Detetu niču žuti ili braon zubi? Možda nije karijes, ovo pogađa svako sedmo dete

Kada detetu ispadnu mlečni zubi i počnu da niču stalni, roditelji uglavnom očekuju da će novi zubi biti čvrsti, glatki i svetli. Međutim, kod velikog broja dece pojave se jasno ograničene bele, žute ili braon mrlje, a zubi mogu biti porozniji, osetljiviji i skloniji krunjenju.

Reč je o molarno-incizivnoj hipomineralizaciji (MIH), razvojnom poremećaju gleđi koji najčešće zahvata prve stalne kutnjake, odnosno „šestice“, a može da se pojavi i na sekutićima. U stručnim tekstovima često se naziva i „chalky teeth“, odnosno kredasti zubi, upravo zbog promenjenog izgleda i slabije čvrstine gleđi.

Tema je poslednjih meseci ponovo privukla pažnju stranih medija nakon teksta dvoje stručnjaka sa Univerziteta u Kopenhagenu, koji upozoravaju da je stanje mnogo češće nego što većina roditelja misli. Njihov tekst objavio je The Conversation, a preneli su ga i The Independent i ScienceAlert.

Možda vas zanima

Deca kreću u školu, a Batut upravo izdao upozorenje: Evo šta roditelji treba da znaju pred 1. septembar

Na treći rođendan čekao je drugare koji nisu došli: Tužni dečak se ozario kad je ugledao njih

Bila je broj 1 na svetu, a onda je zbog ćerke nestala iz javnosti: Jelena Janković objasnila odluku koju će mnoge mame razumeti

Nije posledica slatkiša ni lošeg pranja zuba

Ono što roditeljima često prvo padne na pamet jeste karijes.

Međutim, MIH nastaje potpuno drugačije.

Kod ovog poremećaja problem se javlja dok se gleđ tek formira, pre nego što stalni zub uopšte izbije u ustima. Zbog toga se ne može objasniti time da dete jede mnogo slatkiša, ne pere dobro zube ili ima loše navike u oralnoj higijeni.

Stručnjaci sa Univerziteta u Kopenhagenu navode da se ključni period najverovatnije nalazi u najranijem detinjstvu, približno od rođenja do druge godine, kada se ovi zubi razvijaju duboko u vilici.

Šta se zapravo događa sa gleđi?

Zubna gleđ je najtvrđe tkivo u ljudskom organizmu, ali kod dece sa MIH ona nije pravilno mineralizovana.

Zato pogođena mesta mogu da izgledaju drugačije i da budu slabija od normalne gleđi. U težim slučajevima mogu čak početi da se krune nakon što zub izbije i počne da trpi opterećenje tokom žvakanja.

Boja promena može biti različita – od kredasto belih, preko žutih, do braon površina.

Pored izgleda, roditelji mogu da primete još dva problema.

Dva znaka koja roditelji često prvo primete

Deca sa MIH često imaju bol ili nelagodnost tokom pranja zuba, zbog čega mogu početi da izbegavaju četkicu ili da insistiraju da ih roditelj „ne dira“ na određenom mestu.

Drugi čest znak je izražena osetljivost na hladnu ili toplu hranu i napitke.

Studija sprovedena među norveškom decom pokazala je da su mališani sa MIH češće prijavljivali zubobolju i čak više nego dvostruko češće bol tokom pranja zuba u odnosu na decu bez ovog poremećaja.

Zato dete koje odjednom odbija da pere neki tek iznikli stalni zub ne mora nužno da bude „lenjo“ ili neposlušno – moguće je da ga četkanje zaista boli.

Koliko je MIH čest?

Mnogo češći nego što se nekada mislilo.

Velika sistematska analiza koja je obuhvatila 116 studija procenila je da MIH globalno ima oko 13,5 odsto dece, odnosno približno svako sedmo dete. U Evropi je procena bila oko 14,4 odsto.

U pojedinim skandinavskim istraživanjima brojevi su bili još veći. U jednoj norveškoj studiji prevalencija je iznosila 28,2 odsto.

Zbog razlika u načinu dijagnostikovanja i metodologiji studija, brojke se razlikuju od zemlje do zemlje, ali stručnjaci se slažu u jednom – MIH je veoma čest i predstavlja značajan problem u dečjoj stomatologiji.

A šta ga izaziva? Tu još nema konačnog odgovora

Upravo je uzrok najveća misterija.

MIH se smatra poremećajem nepoznate etiologije, odnosno još nije pronađen jedan konkretan uzrok koji bi objasnio sve slučajeve.

Istražuju se različiti mogući faktori: bolesti praćene visokom temperaturom u ranom detinjstvu, infekcije, upotreba određenih lekova, okolnosti tokom trudnoće i porođaja, faktori životne sredine, nutritivni faktori i genetska predispozicija.

Na primer, norveško istraživanje pronašlo je povezanost između MIH i bolesti u ranom detinjstvu, kao i upotrebe antibiotika tokom prve godine života. Međutim, takva povezanost ne dokazuje da antibiotici sami izazivaju MIH – moguće je da ulogu imaju bolest, lekovi ili kombinacija više faktora.

Zbog toga stručnjaci danas ne mogu roditelju da kažu: „Ovo se dogodilo zbog jedne konkretne stvari.“

Roditelji često pomisle da su oni nešto pogrešili

To je jedna od najvažnijih poruka ove teme.

Ako stalni zub nikne sa MIH promenom, to nije dokaz da roditelj nije dovoljno dobro prao detetu zube ili da mu je dao previše slatkiša.

Trenutno ne postoji poznata mera kojom bi roditelji mogli pouzdano da spreče pojavu MIH dok se zub formira.

Ali kada se promena otkrije, tada roditelji mogu mnogo da urade da zaštite zub od dodatnog oštećenja.

Šta roditelji treba da urade ako primete mrlje?

Prvi korak je pregled kod stomatologa, najbolje čim stalni kutnjaci počnu da niču.

Zubi sa MIH mogu biti pod većim rizikom od karijesa jer je gleđ slabija, a dete zbog osetljivosti može slabije da ih pere.

Zato stručnjaci posebno insistiraju na redovnom pranju zuba pastom sa fluoridom i odgovarajućim stomatološkim kontrolama.

Roditeljima se takođe savetuje da detetu objasne da stomatolog nije tu da ga „kazni“ ili izazove bol, već da zub zaštiti pre nego što problem postane veći.

Važno je i da dete ume da kaže koji ga zub boli i šta tačno oseća – na primer da li ga zaboli hladna voda, četkica ili žvakanje.

Lečenje zavisi od toga koliko je gleđ oštećena

Kod blažih promena stomatolog može koristiti fluoridne preparate i zaštitne premaze, odnosno zalivanje fisura, kako bi dodatno zaštitio zub.

Kod umerenih slučajeva mogu biti potrebne plombe ili drugi restorativni zahvati.

Teži oblici zahtevaju ozbiljnije intervencije, uključujući zaštitne krunice, a u pojedinim slučajevima, kada je prognoza zuba veoma loša, može se razmatrati i vađenje uz pažljivo ortodontsko planiranje.

Kod dece sa izrazito osetljivim zubima lečenje može biti zahtevnije jer sam dodir, vazduh ili voda mogu izazivati nelagodnost.

A šta kada dete počne da se stidi svojih zuba?

Prednji zubi kod MIH često imaju blaže promene, ali upravo su oni najvidljiviji.

Dok je dete malo, izgled mu možda neće mnogo smetati. Kako ulazi u pubertet, bele, žute ili braon mrlje mogu početi da utiču na samopouzdanje.

Za određene estetske promene postoje konzervativne metode poput infiltracije smolom, a u nekim situacijama i kombinacije sa izbeljivanjem. Izbor terapije zavisi od uzrasta, vrste promene i procene stomatologa.

Kod odraslih osoba sa ozbiljno oštećenim kutnjacima mogu se koristiti i krunice ili druge protetske nadoknade.

Naučnici sada pokušavaju da otkriju najvažnije – zašto se ovo uopšte događa?

Glavni izazov više nije samo popraviti zub kada se problem pojavi.

Istraživači pokušavaju da utvrde zašto se kod jednog deteta gleđ formira potpuno normalno, a kod drugog ne, koji faktori predstavljaju stvarni rizik i da li će jednog dana MIH moći da se spreči pre nego što stalni zub uopšte izbije.

Autori sa Univerziteta u Kopenhagenu naglašavaju da su potrebne kvalitetnije i ujednačenije studije, kao i bolji dogovor stomatologa oko načina dijagnostikovanja i evidentiranja ovog poremećaja.

Do tada je najvažnije da roditelji znaju da mrlje na tek izniklim stalnim zubima nisu uvek karijes i nisu nužno posledica slatkiša.

Ako „šestica“ nikne žuta ili braon, dete se žali da ga boli dok pere zube ili mu hladna voda izaziva neprijatan bol, pregled stomatologa ne treba odlagati.

Izvor: Scientific Reports PubMed/Inderpendent