Uoči Preobraženja žene vezuju crveni ili beli konac oko ruke: Evo šta ovaj običaj znači, a šta je važno znati prema učenju Crkve

Uoči praznika u pojedinim krajevima Srbije sačuvan je neobičan narodni običaj – žene i devojke vezuju crveni ili beli konac oko ruke i zamišljaju želju. Međutim, važno je napraviti jasnu razliku između narodnog običaja i onoga što pripada pravoslavnoj veri.

Preobraženje Gospodnje jedan je od velikih praznika posvećenih Gospodu Isusu Hristu. Crkveni kalendar 18. avgust označava kao pretprazništvo Preobraženja, dok se sam praznik proslavlja 19. avgusta. Praznik podseća na događaj kada se Hristos na gori Tavor pred apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom preobrazio i zasijao božanskom svetlošću. Time je učenicima, pre svog stradanja, pokazao deo svoje božanske slave.

Preobraženje pada u vreme Gospojinskog posta

Preobraženje se proslavlja tokom Gospojinskog posta, pa je i to važan deo pripreme za praznik. Post u pravoslavlju nije samo promena jelovnika. Njegov smisao je duhovni – čovek se uzdržava, moli, radi na sebi i pokušava da se udalji od greha i svega što ga odvaja od Boga.

Možda vas zanima

Patrijarh Pavle je ovo jeo tokom posta: Recept za brz i zdrav ručak

Ako postiš, ne jedi džigericu svekrvi: Sveštenici savetuju mame

Danas je veliki praznik: Evo kako se posti 16. avgusta i šta se sme jesti, a šta ne

Zbog toga nije suština da neko samo ispoštuje određeno pravilo o hrani, a da pritom zanemari ono što se događa u njegovom srcu. Praznik je prilika za preobražaj čoveka, ne samo za poštovanje običaja.

Zašto se uoči Preobraženja vezuje crveni ili beli konac?

U srpskoj narodnoj tradiciji postoji verovanje da žene uoči Preobraženja mogu da vežu crveni ili beli konac oko ruke i zamisle želju. Prema tom narodnom verovanju, ako se konac ne prekine tokom narednog dana, želja bi trebalo da se ispuni. Ovaj običaj beleže različiti izvori o srpskoj tradiciji i običajima vezanim za Preobraženje.

Važno je, međutim, naglasiti: vezivanje konca i verovanje da će se želja ispuniti ako konac ostane čitav nisu crkveni obred niti učenje Srpske pravoslavne crkve. To pripada narodnoj tradiciji i verovanjima koja su se kroz generacije vezivala za velike praznike. Zato ovaj običaj ne treba predstavljati kao pravoslavno pravilo ili kao način da se „izdejstvuje“ ispunjenje želje.

Šta je najvažnije uoči velikog praznika?

Za pravoslavnog vernika smisao Preobraženja nije u gatanju, amajlijama ili traženju znakova koji bi trebalo da predvide budućnost. Suština praznika je duhovno preobraženje čoveka.

Srpska pravoslavna crkva u svojim poukama upravo naglašava potrebu za pokajanjem, smirenjem i promenom čoveka nabolje. Patrijarh Porfirije je govorio da bez pokajanja i preobražaja čovek ne može da ide putem Carstva Božjeg, uz naglasak da svaki duhovni podvig mora biti praćen smirenjem i rasuđivanjem. Zato je mnogo važnije od bilo kog konca da se praznik dočeka u miru, molitvi, zahvalnosti i ljubavi prema bližnjima.