da će trajati mesecima. Plakao je, teško se odvajao od mene i nije umeo odmah da se uklopi u grupu, a ja sam zbog svega toga zapostavila posao. Nisam mogla da odem na posao i ponašam se kao da je sve u redu dok znam da moje dete prolazi kroz nešto što mu je teško-navela je mama Marija.

-Punih godinu dana ostavljala sam ga svega po dva sata dnevno. Samo dva sata. Želela sam da mu dam vremena da se polako navikne, da shvati da je vrtić sigurno mesto i da ću uvek doći po njega. Nisam očekivala da odmah bude kao druga deca, samo sam želela da mu daju dovoljno vremena. Dobila sam to da sam svoje dete uvek zaticala na istom mestu, u istom ćošku, odvojeno od druge dece. Potpuno samo sa ponekom igračkom – rekla je za Mame.

„Pitam se kakva bi Lena bila da može da priča i hoda“: Roditelji prevremeno rođenih blizanaca otvorili dušu

„Govorili su mi da moje dete sasvim sigurno ima autizam“

-Umesto razumevanja, naišla sam na veliki otpor. Jedna od vaspitačica mi je govorila da Matej sasvim sigurno ima autizam i da jednostavno ne mogu da se brinu o njemu jer imaju i drugu decu. Te reči su me veoma pogodile, jer sam imala osećaj da moje dete već posmatraju kao problem, a da ga niko nije ni pokušao dovoljno upoznati. Ta žena jednostavno nije odustajala od toga da Mateja skloni iz grupe, a ja nisam želela da popustim u nameri da moje dete bude tretirano kako zaslužuje – kazala je Marija.

-Nisam se plašila toga da moje dete možda ima neki razvojni problem. Da je imao bilo kakvu dijagnozu, prihvatila bih je i učinila sve što mogu da mu pomognem. Mene je bolelo što je neko tako ozbiljan zaključak izgovorio kao činjenicu, bez toga da se sagleda cela njegova priča, prevremeno rođenje i njegov razvoj – navela je Marija.

-Znala sam da Matej kasni u nekim stvarima u odnosu na svoje vršnjake, ali sam znala i da je prevremeno rođen. Zbog toga sam počela da idem po potvrde, da razgovaram sa stručnjacima i da donosim dokumentaciju kojom sam želela da pokažem da moje dete nema autizam, već da mu je zbog njegovog razvoja i prevremenog rođenja potrebno više vremena. Nosila sam te potvrde kao da moram da dokazujem da je moje dete dobro. To je osećaj koji nijedna majka ne bi trebalo da ima. Umesto da pričamo o tome kako da Mateju pomognemo da se bolje uklopi, ja sam imala osećaj da moram da dokazujem da moj sin zaslužuje da bude u grupi sa drugom decom – navela je ova mama.

Spor, ali značajan napredak

-Vremenom je Matej počeo da komunicira i to je za mene bio ogroman korak. Počeo je više da priča, da pokazuje šta želi, da se obraća ljudima i da se povezuje sa drugima. Mislila sam da će tada svi videti koliko napreduje i da će se konačno promeniti odnos prema njemu. Da me neće zvati posle sat vremena, dva da ga pokupim iz vrtića i da će konačno moći da bude u svim aktivnostima u kom su njegovi drugari -rekla je Marija.

-Međutim, pozivi iz vrtića nisu prestali. Zvali su me da kažu da Matej smeta drugoj deci jer plače. Zvali su me i zato što nije umeo da kaže kada mu se ide na nošu. Uvek je postojao neki novi razlog zbog kojeg je bio problem i svaki put sam se vraćala kući sa istim pitanjem šta još jedno dete treba da uradi da bi bilo prihvaćeno od strane vaspitača. Strahovala sam da će neprihvatanje vaspitača uticati na to da ga ne prihvate ni deca – navela je naša sagovornica.

-On nije plakao da bi nekome smetao i nije ćutao zato što nije želeo da komunicira. Neke stvari jednostavno nije umeo i trebalo je da ih nauči. Bio je dečak koji se razvijao svojim tempom i kome je bilo potrebno strpljenje, a ne stalno podsećanje na ono što još ne može. Najviše me je zabolelo kada sam shvatila da nijedna grupa u tom vrtiću nije želela da ga primi. Tada sam shvatila da više ne mogu da čekam da se nešto promeni, jer je moje dete već dovoljno dugo bilo u situaciji u kojoj se nije osećalo prihvaćeno – istakla je mama.

Dete sa autizmom polivali vodom i mazali mu lak na usta: Potresno iskustvo žene iz vrtića za Mame

Ispisivanje iz vrtića kao jedina opcija

-Na kraju sam ga ispisala iz tog vrtića i upisala u drugi. Bila sam uplašena, jer nisam znala šta nas tamo čeka. Posle svega što smo prošli, plašila sam se da će se ista priča ponoviti i da ćemo ponovo prolaziti kroz suze, pozive i objašnjavanja. Ali u drugom vrtiću kao da se nešto promenilo. Matej je počeo da se otvara, više je komunicirao i bio je mnogo veseliji. Počeo je da se igra sa decom, a onda je pronašao i drugaricu i druga. Meni su to bile ogromne stvari, jer sam prvi put videla svoje dete kako se oseća kao deo grupe – navela je Marija.

-Najviše me je dirnulo kada je počeo rado da ide u vrtić. Dete koje je ranije teško podnosilo odvajanje sada je ujutru želelo da ide među drugare. Tada sam shvatila koliko okruženje može da utiče na dete i koliko je važno da se dete oseća prihvaćeno. Nije se moj sin preko noći pretvorio u neko drugo dete. On je sve vreme bio isti Matej. Samo je konačno dobio priliku da pokaže šta može i da se razvija bez osećaja da stalno nekome smeta. Pušten je među drugu decu i bio je deo onoga što ga je guralo ka napred – istakla je naša sagovornica.

„Danas je moj Matej srećan šestogodišnjak“

-Danas je Matej šestogodišnjak. Veseo je, priča, igra se, smeje se i ima svoje drugare. Kada ga gledam danas, teško mi je da poverujem koliko smo se nekada borili za stvari koje bi trebalo da budu sasvim normalne za jedno dete. Kada ga gledam kako se igra sa drugom decom, često pomislim koliko je toga moglo biti drugačije da je neko imao malo više strpljenja. Znam da posao vaspitača nije lak i znam da u grupama ima mnogo dece, ali isto tako znam koliko jednom detetu znači kada mu neko kaže: ‘Razumemo ga, hajde da vidimo kako možemo da mu pomognemo – ispričala nam je naša sagovornica i dodala:

-Ne očekujem da se svet prilagodi svakom detetu. Samo mislim da dete koje se teže prilagođava ne treba odmah posmatrati kao dete koje smeta drugima. Nekoj deci treba više vremena, nekima više razgovora, nekima više podrške, a nekima samo osećaj da su prihvaćena. Mateju je bilo potrebno upravo to. Da neko veruje u njega dok on ne pronađe način da se uključi. Kada ga vidim kako priča, trči, igra se i smeje sa svojim drugarima, znam da je on sve vreme mogao mnogo više nego što su neki ljudi oko njega verovali – istakla je ova mama.

Promena okruženja donela promenu deteta

-Godinu dana sam pokušavala da dokazujem da je moje dete dobro. Danas više nemam potrebu nikome ništa da dokazujem. Dovoljno mi je da ga vidim kako se ujutru raduje vrtiću, kako priča o svojim drugarima i kako se kući vraća nasmejan. Moj sin nije bio problem. Bio je samo dečak kome je trebalo malo više vremena. I danas bih svakoj majci koja prolazi kroz nešto slično rekla da ne odustaje od svog deteta i da traži ljude koji će ga zaista videti onakvog kakav jeste. Nekada dete ne mora da se promeni. Nekada je dovoljno promeniti okruženje u kojem odrasta. Naučila sam to na najteži način, ali danas, kada pogledam svog Mateja, znam da je naša odluka bila ispravna. Sve što želim jeste da moje dete bude srećno, a danas to zaista jeste – zaključila je Marija za Mame.