Sin Sindi Kraford je patio od napade panike: Evo šta su i kako da ih prepoznate

Pored depresije i zavisnosti, pričao je i o napadima panike, pokušavajući da svojim iskustvom pomogne ljudima koji prolaze kroz slične probleme.

U jednom videu koji je objavio na društvenim mrežama u decembru 2025. godine, Presli je govorio o terapiji koju je koristio za različite probleme sa mentalnim zdravljem i naveo da je određeni lek uzimao kada su napadi panike bili posebno jaki. Govorio je i o tome koliko mu je bilo teško da pronađe odgovarajući pristup lečenju i koliko je želeo jasniju podršku stručnjaka.

Njegova priča ponovo je otvorila temu o kojoj se i dalje nedovoljno govori: kako zapravo izgleda napad panike i kako ga prepoznati?

Možda vas zanima

Sin „Majke hrabrosti“ je sa njom proveo samo 40 dana i nije stigao da je upozna: Nikola je danas tinejdžer i poslao je moćnu poruku

Pokojni sin Sindi Kraford se godinama borio sa depresijom i zavisnošću: Završena obdukcija Preslija Gerbera

Nikol Kidman odbija da bude najbolja prijateljica svojim ćerkama: Njeno objašnjenje je lekcija za mnoge roditelje

Šta je napad panike?

Napad panike je iznenadan nalet intenzivnog straha ili snažne anksioznosti koji može da se pojavi veoma brzo, ponekad i bez očiglednog razloga.

Tokom napada osoba može imati utisak da se sa njenim telom dešava nešto veoma ozbiljno. Upravo zbog toga napad panike često dodatno plaši osobu koja ga doživljava.

Napad panike može da se javi samo jednom, ali kod nekih ljudi počinje da se ponavlja. Kada osoba zbog straha od novog napada počne da izbegava određene situacije, mesta ili aktivnosti, to može značajno da utiče na svakodnevni život.

Kako prepoznati napad panike?

Simptomi mogu biti različiti od osobe do osobe, ali se najčešće javljaju naglo i mogu uključivati:

• ubrzano ili snažno lupanje srca
• otežano disanje ili osećaj nedostatka vazduha
• drhtanje i znojenje
• vrtoglavicu ili osećaj da će osoba izgubiti svest
• mučninu
• bol ili nelagodu u grudima
• osećaj gušenja
• trnjenje prstiju ili usana
• nalete toplote ili hladnoće
• osećaj da osoba gubi kontrolu
• snažan strah od smrti ili da će se dogoditi nešto strašno

Zbog izraženih fizičkih simptoma, osoba tokom napada može pomisliti da doživljava srčani udar ili da je životno ugrožena.

Koliko traje napad panike?

Iako može delovati kao da traje veoma dugo, napad panike najčešće traje između pet i 20 minuta. Kod nekih ljudi simptomi mogu potrajati duže.

Važno je znati da je napad panike zastrašujući, ali sam po sebi nije opasan i ne bi trebalo da izazove fizičku štetu. Ipak, simptomi napada panike mogu biti slični simptomima drugih zdravstvenih problema, pa nije dobro samostalno postavljati dijagnozu.

Šta uraditi kada neko ima napad panike?

Ako primetite da osoba pored vas doživljava napad panike, pokušajte da ostanete smireni.

Možete joj pomoći tako što ćete:

• ostati uz nju, ako joj vaše prisustvo prija
• podstaći je da diše polako i duboko
• podsetiti je da će napad proći
• pomoći joj da se usredsredi na mirno okruženje
• izbegavati rečenice poput „smiri se“ ili „nemaš razloga da se plašiš“, koje mogu učiniti da se osoba oseća neshvaćeno

Najvažnije je da osoba zna da nije sama i da zbog napada panike ne treba da oseća stid.

Kada treba potražiti pomoć?

Ako se napadi ponavljaju, ako osoba zbog njih počinje da izbegava svakodnevne aktivnosti ili ako anksioznost ozbiljno utiče na život, važno je razgovarati sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje.

Napadi panike i panični poremećaj mogu se uspešno lečiti. Terapija može uključivati psihoterapiju, posebno kognitivno-bihejvioralnu terapiju, a u pojedinim slučajevima i lekove koje propisuje lekar.

Posebno je važno potražiti medicinsku pomoć kada su simptomi novi, veoma jaki ili neuobičajeni, jer bol u grudima, otežano disanje, vrtoglavica i ubrzan rad srca mogu imati i druge uzroke.

Presli Gerber je o svojim problemima govorio javno upravo sa željom da se ljudi koji se suočavaju sa mentalnim poteškoćama ne osećaju sami. Njegova priča može biti povod da se o mentalnom zdravlju govori otvorenije – bez stigme i osuđivanja – i da se pomoć potraži onda kada je potrebna.