Danas je dan levorukih: Nekada su decu u školi terali da pišu desnom rukom – da li je levorukost zaista problem?

Nekada je to bila gotovo uobičajena praksa u školama, a levoruka deca su često slušala da moraju da nauče da pišu desnom rukom. Danas znamo da za tim nema potrebe.

Danas, 13. avgusta, obeležava se Međunarodni dan levorukih, dan posvećen ljudima koji svet doživljavaju i obavljaju svakodnevne aktivnosti svojom levom rukom. A za roditelje je ovo dobra prilika da se podsete: levorukost nije problem koji treba rešavati.

„Piši desnom rukom!“ – rečenica koju su nekada slušala mnoga deca

Generacije roditelja i baka i deka verovatno se sećaju da se u školi na levorukost nije gledalo kao na nešto sasvim normalno.Detetu bi učitelj ili učiteljica pomerili olovku u desnu ruku.

Možda vas zanima

Ako dete meša „u“, „na“ i „ispod“, ovo treba da znate

Kada je pravo vreme da detetu dozvolite korišćenje veštačke inteligencije?

Zašto je smeh važan za zdrav razvoj dece?

Neka deca su zbog toga morala svesno da menjaju način na koji pišu i koriste pribor, iako im je leva ruka bila prirodno dominantna. Danas se takav pristup smatra nepotrebnim. Dete ne treba prisiljavati da promeni ruku kojom prirodno obavlja određene aktivnosti.

Da li je levorukost mana?

Ne. Levorukost sama po sebi nije bolest, poremećaj niti znak da sa detetom nešto nije u redu. Ako dete prirodno bira levu ruku za crtanje, pisanje, hranjenje, bacanje lopte ili druge aktivnosti, nema razloga da ga zbog toga korigujemo. Naprotiv, zdravstvene smernice za razvoj dece preporučuju da se prirodna dominacija ruke ne pokušava menjati.

Pa zašto je levorukoj deci ponekad teže?

Zato što je veliki deo sveta napravljen za dešnjake. Makaze, određeni školski pribor, radne površine, pojedini alati, pa čak i način na koji su postavljene školske klupe često su prilagođeni većini.

Poseban izazov može da bude učenje pisanja. Levoruko dete može rukom prelaziti preko upravo napisanog teksta, pa mu je potrebno malo drugačije postaviti papir i pokazati položaj ruke koji će mu olakšati pisanje. To nije razlog da dete nauči da piše desnom rukom. To je razlog da mu odrasli pokažu kako da na najbolji način piše levom.

A da li su levoruka deca lošija u školi?

Ne postoji razlog da dete bude manje uspešno samo zato što je levoruko. Ako levoruko dete ima teškoće sa pisanjem, čitanjem, pažnjom ili učenjem, one se ne mogu automatski pripisati njegovoj levorukosti. Potrebno je posmatrati konkretne teškoće i, ako je potrebno, potražiti savet stručnjaka. Drugim rečima: Levorukost nije dijagnoza.

Najvažnije: ne menjajte dete da biste ga uklopili

Možda je upravo to najveća razlika između nekadašnje škole i škole kakvu danas želimo. Nekada se od deteta očekivalo da se prilagodi sistemu. Danas bi sistem trebalo da se prilagodi detetu.

Ako dete piše levom rukom – neka piše levom.

Ako mu treba drugačiji položaj papira – pokažimo mu.

Ako mu odgovaraju posebne makaze – obezbedimo ih.

Ako mu treba malo više vremena da pronađe tehniku koja mu odgovara – dajmo mu ga.

Jer dete ne treba „popravljati“ samo zato što nešto radi drugačije od većine.

I možda je najbolja poruka Dana levorukih upravo ova: nije problem u tome što dete koristi levu ruku. Problem nastaje tek kada mu kažemo da zbog toga nije dovoljno dobro.