Sveti mučenici Makaveji: Evo šta danas mame treba da urade po narodnom običaju

Običaji su malobrojni i uglavnom su povezani sa vodom i bosiljkom, biljkom koja u srpskoj tradiciji ima posebno mesto.

Ko su bili Sveti mučenici Makaveji?

Sveti mučenici Makaveji bili su sedmorica braće koji su, zajedno sa svojom majkom, stradali zbog vere. Živeli su u vreme kada je sirijski kralj Antioh IV Epifan pokušavao da Jevrejima nametne paganske običaje. U Jerusalimskom hramu postavljen je kip Zevsa, a od Jevreja se zahtevalo da prihvate paganske obrede. Braća Makaveji odbila su da se odreknu svoje vere i pokore naredbama vladara.

Zbog svoje odluke pretrpeli su mučenje i smrt. Njihova majka ostala je uz svoje sinove i, prema predanju, do kraja ih ohrabrivala da ostanu verni svojim uverenjima. I sama je potom stradala. Njihova priča zato se vekovima pamti kao primer hrabrosti, istrajnosti i snage vere.

Možda vas zanima

Od sutra nema opijanja, svađi, ni psovki: Počinje gospojinski post

Majke, danas slavimo mati Angelinu: Njena sudbina krije neverovatnu priču

„Kum nije dugme“: Kako se nekada biralo kumstvo, a kako danas

Evo šta se po običaju radi na Makaveje

Narodna verovanja vezana za ovaj praznik nisu brojna, ali se posebno izdvajaju običaji povezani sa vodom i bosiljkom. Na ovaj dan se, prema narodnoj tradiciji, smatra dobrim da se uradi nešto vezano za bosiljak. Možete ga posaditi, ubrati ili upotrebiti u pripremanju hrane. Bosiljak je u srpskom narodu od davnina sveta i veoma cenjena biljka, pa nije slučajno što zauzima posebno mesto u običajima.

Za mame koje vole da imaju bosiljak u bašti, saksiji ili na terasi, ovo može biti lep trenutak da ga zasade ili da ga iskoriste u pripremanju ručka. Sa praznikom su povezana i verovanja o vodi, koja se u narodnoj tradiciji smatra posebno važnom. Kao i kod mnogih drugih pravoslavnih praznika, običaji se razlikuju od kraja do kraja, pa ono što se neguje u jednom mestu ne mora biti poznato u drugom.

Bosiljak ima posebno mesto u srpskom domu

Bosiljak nije samo začinska biljka. U srpskoj tradiciji on je povezan sa verom, domom i porodičnim običajima. Često se koristi prilikom osvećenja vode i različitih crkvenih obreda, a mnoge porodice ga gaje u dvorištu ili saksiji. Zato je 14. avgust, prema narodnom verovanju, lep dan da se ovoj biljci posveti pažnja: da se zasadi nova sadnica, obere bosiljak iz bašte ili njime obogati jelo koje se priprema za porodicu.