„Kum je pred roditeljima pipkao dete po intimnim mestima“: Psihoterapeutkinja ima upozorenje i za decu i za roditelje

Seksualno nasilje nad decom jedna je od tema od kojih bi svaki roditelj najradije zaštitio svoje dete, ali upravo razgovor o granicama tela može biti važan deo prevencije. Psihoterapeutkinja i književnica Biljana Ćulafić, koja na društvenim mrežama govori o partnerskim i porodičnim odnosima, na TikToku je otvorila ovu tešku temu i objasnila šta bi roditelji trebalo da nauče decu.

Kako ističe, dete odmalena treba da zna da njegovo telo pripada njemu, da postoje intimni delovi tela koje drugi ne smeju da dodiruju i da ima pravo da se udalji i potraži pomoć kada se zbog nečijeg ponašanja oseća ugroženo.

– Veoma važna tema je seksualno nasilje nad decom. Uvek kažem, bolje je sprečiti nego lečiti i prevencija je najbolja intervencija.

Možda vas zanima

Prva menstruacija može da je iznenadi baš u školi: Ovo bi svaka devojčica trebalo da ima u rancu

Hit igračka među decom pod lupom: Falsifikati mogu da sadrže opasne materije, evo kako ih prepoznati

Ove gene dete nasleđuje od majke, a ne od oba roditelja: Animacija pokazuje šta se događa već pri začeću

@biljanaulafi

Seksualno nasilje nad decom – kako ga sprečiti? I kako se ta trauma isceljuje u odraslom dobu. Nisi defektan/na ako si ga doživeo/la, već si ranjen, a rane se iseljuju u sigurnom okruženju. ⭐Zakažite psihoterapiju na linku mog IG profila ili na mail [email protected] ili na sajtu www.psihoterapeutbiljana.rs 📚 ,✍️Ako volite moje tekstove i javne nastupe, možete naručiti na mail [email protected] moje knjige: ⭐NAJNOVIJA KNJIGA “DNEVNIK “PSIHOTERAPEUTA” ⭐“Živote, živeo! – Psihoterapija za život” ⭐“Borac se usuđuje – Uvidi sa psihoterapije” ⭐”Marginalna stvar” ⭐ “Glasovi u nama – Priče sa psihoterapije” Svaka knjiga je 1300 dinara plus postarina. Na mail će vam odgovoriti moja ljubazna asistentkinja Sandra. OTVORENA SAM I ZA JAVNA PREDAVANJA I GOSTOVANJA U VAŠEM GRADU IZ SVIH ZEMALJA NEGDAŠNJE SFRJ I PO DIJASPORI 🙂 O MOJIM KNJIGAMA Namenjene su za sve ljude koji žele da bolje razumeju sebe, druge ljude i društvo u kome živimo. Daju smernice poput “Znakova pored puta” Ive Andrića. Razvijaju ne samo samosvest već i kritičko mišljenje. Pozivaju na radoznalost prema životu i na inicijativu! Razvijaju usmerenost ka rešenjima! Biljana Ćulafić dipl.pedagog, evropski i nacionalno sertifikovan psihoterapeut za partnerstvo i traume i pisac #psihoterapija #kritickomišljenje #ljubav Psihoterapija je autonomna delatnost i tačka.

♬ original sound – narodni psihoterapeut

– Zato treba našu decu da učimo da samo oni imaju pravo na svoje telo, da postoje intimni delovi po kojima ih niko ne treba dirati, objasniti im da niko ne sme da ih tera da oni nekoga pipkaju po intimnim delovima, da ih neko navodi na to, da nije u redu da ih neko tera da to gledaju. Razgovarati sa decom, jer kada dete ostane sa predatorom, ono će biti vrlo često samo sa njim i dobro je deci reći „samo beži odatle, vrišti, skloni se, imaš pravo da se zaštitiš“.

„Kum koji je došao u posetu pipkao je dete“

Ćulafić je potom govorila o onome sa čime se, prema njenim rečima, susreće u psihoterapijskoj praksi. Kod nje dolaze odrasli ljudi koji su seksualno nasilje doživeli kao deca, a posebno je bolno što, kako kaže, mnogi tada nisu dobili zaštitu odraslih.

Navela je i primer kuma koji je došao u posetu porodici i pred roditeljima nedozvoljeno dodirivao dete.

Ono što vidim u praksi je da dolaze odrasli ljudi koji su to doživeli u detinjstvu. Vrlo je česta situacija da ih niko nije zaštitio. A recimo kum koji je došao u posetu naočigled roditelja je pipkao dete po intimnim mestima. Roditelji ili to nisu uočili ili nisu zaštitili dete, ili ga nisu naučili da niko nema pravo tako da dete dira. Kad se to desi nekoliko puta onda se deca osećaju ugroženo, nemoćno i nezbededno i dobiju misao: „Ja ne raspolažem mojim telom, svako može da radi sa mojim telom šta god želi“. Nažalost ti ljudi često dolaze u vrlo depresivnom raspoloženju, treba nam vremena da otvorimo priču o seksualnom nasilju a kada je otvorimo to obično nije jedna loša trauma, nego njih više, pa im je teško i da rade na tome. Naravno to možeda se isceli.

Posledice mogu da prate čoveka i kada odraste

Prema njenim rečima, iskustvo iz detinjstva može uticati i na način na koji osoba kasnije doživljava sebe, sopstvenu vrednost i odnose sa drugim ljudima.

Ćulafić kaže da osobe koje su preživele seksualno nasilje ponekad dolaze na terapiju sa uverenjem da ih je ono što im se dogodilo trajno oštetilo.

Ona, međutim, pravi važnu razliku između toga da je čovek „oštećen“ i toga da je povređen iskustvom koje je preživeo.

a ja bih rekla „niste“ već ste ranjeni time što vam se desilo. Vrlo često imaju uverenje da su slabi jer dolaze u to poziciju kada su bili deca i kada su bili slabi, jer je bilo preteško nositi se s tim. Pomisle „ja zaslužujem samo loše stvari“. Ove sve stvari mogu da ovladaju osobom, i plaše se kasnije da ulaze u bilokakve odnose, misle da će neko da iskoristi njih onako kako su kada su bili mali.

„Samo ja imam pravo na svoje telo“

Psihoterapeutkinja ističe da se na traumama može raditi i da osoba može postepeno da izgradi drugačija uverenja o sebi, svom telu, sigurnosti i odnosima sa drugim ljudima.

Radom na traumama mi dolazimo do pozitivnih uverenja, oslobađanja sećanja i uveravanja „sad sam bezbedan“, „samo ja imam pravo na svoje telo“, „imam pravo da biram kome ću da verujem“, „smem da pokažem svoje potrebe“…

Njena poruka roditeljima zato se prvenstveno odnosi na prevenciju i razgovor. Deca treba da znaju da granice njihovog tela važe bez obzira na to ko se nalazi sa druge strane – nepoznata osoba, poznanik ili neko kome porodica veruje.

Važno je i da dete zna da može roditelju da kaže kada ga je neko dodirivao ili od njega tražio nešto zbog čega se osećalo neprijatno, bez straha da će ono biti okrivljeno ili kažnjeno.