Sutra slavimo čudotvorce iz Tumana: Veče pred Svetog Zosima i Jakova provedite u tišini – evo zašto

Ako ste makar jednom čuli da neko kaže da ide u Tumane, verovatno ste čuli i razlog: neko ide da se pomoli za zdravlje, neko za dete, neko zbog porodice, neko da zahvali, a neko jednostavno zato što tamo pronalazi mir. Manastir Tumane danas je jedno od najposećenijih svetih mesta u Srbiji. Nalazi se kod Golupca, na oko devet kilometara od ovog grada, u podnožju Golubačkih planina, okružen šumom i na levoj obali Tumanske reke. Upravo ta izdvojenost, ali i priča o svetiteljima čije se mošti čuvaju u manastirskoj crkvi, učinili su da Tumane za mnoge postane posebno mesto hodočašća.

Sutra, 21. avgusta, obeležava se praznik Prepodobnih Zosima i Jakova Tumanskih. To je ujedno jedan od velikih sabora u manastiru, a za 21. avgust 2026. najavljena je liturgijska proslava u 8.30 časova. Ali ko su zapravo Zosim i Jakov? Zašto im se ljudi mole? I šta bi trebalo da zna svako ko prvi put odlazi u Tumane?

Gde se nalazi manastir Tumane?

Tumane se nalazi u istočnoj Srbiji, nedaleko od Golupca, u podnožju Golubačkih planina. Do svetinje se stiže kroz prirodu, a manastirski kompleks nalazi se uz Tumansku reku. To nije samo lepa lokacija za izlet. Zvanični istorijat manastira navodi da se Tumane u turskim popisima prvi put pominje 1572–1573. godine, dok se njegovo poreklo vezuje za mnogo starije vreme. Manastir je tokom vekova stradao i obnavljan, a ostao je mesto molitve i okupljanja vernika.

Možda vas zanima

Posne punjene paprike koje deca obožavaju: Ukusan ručak bez mesa

Prepodobnomučenik Dometije: Praznik koji decu uči da budu istrajna, dobra i verna svojim vrednostima

Danas je Preobraženje: Ovih pet stvari nikako ne radite

Upravo zbog spoja prirode, istorije i duhovnog života, mnogi ljudi koji jednom dođu u Tumane ponovo mu se vraćaju. Danas je to svetinja u koju dolaze ljudi iz različitih krajeva Srbije, ali i iz inostranstva.

Zašto ljudi odlaze baš u Tumane?

Najkraći odgovor bio bi – zbog vere. Ali iza toga postoji mnogo različitih životnih priča. Neko dolazi zbog zdravlja. Neko se moli za člana porodice. Neko za potomstvo. Neko dolazi da zahvali za ono što je dobio, a neko traži utehu u periodu kada mu je teško. Poseban razlog zbog kog se Tumane često pominje među roditeljima i bračnim parovima jeste molitva za potomstvo. I upravo o tome su za MAMA TOK govorili sveštenici iz Tumana.

Jeromonah Mihailo i otac Stefan naglašavaju da dete nije nešto što se podrazumeva, već blagoslov i velika odgovornost, a posebno govore o tome koliko je važna molitva majke za dete. Ali njihova poruka ima još jedan važan deo. Ne postoji „dođi u Tumane i sve će se rešiti“. Jeromonah Mihailo je za MAMA TOK vrlo jasno rekao da ne žele da ljudi svetinju shvate kao mesto na kome postoji instant rešenje za svaki problem. Kako je objasnio, ljudi treba da budu uz Crkvu, da idu u svoje hramove, učestvuju u bogosluženjima i poštuju svoje parohijske sveštenike. Isto praktično poručuje i sam manastir u svojim odgovorima hodočasnicima: čudo nije nešto što se „iznudi“, niti je manastir mesto na kome se problemi rešavaju kao magijom. To je možda i najvažnije što treba znati o Tumanu.

Ko je bio Sveti Zosim Tumanski?

Prepodobni Zosim Tumanski, odnosno Zosim Sinait, pripada grupi monaha isihasta poznatih kao Sinaiti. O njegovom životu nema mnogo sačuvanih istorijskih podataka. Zvanični sajt manastira navodi da se njegov život uglavnom poznaje kroz narodna predanja zapisana kasnije. Prema predanju, Zosim je u Srbiju došao u vreme kneza Lazara, a zatim se povukao u nepristupačne šume Podunavlja, gde je pronašao mesto za usamljenički i molitveni život.

Tu je, prema predanju, živeo kao isposnik. Zato nije slučajno što se u istorijatu Tumana posebno govori o tišini. Mesto koje je Zosim izabrao bilo je skriveno od ljudi, u šumi, daleko od svakodnevne buke. Danas, vekovima kasnije, ljudi dolaze upravo na to mesto. Jedna od važnih tačaka u manastirskom kompleksu jeste i Zosimova isposnica, uz koju se nalazi izvor, kao i šumski vodopad.

A ko je Sveti Jakov Tumanski?

Za razliku od Zosima, Sveti Jakov pripada mnogo bližoj prošlosti. Rođen je kao Radoje Arsović 1894. godine u okolini Ivanjice. Bio je izuzetno obrazovan čovek i stekao je dva doktorata u Francuskoj, ali je kasnije napustio svetovni život i krenuo monaškim putem. Postao je iskušenik u Žiči i prolazio kroz različita monaška poslušanja. U predanjima o njemu posebno se ističu skromnost, ćutljivost i posvećenost molitvi.

Stradao je 1946. godine, a po sopstvenoj želji sahranjen je u Tumanu. Njegove mošti pronađene su 21. oktobra 2014. godine. Od tada se Sveti Jakov i Sveti Zosim u Tumanu posebno poštuju zajedno, a 21. avgust je njihov zajednički praznik.

Zašto ih ljudi nazivaju čudotvorcima?

U manastirskom letopisu zabeležena su brojna svedočenja ljudi koji veruju da su dobili pomoć moleći se Svetom Zosimu i Svetom Jakovu.  Na zvaničnom sajtu Tumana objavljena su različita svedočanstva o isceljenjima, pomoći u nevoljama i uslišanim molitvama.

Među njima postoje i priče porodica koje su se molile za potomstvo, ljudi koji su došli zbog bolesti, kao i svedočenja o pomoći u teškim životnim situacijama. Zbog takvih priča Tumane je dobilo reputaciju mesta na koje ljudi dolaze kada imaju veliku muku.

Šta monasi iz Tumana kažu roditeljima?

Sveštenici Stefan i jeromonah Mihailo iz Tumana za MAMA TOK govorili su o tome kako danas vaspitavamo decu. Njihova poruka bila je prilično direktna: telefon ne sme da postane zamena za roditelja. Kako su objasnili, kada dete plače ili histeriše, najlakše je dati mu telefon da se smiri. Ali upravo to, upozoravaju, može postati problem, posebno zato što dete vrlo rano dolazi u kontakt sa sadržajima koje roditelji često ni ne kontrolišu.

Umesto toga, ističu posvećenost roditelja. Otac Stefan govori o tome da vaspitanje počinje od najranijih dana, dok jeromonah Mihailo naglašava da mnogo toga počinje još u trudnoći i da na dete utiče atmosfera u kojoj majka živi. Njihova priča o roditeljstvu zato nije samo priča o pravilima. Ona je zapravo priča o prisutnosti. Detetu nije potreban roditelj koji je savršen. Potreban mu je roditelj koji je tu.

„Molitva majke mnogo znači za dete“

Ovo je jedna od poruka koju su sveštenici iz Tumana posebno istakli u razgovoru za MAMA TOK. Jeromonah Mihailo govorio je o značaju majčine molitve za dete, ali i o tome da roditelji treba da budu uz Crkvu, da učestvuju u liturgiji i da se pričešćuju. Za majku koja brine zbog deteta, to može da bude važna poruka. Molitva ne mora da bude komplikovana. Ne mora da traje pola sata. Ne mora čak ni da bude savršeno izgovorena.

Nekada je dovoljno da majka pred spavanje kaže: „Bože, čuvaj moje dete.“ A onda da izgovori ime deteta i pomoli se za njegovo zdravlje, mir i dobro.

Koji su običaji kada se ode u Tumane?

Ovo je pitanje koje mnogi postave tek kada odluče da krenu. A odgovor je jednostavniji nego što se često predstavlja na društvenim mrežama. Zvanični sajt manastira navodi da se u Tumane ne dolazi zato što postoji neki poseban „ritual“ koji mora da se obavi.

Prvo i najvažnije je: vera i molitva. U manastiru se svakodnevno čitaju molitve za zdravlje i blagoslov Božji. Hodočasnici mogu da se pomole u crkvi, zapale sveću i poklone se svetim moštima. Manastir posebno naglašava da vreme provedeno u svetinji treba iskoristiti za molitvu, uključujući i vreme čekanja u redu. Postoji i mogućnost da se u manastiru ostave imena za pomen.

Ako neko ne može lično da dođe, manastir navodi mogućnost da se imena ostave za pominjanje. A kada je reč o darovima, ljudi često donose ulje, šećer, kafu, vino, peškire i druge priloge, ali ništa od toga nije obavezno.

Da li treba postiti pre odlaska u Tumane?

Ni ovde nema potrebe praviti dodatna pravila. Prema zvaničnim informacijama manastira, sam dolazak u Tumane nije uslovljen postom, osim ako se čovek priprema za Sveto pričešće. Manastir podseća i na redovne dane posta i postove koje propisuje Crkva. Drugim rečima, nije potrebno smišljati poseban „tuman­ski post“. Ako se pripremate za pričešće, najbolje je da se o pripremi posavetujete sa svojim sveštenikom.

Šta se radi sa osveštanim uljem i vodom?

Ovo je još jedno često pitanje hodočasnika. Manastir navodi da se osveštano ulje i voda koriste sa verom i kao blagoslov, a da se mogu koristiti i uz hranu. Deo odežde svetitelja koji se dobije kao blagoslov može se nositi uz sebe. Važno je da se i ovde ne izgubi osnovni smisao. To nisu amajlije i nisu predmeti koji sami po sebi imaju „magičnu moć“. U pravoslavnoj tradiciji njihov smisao je povezan sa verom, molitvom i blagoslovom.

A ako bolesna osoba ne može da dođe?

I ovo je pitanje na koje manastir ima vrlo konkretan odgovor. Ako bolesnik ne može da dođe, prema informacijama objavljenim na zvaničnom sajtu, može se poneti deo njegove odeće, prisloniti na mošti i potom odnesti toj osobi da ga nosi sa verom. Za fotografiju, kako navodi manastir, nema potrebe.

Kada su najveće svetkovine u Tumanu?

Praznik Svetih Zosima i Jakova, 21. avgust, jeste jedan od najvažnijih dana za ovu svetinju, ali nije jedini. Prema zvaničnom sajtu, u manastiru se tokom godine održavaju različite slave i sabori, među kojima su:

• druga nedelja Vaskršnjeg posta,
• Cveti,
• Sveti arhangel Gavrilo, 26. jul – manastirska slava,
• Sveti Zosim i Jakov Tumanski, 21. avgust,
• nedelja posle Velike Gospojine,
• Obretenje moštiju Svetog Jakova, 21. oktobar.

Zato Tumane nije mesto koje „oživi“ samo jednom godišnje. Hodočasnici dolaze tokom cele godine.

Da li je veče pred praznik zaista potrebno provesti u tišini?

Ovo je možda najvažnije razjasniti. Ne postoji pravilo da vernici moraju veče pred Svetog Zosima i Jakova da provedu u potpunoj tišini. Ali postoji nešto drugo što ima smisla. Ako sutra idete na prazničnu liturgiju, večeras možete da napravite malo prostora za mir.

Bez velikih rituala. Bez izmišljanja običaja. Bez toga da deci govorimo da „moraju“ da budu mirna zato što je praznik. Možemo samo da ugasimo televizor malo ranije. Da sklonimo telefon. Da pročitamo nešto o Svetom Zosimu i Svetom Jakovu. Da deci ispričamo ko su bili. Da zapalimo sveću. Da izgovorimo molitvu. I da legnemo bez one svakodnevne buke koja nam je postala normalna.

To nije crkvena obaveza. To je jednostavno lep način da se čovek pripremi za praznik.

A ako sutra idete u Tumane sa decom?

Nemojte očekivati da dete od četiri godine satima stoji mirno i ponaša se kao odrasla osoba. Povedite ga, objasnite mu gde ide, pokažite mu crkvu. Recite mu ko su Sveti Zosim i Jakov. Naučite ga da se prekrsti ako je za to vreme. Neka zapali sveću uz vašu pomoć. I, najvažnije, pokažite mu svojim ponašanjem da je crkva mesto gde se čovek ne žuri.

To se posebno uklapa u ono što su sveštenici Stefan i Mihailo govorili za MAMA TOK: deca najviše uče gledajući roditelje, a ne samo slušajući njihova pravila. Ako dete vidi majku koja spusti telefon, preksti se i pomoli za svoje dete, možda će iz tog jednog prizora zapamtiti više nego iz deset objašnjenja o veri.

I zato se u Tumane ne ide samo kada je teško

Možda je to i najlepši zaključak cele priče. U Tumane ljudi zaista dolaze sa velikim brigama. Dolaze zbog bolesti, zbog dece, zbog potomstva, zbog porodice, zbog nečega što ih godinama boli.

Ali svetinja ne treba da bude mesto koje čovek posećuje samo kada više ne zna šta da uradi. I sami monasi iz Tumana na to podsećaju: nije poenta u tome da čovek jednom ode u manastir i očekuje trenutno rešenje, već da svoju veru živi i tamo gde svakodnevno živi, u svom domu, svojoj crkvi i svojoj porodici.

Možda je upravo zbog toga Tumane toliko posebno ljudima. Jer iza priče o čudima ostaje nešto mnogo jednostavnije. Čovek dođe, stane, pomoli se, seti se koga voli, izgovori ime svog deteta, zapali sveću. I makar na nekoliko minuta prestane da žuri.

A sutra, kada se u Tumanu budu okupili vernici povodom praznika Svetih Zosima i Jakova, mnogi će upravo to poneti sa sobom: svoju molitvu, svoju brigu, svoju zahvalnost i nadu. Jer u svetinju se, pre svega, ne nosi ono što imate u rukama. Nosi se ono što imate u srcu.