„Želela je da njeni dečaci znaju kako izgleda stvarni život“: Lekcija koju je Dajana ostavila Vilijamu i Hariju živi i 29 godina posle njene smrti

Prošlo je 29 godina otkako je princeza Dajana poginula u Parizu, 31. avgusta 1997. godine. Imala je samo 36 godina, dok su njeni sinovi, princ Vilijam i princ Hari, imali 15 i 12 godina.

Iza jedne od najpoznatijih žena na svetu ostala su dva dečaka, ali i način vaspitanja koji je u mnogim stvarima odstupao od onoga što se očekivalo od britanske kraljevske porodice.

Dajana je želela da njeni sinovi razumeju da svet u kojem oni odrastaju nije svet u kojem živi većina ljudi.

Možda vas zanima

„Svi u razredu imaju, samo ja nemam“: Kako roditelji treba da reaguju kada dete počne da se poredi sa vršnjacima

Država ne zaboravlja romsku decu: 296 pedagoških asistenata širom Srbije pomaže da svako dete dobije šansu za obrazovanje

Tatjana (36) izgubila je šest trudnoća, a onda postala majka sina i ćerke: „Telo mi se menjalo, brak nam je pucao, ali nisam odustajala“

Život postoji i izvan zidova palate

Dok su Vilijam i Hari odrastali okruženi privilegijama, Dajana je pokušavala da im pokaže i potpuno drugačiju stranu života.

Vodila ih je u bioskop, na izlete i u zabavne parkove, ali iza tih pokušaja da im pruži što normalnije detinjstvo postojala je i mnogo ozbiljnija lekcija. Organizovala je i njihove posete prihvatilištima i mestima na kojima su mogli da upoznaju ljude bez doma.

Jedna od takvih poseta dogodila se 1993. godine, kada je Dajana odvela Vilijama u londonsku humanitarnu organizaciju The Passage. Kasnije je tamo vodila i Harija.

Vilijam je decenijama kasnije priznao da je kao dete bio pomalo uplašen jer nije znao šta ga tamo čeka.

Seća se, međutim, da je njegova majka veoma brzo uspela da opusti ljude, da se sa njima šali i smeje. On je igrao šah i razgovarao sa ljudima koje je upoznao.

Tada je prvi put zaista shvatio da postoje ljudi koji ne žive životom kakvim živi on.

Nije želela da prinčevi okreću glavu

Godine 1996. Dajana je obojicu sinova odvela i u prihvatilište za mlade beskućnike u centru Londona. Vilijam je tada imao 13, a Hari 11 godina.

Poseta nije bila organizovana kao veliki javni kraljevski događaj. Bila je privatna, a dečaci su više od sat vremena razgovarali sa mladima koji su živeli na ulicama Londona.

Tada je navedeno da je upravo Dajana želela da njeni sinovi upoznaju „drugu stranu života“, između ostalog i zato što ih jednog dana čekaju važne javne uloge.

To nije bila slučajna lekcija.

Dajana je godinama bila posvećena ljudima koje je društvo često sklanjalo sa pogleda – beskućnicima, obolelima od HIV-a i side, ljudima obolelim od lepre i drugim ranjivim grupama.

A svojim sinovima nije samo pričala o empatiji. Vodila ih je da je vide na delu.

Vilijam danas isto radi sa svojom decom

Možda najbolji odgovor na pitanje da li je Dajanin način vaspitanja ostavio trag stigao je mnogo godina kasnije.

Vilijam je rekao da je upravo zahvaljujući majci shvatio koliko je važno da dete, posebno ono koje odrasta u privilegovanom okruženju, zna da život postoji i izvan zidova palate.

Danas o beskućništvu razgovara i sa svojom decom – Džordžom, Šarlot i Lujem – i najavio je da želi da ih odvede u organizacije poput onih u koje je njega vodila Dajana.

Tako se jedna majčina lekcija prenela na sledeću generaciju.

Dajana nije mogla da zna kakvi će ljudi postati njeni dečaci niti da će njihovo odrastanje morati da posmatraju bez nje. Ali ono što im je pokazala dok je bila živa ostalo je dovoljno snažno da Vilijam o tome govori i gotovo tri decenije nakon njene smrti.