Da li deca nasleđuju od roditelja to da li su „noćne ptice“ ili jutarnji tipovi? Ako vaše dete ne može rano da zaspi, možda nije sve do navika

Ako ste roditelj deteta koje uveče dobija novu dozu energije baš onda kada je vreme za krevet, verovatno ste se bar jednom zapitali kako je moguće da mu se uopšte ne spava. S druge strane, postoje mališani koji se bude rano ujutru, spremni za igru, čak i kada bi ostatak porodice najradije nastavio da spava. Razlike u vremenu kada nam se prirodno spava nisu uvek samo posledica navika. Naučnici ih povezuju sa takozvanim hronotipom – individualnom sklonošću ka ranijem ili kasnijem odlasku na spavanje i buđenju. A ono što je posebno zanimljivo za roditelje jeste da naš hronotip delimično zavisi od genetike. To znači da dete može naslediti određene biološke predispozicije zbog kojih mu više odgovara raniji ili kasniji ritam spavanja. Ipak, geni nisu jedini faktor koji određuje kada će dete zaspati i probuditi se.

Da li dete može da nasledi maminu ili tatinu sklonost ka kasnom spavanju?

Može da nasledi deo predispozicija koje utiču na njegov ritam spavanja, ali to ne znači da će dete koje ima roditelje „noćne ptice“ obavezno biti isto takvo. Na vreme spavanja utiče veliki broj bioloških faktora, uključujući unutrašnji cirkadijalni ritam, odnosno biološki sat koji pomaže organizmu da uskladi periode budnosti i sna sa smenom dana i noći. Geni učestvuju u određivanju tog ritma, ali na njega utiču i izloženost dnevnoj svetlosti, večernje korišćenje ekrana, fizička aktivnost, porodične navike i vreme ustajanja. Zato nije neobično da dete i roditelj imaju sličan raspored spavanja, ali je teško samo na osnovu toga zaključiti koliko je sličnost posledica nasleđa, a koliko zajedničkog načina života. Drugim rečima, ako mama najviše energije ima uveče, a dete baš tada postaje razigrano, moguće je da dele određene biološke predispozicije. Međutim, moguće je i da dete jednostavno prati ritam porodice.

Zašto tinejdžeri odjednom postaju „noćne ptice“?

Mnogi roditelji primete da njihovo dete tokom osnovne škole bez većih problema odlazi ranije na spavanje, ali da se sa ulaskom u pubertet sve menja. Odjednom mu se ne spava u vreme kada je ranije već bilo u krevetu, teško ustaje za školu, a vikendom bi moglo da prespava pola jutra. Ovakva promena nije nužno znak lenjosti ili nediscipline. Tokom adolescencije dolazi do bioloških promena koje pomeraju unutrašnji sat prema kasnijem vremenu spavanja i buđenja. Zbog toga mnogi tinejdžeri prirodno postaju skloniji večernjem ritmu. Naravno, kasno korišćenje telefona, društvene mreže, školske obaveze i nedostatak redovne rutine mogu dodatno da odlože odlazak na spavanje. Zato je važno razlikovati biološku sklonost od navika koje mogu da pogoršaju problem.

Možda vas zanima

Ako su roditelji blizanci, da li će i njihova deca biti ista? Genetika krije zanimljive odgovore

Da li deca nasleđuju gene od strica, ujaka i tetke? Genetika otkriva zašto deca ponekad više liče na rođake nego na roditelje

Da li je visina deteta zapisana u genima? Evo šta nasleđuje od mame i tate, a šta još utiče na rast

Ako je dete „noćna ptica“, da li treba da ga teramo ranije u krevet?

Redovna rutina spavanja veoma je važna za decu, bez obzira na njihov hronotip. Ipak, samo insistiranje da dete legne ranije ne znači da će ono zaista moći da zaspi. Ako njegov biološki ritam još nije spreman za san, može dugo da se prevrće po krevetu, postane nervozno ili počne da doživljava odlazak na spavanje kao svakodnevnu borbu sa roditeljima. To ne znači da treba potpuno odustati od rutine. Naprotiv, može pomoći postepeno pomeranje vremena odlaska u krevet, ustajanje u približno isto vreme, dovoljno dnevne svetlosti ujutru i smanjenje izloženosti jakom svetlu i ekranima pred spavanje. Važno je i da se detetu obezbedi dovoljno sna u skladu sa njegovim uzrastom. Ako dete redovno teško zaspi, izrazito je pospano tokom dana, glasno hrče ili ima druge tegobe povezane sa spavanjem, korisno je posavetovati se sa pedijatrom.

Ista porodica, a potpuno različit ritam spavanja

Zanimljivo je da čak ni deca istih roditelja ne moraju imati isti hronotip. Jedno dete može biti jutarnji tip, dok drugo prirodno teže kasnijem odlasku na spavanje. Iako dele deo genetskog nasleđa i odrastaju u istom domu, njihovi biološki ritmovi, temperament i razvoj ne moraju biti identični.Istraživanja o dečjem hronotipu ukazuju na to da se obrasci spavanja mogu razlikovati među decom, kao i da su za razumevanje tih razlika važni i nasleđe i okruženje. Istraživači, međutim, ističu da je potrebno još kvalitetnih studija kako bi se preciznije razumela njihova međusobna povezanost. Zato nije dobro automatski porediti braću i sestre niti očekivati da će sva deca u porodici imati identične navike spavanja.

Da li to znači da roditelji ne mogu ništa da promene?

Ne. Genetska predispozicija nije isto što i nepromenljiva sudbina. Na biološki ritam možemo uticati svakodnevnim navikama, iako ne možemo u potpunosti da promenimo individualne potrebe svakog deteta. Dosledno vreme ustajanja, jutarnja dnevna svetlost, mirnija večernja rutina i ograničavanje ekrana pred spavanje mogu pomoći u uspostavljanju zdravijeg rasporeda. Roditeljima je posebno važno da znaju da cilj nije da svako dete postane jutarnji tip, već da dobija dovoljno kvalitetnog sna i da njegov ritam bude usklađen sa potrebama, uzrastom i svakodnevnim obavezama.

Dakle, ako vaše dete ne može da zaspi čim mu kažete da je vreme za krevet, razlog ne mora biti ni neposlušnost ni loša roditeljska rutina. Deo odgovora možda se krije u njegovom biološkom satu, na koji utiču i geni. Najbolji pristup je da roditelji razumeju individualne potrebe deteta, uspostave zdrave navike i potraže stručni savet kada problemi sa spavanjem postanu učestali.