„Mama, ja sutra neću u školu“: Ako vam dete ovo kaže večeras, jednu stvar nikako nemojte da uradite

Veče pred početak školske godine u mnogim domovima izgleda isto: ranac je spreman, nova odeća čeka na stolici, sveske su uredno složene, a roditelji pokušavaju da sve završe na vreme. A onda, baš pred spavanje, može da stigne rečenica koju nijedna mama ili tata ne žele da čuju:

„Ja sutra neću u školu.“

Kod prvaka to može biti strah od potpuno nepoznatog, odvajanja od roditelja i novih ljudi. Kod starijih đaka razlog može biti drugačiji – novi nastavnik, društvo, školske obaveze, strah da se neće uklopiti ili neprijatno iskustvo iz prethodne godine.

Možda vas zanima

„Nijedan ne plaća alimentaciju“: Kristina je sama nosila veliki teret, a govorila je i o osudama koje su je pratile

Od večeras se sve menja: Kako vratiti dete u školsku rutinu posle raspusta bez svađe i nervoze

Fotografišete prvaka 1. septembra? Ovaj detalj sa slike nikako ne objavljujte na mrežama

I koliko god roditelju bilo prirodno da dete odmah uverava da „nema razloga da se plaši“, upravo je umanjivanje njegovog straha ono što bi trebalo izbeći.

Nemojte odmah reći: „Ma nemaš čega da se plašiš“

Rečenice poput „Nije to ništa“, „Veliki si“, „Nemoj da izmišljaš“, „Svi idu u školu“ ili „Videćeš da će biti super“ izgovaraju se iz najbolje namere. Roditelj želi da dete smiri.

Međutim, stručnjaci za dečju anksioznost savetuju da se detetova briga ne odbacuje automatski i ne predstavlja kao nevažna. Mnogo je korisnije najpre saslušati dete i pokazati mu da je ono što oseća primećeno.

Umesto „Nemaš čega da se plašiš“, roditelj može da kaže:

„Vidim da te nešto brine. Hoćeš da mi kažeš čega se najviše plašiš?“

Jedno tako jednostavno pitanje može potpuno da promeni razgovor.

Možda dete ne želi u školu zato što ne zna gde će sedeti. Možda se plaši da neće pronaći učionicu. Možda misli da neće imati sa kim da se druži. Prvak može da brine ko će mu pomoći ako mu nešto zatreba ili šta će se dogoditi kada mama i tata odu.

Tek kada roditelj sazna šta se krije iza „neću“, može zaista da pomogne.

Strah se kod dece ne vidi uvek kao strah

Posebno je važno da roditelji znaju da dete neće uvek reći: „Uplašen sam.“

Anksioznost kod dece može da se pokaže kroz probleme sa spavanjem, bol u stomaku ili druge telesne tegobe, nervozu, razdražljivost, plač, izlive besa, pojačanu potrebu da budu uz roditelja ili izbegavanje situacije koja ih plaši.

Zato dete koje baš večeras počne da se žali da ga „boli stomak“ ne mora nužno da pokušava da izbegne školu iz hira. Vredi proveriti kako se zaista oseća i razgovarati sa njim.

Ali nemojte ni obećati da ne mora da ide

Druga zamka je odlazak u potpuno suprotnu krajnost.

Kada dete plače, roditelju može biti teško da ga gleda uznemirenog i može doći u iskušenje da kaže: „Dobro, ako se toliko plašiš, sutra nećeš ići.“

Kod anksioznosti stalno izbegavanje onoga čega se dete plaši može dugoročno dodatno učvrstiti strah. Stručnjaci zato preporučuju podršku i postepeno suočavanje sa strahom, uz poruku detetu da roditelj veruje da ono može da se izbori sa neprijatnim osećanjem.

Naravno, to nije isto što i ignorisanje ozbiljnog razloga zbog kojeg dete odbija školu. Ako iza njegovog straha stoje vršnjačko nasilje, problem sa nastavnikom, dugotrajna anksioznost ili neka druga konkretna teškoća, potrebno je uključiti školu i, kada je potrebno, stručnjaka.

Šta onda uraditi večeras?

Nije potrebno držati detetu govor od pola sata. Često je bolje napraviti mirnu atmosferu i pustiti njega da priča.

Pitajte ga čemu se sutra raduje, ali i šta ga najviše brine. Ako je problem nešto konkretno, zajedno smislite šta može da uradi. Ako se plaši da neće imati sa kim da sedi, razgovarajte o tome kako može da priđe drugom detetu. Ako ga brine rastanak sa mamom, objasnite mu tačno kada ćete ponovo biti zajedno.

A onda mu dajte nešto možda važnije od obećanja da će „sve biti savršeno“:

„Možda će ti sutra u početku biti malo teško i to je u redu. Verujem da možeš. A kada se škola završi, ja ću biti tu.“

Cilj nije da dete nikada ne oseti strah. Cilj je da nauči da može da uradi nešto važno čak i kada oseća malu tremu.

I još nešto – večeras ne pravite od sutrašnjeg dana ispit

Posebno prvacima nije potrebna dodatna poruka da sutra počinje period u kojem moraju da budu „najbolji“, da dobijaju sve petice ili da nikada ne pogreše.

Prvi dan škole već je dovoljno veliki događaj.

Spakujte ranac, pripremite odeću, završite sve što možete večeras i ostavite dovoljno vremena za san. Ujutru pokušajte da izbegnete žurbu i nervozu.

A ako vam mališan pred spavanje kaže: „Mama, neću sutra u školu“, nemojte odmah pokušavati da mu objasnite zašto nije u pravu.

Prvo ga saslušajte.

Možda se iza te četiri reči krije sasvim mali strah koji će postati mnogo manji čim ga podeli sa vama.

A kako vratiti dete u školsku rutinu posle raspusta bez svađe i nervoze opširnije čitajte OVDE.