Tata: Ćerka me je promenila, naučila me je da volim

Roditeljstvo menja gotovo sve: od svakodnevnih navika i prioriteta do pogleda na odgovornost i porodicu. Ali, može li pol deteta uticati na način na koji otac doživljava i neguje odnos sa partnerkom?

Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Personality and Individual Differences, donosi zanimljiv odgovor.

Prvi primer ljubavi

Autori istraživanja posmatrali su 1.694 roditelja. Kod očeva koji su imali ćerke zabeleženi su nešto viši nivoi privrženosti prema partnerkama. Mame devojčica imale su više pordške, više razumevanja od svojih partnera.

Možda vas zanima

„Ostajemo zajedno zbog dece“: Psihoterapeutkinja upozorava šta deca zapravo vide u braku bez ljubavi

Posle 15 godina braka jedan račun joj je srušio svet: Na njemu su bile pelene, a njihova deca odavno su velika

„Žene ružnije stare, a muškarci su s godinama sve bolji?“ Slađana odgovorila muškarcima: „A ko je na njenoj grbači?“

Analizirajući rezultate, autori su ponudili objašnjenje za ovakav rezultata. Naime, otac kroz odnos sa majkom, možda i potpuno nesvesno, pokazuje svojoj ćerki kako izgleda blizak i pouzdan partnerski odnos. Način na koji roditelji razgovaraju, pružaju podršku jedno drugom i prolaze kroz teške trenutke dete može doživljavati kao svoj prvi primer ljubavi i partnerstva.

Ipak, ovo je samo jedno od mogućih tumačenja.

Odgovornost prema devojčicama

Istraživanje nije moglo da pokaže da li su u pitanju biološke promene povezane sa očinstvom, kulturna očekivanja, porodične uloge ili način na koji muškarci doživljavaju odgovornost prema ćerkama. Moguće je i da na rezultate utiče kombinacija više različitih faktora.

Važno je, takođe, ne otići predaleko u tumačenju nalaza. Razlike koje su istraživači pronašli bile su relativno male. To nikako ne znači da su očevi sinova nisu brižni partneri, niti da rođenje ćerke samo po sebi menja ili popravlja odnos između mame i tate.

Veći deo podataka potiče iz savremenog zapadnog kulturnog okruženja, a istraživanje je obuhvatilo biološke roditelje koji su bili u partnerskom odnosu. Zato ove rezultate ne treba posmatrati kao pravilo koje važi za svaku porodicu.

Nije ni važno da li je dečak ili devojčica

Najljepši deo ove priče možda se zapravo ne krije u razlici između očeva koji imaju ćerke i onih koju su dobili sinove.

Deca, bez obzira na to da li su dečaci ili devojčice, od svojih roditelja svakodnevno uče šta znači voleti nekoga. Gledaju kako mama i tata razgovaraju, kako rešavaju nesuglasice, kako dele obaveze i kako se ponašaju jedno prema drugom onda kada život nije jednostavan.

Upravo kroz te male, svakodnevne trenutke deca stvaraju svoju sliku o bliskosti, poverenju i poštovanju.

Zato je možda najvažnija poruka ovog istraživanja nije da li ćerke menjaju očeve, već da deca od roditelja uče kroz ono što vide. Stabilan i topao odnos ne gradi se samim roditeljstvom, već pažnjom, podrškom, pouzdanošću i načinom na koji partneri biraju da budu jedno uz drugo, posebno onda kada je teško.

A takav primjer vredi pokazati svakom detetu.