Bog nije policajac, neće ti pisati kaznu: Zablude koje mame imaju o veri

Nisam stigla na liturgiju, nisam postila, uključila sam mašinu, usisivač i ribala sam kupatilo na crveno slovo… Samo su neke od rečenica koje mame izgovore, neke u strahu da su se staršno ogrešile. U tim trenucima, veru počinju da doživljavaju kao još jednu strogu kontrolnu listu, a Boga kao policajca sa blokčićem za kazne koji samo čeka da zabeleži novi greh.

Međutim, to je ogromna zabluda. Jedna od tri najveće, a evo i zašto:

Strah od kazne

Mnoge mame nose strah da će im se dete razboleti ili da će ih snaći nesreća ukoliko ne ispoštuju svaki post, ne pročitaju svako molitveno pravilo ili ne odu u crkvu svake nedelje. Iscrpljene od brige o detetu koje je bolesno ili ne spava, žene često padaju u očaj misleći da su loše vernice.

Možda vas zanima

Danas se obeležavaju Svete mučenice Minodora, Mitrodora i Nimfodora: Predanje o tri sestre koje su stradale zbog vere

Danas slavimo Svetog pravednog Joakima i Anu, roditelje Presvete Bogorodice

Mala Gospojina: Vodič za mame koje danas slave slavu ili idu na slavu

Biblija i sveštenici uče nas drugačije. Patrijarh Pavle često je davao mudre savete mamama, te je često isticao da se veličina čoveka ne meri po spoljašnjim formama, već po ljubavi i trudu:

– Čovek je gospodar svojih reči, a rob svojih dela. Bog nam ne sudi po našem znanju, nego po našem delu i ljubavi.

Kada mama ustane po deseti put u noći da smiri uplakano dete, to nije odstupanje od vere, to je najčistije ispoljavanje žrtvene ljubavi, koja je suština hrišćanstva.

Ne mora sve pod konac

Druga krajnost u koju mame često upadaju jeste perfekcionizam. Žele da dom sija, da deca budu primerno mirna i vaspitana „po Jevanđelju“, da se svaki post drži u miligram, a da one pritom uvek imaju miran i blag osmeh. Kada to postane nemoguće, a jeste nemoguće, javljaju se krivica i osećaj da su podbacile.

Ovoj pojavi prijeti opasnost od takozvanog modernog farisejizma, na koji je upozoravao vladika Nikolaj Velimirović:

– Mnogo je onih koji poste, a srce im je puno otrova, mnogo je onih koji se mole Bogu, a ruke su im prljave od nepravde. Prava vera nije u rečima, nego u sili Božjoj koja se pokazuje u dobrom i čestitom životu.

Bog od majki ne traži besprekornu formu i savršeni red, već milosrdno i toplo srce. Deca ne uče veru iz savršeno posloženih pravila, već iz topline doma, razumevanja i načina na koji roditelji praštaju jedni drugima.

„Ja sam loša majka“

Najveća muka svake mame jeste onaj trenutak kada izgubi živce. Vrisne, umorna je, poklekne pod pritiskom. U tom trenutku, glas u glavi  šapuće joj: „Eto, kakva si ti vernica, Bog će te kazniti.“

Ali Bog nije policajac koji beleži prestup i piše kazne. Bog je Otac koji vidi iscrpljenost, razume suze u skrivenom uglu sobe i pruža ruku da podigne, a ne da kazni. Pokajanje nije strah od kazne, već prepoznavanje sopstvene slabosti i odlučnost da se ta greška ispravi.

Kako da mame odahnu?

Zato, drage mame, olabavite obruč oko svog srca. Bog vam nije dao veru da vas optereti, već da vas raduje i rastereti. Vaše majčinstvo, sa svim svojim haosom, neprospavanim noćima, grajom, ljubavlju i zagrljajima, jeste vaša najlepša molitva i služba.

Ne zaboravite reči patrijarha Pavla: „Budimo ljudi!“.

Za mame to često znači: budite blage prema sebi. Neće vas niko kazniti ako nekada budete nervozne i preoptrećene.