Ishrana deteta nakon godinu dana: Šta dete treba da jede i kako organizovati obroke?

Kada dete napuni godinu dana, njegov jelovnik postaje sve raznovrsniji pored nemlečne ishrane koja se uvodi nakon navršenog četvrtog meseca. Period uvođenja novih namirnica i tekstura se nastavlja, ali dete sada postepeno može da se priključi porodičnim obrocima.

Ishrana deteta nakon godinu dana treba da bude raznovrsna, hranljiva i prilagođena njegovim potrebama. U jelovniku bi trebalo da budu zastupljeni povrće, voće, žitarice, meso, riba, jaja, mahunarke i mlečni proizvodi. Nije potrebno da svaki obrok bude savršeno izbalansiran. Mnogo je važnije da dete tokom dana i nedelje dobije različite vrste namirnica.

Koliko obroka treba da ima dete nakon godinu dana?

Dete od godinu dana najčešće može da ima tri glavna obroka i jednu do dve užine. Dan može da bude organizovan ovako:

Možda vas zanima

Kako napraviti hrskavu pitu sa gotovim korama – trikovi za sočnu i ukusnu pitu

• doručak
• užina
• ručak
• užina
• večera

Neka deca imaju veći apetit, dok druga jedu manje količine. Apetit može da se menja iz dana u dan i ne treba očekivati da dete uvek pojede istu količinu hrane. Važno je uspostaviti rutinu i ponuditi detetu obroke u približno isto vreme. Između obroka treba ostaviti dovoljno prostora kako bi dete imalo priliku da ogladni.

Šta dete treba da jede posle godinu dana?

Jelovnik deteta nakon prvog rođendana treba da sadrži različite grupe namirnica.

Najvažnije su:

• povrće – šargarepa, tikvica, brokoli, karfiol, bundeva, grašak, krompir, batat i drugo povrće
• voće – banana, jabuka, kruška, breskva, kajsija, šljiva, jagode i sezonsko voće
• meso – piletina, ćuretina, junetina i druge odgovarajuće vrste mesa
• riba – kao deo raznovrsne ishrane
• jaja
• mlečni proizvodi – jogurt, sir i drugi odgovarajući proizvodi
• žitarice – ovsene pahuljice, pirinač, proso, kukuruz, hleb i testenina
• mahunarke – pasulj, sočivo, leblebije i grašak
• zdrave masti – u odgovarajućim količinama

Cilj nije da dete svakog dana jede veliki broj različitih namirnica, već da se izbor hrane postepeno proširuje.

Povrće treba da bude deo svakodnevne ishrane

Povrće je važno zbog vitamina, minerala i vlakana, a dete treba da ima priliku da upozna različite ukuse. Povrće može da se priprema kuvano, dinstano, pečeno ili kao deo čorbi, supa i variva. Neke vrste povrća mogu biti ponuđene u obliku mekanih komada koje dete može samo da uzme i jede, dok se tvrđe namirnice moraju odgovarajuće termički obraditi. Ako dete odbije brokoli, tikvicu ili neku drugu namirnicu, ne treba odmah odustati. Deca često prihvate novu hranu tek nakon što im je više puta ponuđena.

Voće za dete od godinu dana

Voće je odličan izbor za užinu, ali može biti i deo doručka ili drugog obroka. Banana, kruška, jabuka, breskva, kajsija, šljiva, jagode i drugo voće mogu se ponuditi samostalno ili kombinovati sa jogurtom, ovsenim pahuljicama i drugim namirnicama. Voće treba pripremiti tako da odgovara uzrastu i sposobnosti deteta da žvaće. Tvrđe voće može biti potrebno omekšati ili iseći na odgovarajuće komade. Posebnu pažnju treba obratiti na namirnice koje mogu predstavljati rizik od gušenja. Hranu ne treba ostavljati detetu bez nadzora tokom jela.

Meso, riba i jaja

Meso, riba i jaja predstavljaju važne izvore proteina i drugih hranljivih materija. Meso može da se kombinuje sa povrćem, krompirom, pirinčem, testeninom ili žitaricama. Za dete je važno da meso bude dobro termički obrađeno i pripremljeno u teksturi koju može bezbedno da jede. Riba takođe može da bude deo jelovnika. Prilikom pripreme potrebno je posebno voditi računa o kostima. Jaja mogu da budu deo doručka, ručka ili večere. Mogu se kombinovati sa povrćem, hlebom, krompirom ili drugim odgovarajućim namirnicama.

Mahunarke su takođe važan deo jelovnika

Pasulj, sočivo, leblebije i druge mahunarke mogu da obogate ishranu deteta. Mogu se pripremati kao čorbe, variva ili namazi odgovarajuće teksture. U kombinaciji sa povrćem i žitaricama mogu predstavljati hranljiv i zasitan obrok.

Mleko i mlečni proizvodi nakon godinu dana

Jogurt, sir i drugi mlečni proizvodi mogu biti deo svakodnevne ishrane. Ako dete i dalje sisa, dojenje može da se nastavi i nakon prvog rođendana. Mlečni proizvodi mogu se uključiti u doručak, užinu ili druge obroke. Važno je da mleko i mlečni proizvodi ne zauzmu toliko prostora u jelovniku da dete zbog njih odbija ostalu hranu. Nakon godinu dana dete treba postepeno da dobija raznovrsne čvrste obroke.

Nemlečna ishrana za bebe u osmom i devetom mesecu – šta uvesti i kako planirati obroke

Žitarice, hleb, pirinač i krompir

Žitarice i druge namirnice bogate ugljenim hidratima predstavljaju važan izvor energije.

U jelovniku mogu da se nađu:

• ovsene pahuljice
• pirinač
• proso
• kukuruz
• hleb
• testenina
• krompir
• batat

Ove namirnice mogu se kombinovati sa povrćem, mesom, ribom, jajima ili mlečnim proizvodima. Za doručak, na primer, može se ponuditi ovsena kaša sa voćem i jogurtom, dok ručak može sadržati meso, povrće i krompir ili pirinač.

Koje masti su potrebne detetu?

Masti su važan deo ishrane malog deteta jer predstavljaju izvor energije i učestvuju u razvoju organizma. Zato nije potrebno izbegavati sve masti. Važno je birati kvalitetne izvore masti i izbegavati da jelovnik bude zasnovan na prženoj i industrijski prerađenoj hrani. Količina i izbor namirnica treba da budu prilagođeni detetu i njegovim individualnim potrebama.

Koliko vode treba da pije dete nakon godinu dana?

Voda treba da bude osnovni napitak deteta. Detetu treba redovno nuditi vodu tokom dana, posebno uz obroke i tokom toplijih dana. Sokovi nisu neophodni za pravilnu ishranu. Umesto voćnog soka, bolji izbor je celo voće, jer ono sadrži i vlakna. Zaslađene napitke, gazirana pića i napitke sa dodatim šećerom treba izbegavati.

Šta dete nakon godinu dana ne bi trebalo često da jede?

Nakon prvog rođendana dete može da jede veliki broj namirnica koje jedu i odrasli, ali to ne znači da bi trebalo da jede istu količinu soli, šećera i industrijski prerađene hrane. Treba ograničiti:

• slatkiše
• čokoladice i bombone
• zaslađene napitke
• grickalice
• veoma slanu hranu
• jako začinjenu hranu
• često prženu hranu
• brzu hranu
• industrijske proizvode sa mnogo šećera, soli i zasićenih masti

Posebno je korisno da se dete od najranijeg uzrasta navikava na prirodne ukuse hrane, a ne na izrazito slatke i slane ukuse.

Da li dete od godinu dana može da jede istu hranu kao roditelji?

Da, dete se nakon prvog rođendana postepeno uključuje u porodične obroke. Ipak, porodičnu hranu često je potrebno prilagoditi. Ako roditelji pripremaju veoma slanu, ljutu ili masnu hranu, detetu treba izdvojiti odgovarajući deo pre nego što se obrok dodatno začini. Na ovaj način dete može da jede zajedno sa porodicom, a roditelji ne moraju da pripremaju potpuno odvojene obroke.

Primer jelovnika za dete od godinu dana

Doručak: ovsena kaša sa bananom i jogurtom.

Užina: kruška ili drugo sezonsko voće.

Ručak: piletina sa povrćem i pirinčem.

Užina: jogurt i mekano voće.

Večera: jaje sa povrćem i komadom hleba.

Ovo je samo primer. Nije potrebno da dete svakog dana ima isti jelovnik. Namirnice mogu da se menjaju u zavisnosti od sezone, apetita i onoga što dete voli.

Ideje za doručak za dete od godinu dana

Doručak može da bude jednostavan, ali hranljiv. Neke od kombinacija su:

• ovsena kaša sa bananom i jogurtom
• jaje, hleb i mekano povrće
• proso sa voćem i jogurtom
• palenta sa jogurtom i sirom
• hleb sa odgovarajućim namazom i povrćem
• ovsene pahuljice sa rendanom ili termički obrađenom jabukom

Nije potrebno insistirati da dete svakog jutra jede potpuno drugačiji obrok. Važnije je menjati namirnice tokom vremena.

Deca će obožavati ovaj ručak, a roditelji će ga spremati bez mnogo muke: Posna pasta sa paradajzom i povrćem na vodi

Ideje za ručak

Ručak je prilika da dete dobije konkretniji obrok sa izvorom proteina, povrćem i namirnicom koja daje energiju.

Primeri:

• piletina, šargarepa i krompir
• ćuretina, tikvica i pirinač
• junetina sa povrćem i testeninom
• riba sa krompirom i povrćem
• sočivo sa povrćem
• pasulj sa povrćem i odgovarajućim prilogom
• jaje sa krompirom i povrćem

Ideje za večeru

Večera ne mora da bude komplikovana niti obilna.

Može da se ponudi:

• jaje i povrće
• palenta i jogurt
• ovsena kaša sa voćem
• hleb, sir i povrće
• povrtna čorba sa odgovarajućim dodatkom
• jogurt sa žitaricama i voćem

Ako je dete imalo obilniji ručak, večera može biti jednostavnija.

Šta kada dete odbija hranu?

Odbijanje pojedinih namirnica je često deo odrastanja. Dete može danas odbiti hranu koju će nekoliko nedelja kasnije prihvatiti. Roditelji ne treba da ga prisiljavaju da jede. Bolje je ponuditi malu količinu nove namirnice uz hranu koju dete već voli. Ako je odbije, može se ponovo ponuditi drugog dana. Važno je izbegavati pritisak, ucene i nagrađivanje slatkišima.

Dete ne mora da pojede sve iz tanjira

Roditelj odlučuje šta će ponuditi detetu, kada će biti obrok i gde će dete jesti. Dete postepeno uči da samo prepoznaje kada je gladno i kada je sito. Zato nije potrebno insistirati da tanjir uvek bude prazan. Ako dete jedan dan jede manje, to samo po sebi ne znači da postoji problem. Mnogo je važnije posmatrati njegovu ishranu kroz duži period, kao i njegov rast, razvoj, raspoloženje i opšte stanje.

Kako napraviti zdrave navike od najranijeg uzrasta?

Navike koje dete stiče u ranom detinjstvu mogu imati veliki značaj kasnije. Roditelji mogu da pomognu tako što će:

• redovno nuditi povrće i voće
• ograničiti slatkiše i zaslađene napitke
• ponuditi vodu kao osnovni napitak
• jesti zajedno sa detetom
• omogućiti detetu da upoznaje različite namirnice
• izbegavati prisilu tokom obroka
• obezbediti mirnu atmosferu tokom jela

Deca mnogo uče posmatrajući roditelje. Ako vide da odrasli jedu raznovrsnu hranu i uživaju u obrocima, veća je verovatnoća da će i sama razvijati pozitivan odnos prema hrani.

Najčešće greške u ishrani deteta nakon godinu dana

Jedna od čestih grešaka jeste previše grickalica i slatkiša između obroka. Dete tada može da izgubi apetit za pravi obrok. Problem može biti i prevelika količina mleka ili mlečnih napitaka, ako zbog toga dete odbija čvrstu hranu. Još jedna greška je insistiranje da dete pojede sve što se nalazi u tanjiru. Takav pristup može stvoriti negativan odnos prema obrocima. Takođe, nije dobro svakodnevno nuditi samo nekoliko namirnica koje dete prihvata. Čak i ako dete ima svoje omiljene obroke, treba mu postepeno nuditi i nove ukuse.

Bezbednost hrane je i dalje važna

Iako dete nakon godinu dana jede mnogo raznovrsnije, rizik od gušenja određenim namirnicama i dalje postoji. Hranu treba pripremiti u odgovarajućoj veličini i teksturi, a dete tokom obroka treba da sedi i bude pod nadzorom odrasle osobe. Posebnu pažnju zahtevaju tvrde namirnice i namirnice okruglog oblika koje mogu lako da dospeju u disajne puteve.

Ishrana deteta nakon godinu dana ne mora da bude komplikovana

Najvažnije je da dete ima raznovrsnu ishranu i redovne obroke. Jelovnik deteta od godinu dana može da bude jednostavan: povrće, voće, meso, riba, jaja, mlečni proizvodi, žitarice, mahunarke i kvalitetne masti. Ne treba težiti savršenstvu u svakom obroku. Važno je gledati širu sliku – šta dete jede tokom celog dana i nedelje. Postepeno uključivanje deteta u porodične obroke može da olakša organizaciju, ali i da pomogne u stvaranju zdravih navika za budućnost.

Ako dete ima alergije, teškoće sa hranjenjem, izrazito ograničen izbor namirnica, probleme sa napredovanjem ili druge zdravstvene potrebe, ishranu treba prilagoditi uz savet pedijatra.