Novac, poklon ili nešto treće: Šta se daje deci pred polazak u školu

Uroš je već tri noći ne spava. Do 1. septembra je ostalo još malo. Ranac drži na krevetu, ubeđen da će tako lakše naučiti sabiranje. Nestrpljiv, ali je i uplašen. Mama i tata sve to vide, ali se trude da ga ohrabre. Zajedno su izabrali pisaći sto, zajedno su odabrali najlepše olovke i sveske. mama je već ranije spremila novu garderubu. Uroš svakoga dana kontroliše da li sve na svom mestu i svakoga dana menja odluku šta će obući.

Tremu imaju i mama i tata, ali i bake i deke, jer 1. septembar u našim krajevima nikada nije bio samo običan datum u kalendaru. To je mali, kolektivan porodični praznik, dan kada se čitave kuće uskomešaju, a ulice zamirišu na nove početke.

Sa ova tri poklona nema greške

Kroz generacije, isprepleli su se stari i novi običaji, baš kao što imamo lepe stare i nove običaje  darivnanja kada se rodi dete.  pretvarajući ovaj dan u ritual prepun radosti i ponosa. mame, tate, tetke, ujaci, svi se isto tako trude da obraduju mališane pred polazak u školu. U tim trenucima darivanje postaje poseban čin ljubavi. Porodica, kumovi i rodbina nadmeću se u pažnji:

Možda vas zanima

Jednostavne frizure za mame za polazak deteta u prvi razred: Zablistajte bez velikog troška

Šta će mame sa stilom obući za polazak deteta u prvi razred? Saveti za savršen stajling

Šta prvaci uče u školi i kako roditelji mogu da im pomognu kod kuće

• Knjiga sa posvetom: Bilo da je reč o bajkama ili enciklopediji, običaj je da se na prvoj strani napiše reč-dve ohrabrenja. Zamislite samo radost tog istog deteta koje će trideset godina kasnije listati tu stranicu i čitati bakin rukopis.

• Novac za sreću: Stari dobri običaj da kum ili baka tutnu kovertu u džep uz reči: „Da imaš za sladoled posle časa“, dajući detetu prvu sliku male finansijske nezavisnosti i odraslosti.

• Školski pribor sa ličnim pečatom: Kutija užine, omiljena sveska sa junakom iz crtaća i pernica puna oštrih vrhova.

Ako sretnete Uroša…

Sve će to jednog dana biti lepa uspomena, koji će Uroš, sa početka priče, preneti svojoj deci. Biće tu još dosta andegdota.

Prvi septembar nas uvek iznova podseća na lepotu rasta i onaj trenutak kada bezbrižno detinjstvo obuče svoje prvo svečano odelo. Zato, ako ovih dana sretnete nekog malog Uroša sa rancem koji je veći od njega samog i buketom cveća koje jedva drži, osmehnite se i propustite ga. Taj mali čovek upravo korača u najveću avanturu svog života.

Srećno, Uroše!