Danas je bilo crveno slovo: Da li je bio greh uključiti mašinu i usisivač na Preobraženje?

Preobraženje Gospodnje, koje pravoslavni vernici obeležavaju 19. avgusta, jedan je od velikih hrišćanskih praznika i u crkvenom kalendaru označen je crvenim slovom. Zbog toga se i danas u mnogim domovima moglo čuti dobro poznato upozorenje naših baka: „Nemoj danas da radiš, crveno je slovo.“

Ne pere se veš, ne usisava se, ne pegla, ne radi u dvorištu… Međutim, kada u kući imate malu decu, život teško može da se zaustavi na jedan dan.

Dete je prosulo jogurt po ćebetu, drugo je izmrvilo grickalice po celom tepihu, beba je isprljala posteljinu. Mama je morala da uključi veš-mašinu, uzme usisivač ili opere pod.

Možda vas zanima

„Vraćamo se u srednji vek“: Roditelji zaratili zbog MMR-a, a male boginje se ponovo pojavljuju

Roditelji prvaka mogu do dodatnih 12.000 dinara: Evo ko ima pravo i gde se podnosi zahtev

„Svekrva se naljutila jer sam vakcinisala ćerku“: Mama potražila podršku, roditelji je zasuli porukama

I tada se kod vernika često javlja pitanje: Da li sam napravila greh zato što sam radila na crveno slovo?

Odgovori srpskih pravoslavnih sveštenika na ovakve nedoumice ukazuju na nešto mnogo važnije – smisao praznika nije strah od toga da će Bog nekoga kazniti zato što je uključio kućni aparat.

Crveno slovo ne znači da majka treba da ostavi dete u neredu

U našem narodu vekovima postoje običaji prema kojima se na velike praznike ostavljaju svakodnevni i teški poslovi. Ali crkveno shvatanje praznika nije spisak kućnih aparata koje tog dana ne smemo da dodirnemo.

Srpski sveštenici više puta su objašnjavali da neophodan posao nije isto što i svesno zanemarivanje praznika.

Ako dete povrati na posteljinu, prospe mleko ili jogurt, isprlja odeću ili napravi nešto što iz higijenskih razloga mora odmah da se očisti, roditelj će uraditi ono što je potrebno.

Briga o detetu ne prestaje zato što je crveno slovo.

Šta onda nije trebalo raditi na Preobraženje?

Suština običaja jeste da se na veliki praznik, kada god je moguće, ostave poslovi koji nisu neophodni i mogu da sačekaju.

Ako generalno spremanje podruma može sutra, veliko pranje prozora može sutra. Ako sređivanje dvorišta nije hitno, može da sačeka. Ideja je da se čovek ne zatrpa svakodnevnim poslovima toliko da potpuno zaboravi šta tog dana proslavlja.

Praznik je namenjen molitvi, odlasku na liturgiju kada je čovek u mogućnosti, porodici, miru i dobrim delima.

Zato nije isto reći: „Danas ću da renoviram pola kuće jer ne idem na posao“ i: „Dete je prosulo jogurt po krevetu i moram da operem posteljinu.“

Deca su izmrvila čips – da li je greh usisati?

Ista logika važi i za usisavanje.

Ako su deca napravila nered koji jednostavno mora da se počisti, nema razloga da majka ostatak praznika provede gledajući u mrvice i strahujući da će napraviti greh ako uključi usisivač.

Srpski sveštenici upozoravaju da se poštovanje crvenog slova ne pretvara u sujeverje i strah od kazne.

Jer pitanje vere nije samo: „Da li sam danas prala veš?“

Mnogo važnija pitanja su: Da li sam se svađala? Da li sam nekoga povredila? Jesam li odbila nekoga kome sam mogla da pomognem? Jesam li dan provela u ljutnji, zavisti ili ogovaranju?

Možete ništa da ne radite, a ipak promašiti smisao praznika

U tome se možda najbolje vidi razlika između običaja i suštine vere.

Čovek može čitav dan da ne uključi ni veš-mašinu ni usisivač, a da se svađa sa porodicom, ogovara komšiju i bude grub prema najbližima.

Sa druge strane, majka može da opere isprljanu dečju odeću, spremi ručak, očisti ono što mora, a da praznik provede u ljubavi sa svojom porodicom, pomoli se i učini dobro delo.

Zato se greh ne može svesti na pritiskanje dugmeta na veš-mašini.

„Da li će mi Bog oprostiti što sam danas radila?“

Ako ste danas zbog dece kuvale, prale, usisavale ili čistile, nema razloga da kraj Preobraženja provedete u strahu od Božje kazne.

Hrišćanski odnos prema Bogu nije odnos u kojem se čeka čovekova najmanja greška kako bi usledila kazna.

Pokajanje i oproštaj odnose se na mnogo dublji odnos čoveka prema Bogu i drugim ljudima. Kada čovek pogreši, hrišćanstvo ga poziva na iskreno pokajanje, molitvu, ispovest i promenu – a ne na sujeverni strah.

I neophodna briga o detetu ne treba da se izjednačava sa nepoštovanjem praznika.

Ako niste stigli ništa drugo, još nije kasno

Možda ste Preobraženje proveli upravo onako kako izgleda život jedne mame: uz ručak, prosuto mleko, igračke po podu, prljavu odeću, dečju svađu i nekoliko uključenih kućnih aparata.

To ne znači da za praznik nije ostalo mesta.

Pred spavanje možete da ugasite televizor i telefone, zagrlite decu i provedete nekoliko mirnih minuta zajedno. Možete da zahvalite za ono što imate, pomolite se za svoju porodicu i za nekoga kome je teško.

Ako ste se sa nekim posvađali – oprostite. Ako ste nekoga povredili – izvinite se. Ako nekome možete da pomognete – pomozite.

Jer smisao crvenog slova nije da se porodica plaši veš-mašine.

Ako Preobraženje govori o promeni, onda možda postoji lepši način da se praznik završi: da pokušamo da ljutnju preobrazimo u praštanje, nervozu u strpljenje, a nekoliko običnih minuta u vreme koje ćemo zaista posvetiti svojoj porodici.

O pravoj poruci Preobraženja za naš portal govorio je teolog Nenad Lazić, šta nam je on ispričao pročitajte u POSEBNOJ VESTI.