Ako postiš, ne jedi džigericu svekrvi: Sveštenici savetuju mame

Tokom Gospojinskog posta možete da izbacite meso, mleko i jaja iz tanjira, da postite na vodi kao što treba, brojite dane do praznika i ponosno kažete da niste prekršili post. Ali ako se za stolom posvađate sa ukućanima, planete za svaku sitnicu i ne možete da podnesete, na primer, svekrvu, niste dobro uradili.

Upravo kroz jednu simpatičnu anegdotu sveštenik Stefan iz manastira Tumane objašnjava šta bi trebalo da bude suština posta.

 – Jedna žena došla je kod sveštenika na ispovest i požalila se da je počeo post, ali da su svi u kući nervozni i ljuti. Pitala je šta da radi. Odgovor koji je dobila bio je kratak i, na prvi pogled, pomalo duhovit. Sveštenik joj je rekao: „Voli svekrvu i posti kako god hoćeš“ – ispričao je sveštenik iz Tumana.

Možda vas zanima

Danas je veliki praznik: Evo kako se posti 16. avgusta i šta se sme jesti, a šta ne

Kada dete treba da počne da posti? Sveštenici iz Tumana imaju odgovor

Posni ručak na vodi koji će deca rado jesti: Kremasti krompir sa povrćem

U toj jednoj rečenici, međutim, krije se mnogo više od šale. Jer lako je promeniti ono što stavljamo u tanjir. Mnogo je teže promeniti ono što nosimo u sebi.

Borba sa starim navikama

Sveštenik Mihailo, takođe iz manastira Tumane, objašnjava da je post zapravo borba sa starim navikama i sa onim što nas udaljava od Boga.

 -Post je jedna borba između mene sa starim navikama i sa tim stvarima koje su me na neki način udaljavale od Boga, ali i mene koji sam okrenuo list, koji sam želeo da pokrenem sebe, da dam Bogu neku moju žrtvu, pa neka je i najmanja – kaže otac Mihailo.

A kada su deca u pitanju, roditelji često razmišljaju o tome šta će im staviti na tanjir, koliko će dana postiti i da li će uspeti da se pridržavaju svega što post podrazumeva.

Dete upija sve kao sunđer

Međutim, deca mnogo više od posne hrane primećuju ono što se dešava oko njih.

Vide kako mama reaguje kada je neko iznervira, kako tata razgovara sa ukućanima, da li se u kući lako plane ili se ipak zastane i prećuti. Ako roditelj detetu govori o strpljenju, praštanju i dobroti, a istovremeno se tokom posta svađa sa svima oko sebe, dete dobija potpuno drugačiju poruku.

Zato post za roditelja može da bude i prilika da pred detetom pokaže da promena ne počinje na trpezi.

Nije lako prećutati kada bismo najradije odgovorili, ne uzvratiti na provokaciju ili se ne naljutiti zbog nečega što nas inače odmah izbaci iz takta. Ali upravo su to situacije u kojima dete može da vidi šta znači raditi na sebi.

Jer ono što se uči za stolom ne ostaje samo za stolom.

Ako dete vidi da mama tokom posta pokušava da bude smirenija, da se izvini kada pogreši, da ne vraća istom merom i da ume da oprosti, ono će post mnogo lakše razumeti kao nešto što ima veze sa životom, a ne samo sa jelovnikom.

Zato možda nije najvažnije da u kući sve bude savršeno posno, već da u njoj bude malo više mira.

Prvo uradi ono najteže

Sveštenici Stefan i Mihailo iz manastira Tumane upravo na to podsećaju. Čovek tokom posta ne menja samo ono što jede, već pokušava da promeni i ono što ga iznutra udaljava od Boga i od drugih ljudi.

Pa ako već postiš, pokušaj danas da se odrekneš baš onoga što ti je najteže: poslednje reči u raspravi, ljutnje koju dugo nosiš ili potrebe da nekome dokažeš da si u pravu.

Jer džabe posna sarma na stolu ako je za njim atmosfera takva da bi svi najradije pobegli od njega.