Ako vam je dete gojazno, ne, nema „teške kosti“: Doktorka Mira upozorila roditelje – ovo odmah prestanite da radite

Gojaznost kod dece nije samo pitanje izgleda niti nešto što bi trebalo opravdavati rečenicama poput „ima teške kosti“ ili „takav mu je metabolizam“. Ona može imati ozbiljne posledice po zdravlje deteta, a navike koje se stvaraju u porodici mogu imati veliku ulogu.

Na to je upozorila doktorka Mira, koja je na društvenim mrežama objavila niz saveta roditeljima o dečjoj gojaznosti, njenim mogućim posledicama i promenama koje bi trebalo napraviti u svakodnevnom životu.

– I ne, nisu to teške kosti i spor metabolizam – poručila je na samom početku.

Možda vas zanima

Andrea (39) je znala da umire, pa deci ostavila oproštajni video: Influenserka je rasplakala ceo svet

Država brine o bezbednosti dece: Prva nedelja škole prošla bez ijednog povređenog đaka u zonama škola

Otac ćerki (15) brani da prespava kod drugarica: Otkrio zašto mu je to ogromno „ne“

„Bolesti koje dovode do gojaznosti kod dece veoma su retke“

Doktorka navodi da postoje bolesti koje mogu dovesti do gojaznosti, ali ističe da su one u dečjem uzrastu retke.

– Odmah da vam svima kažem da su u dečjem uzrastu jaaaaako retke bolesti koje dovode do gojaznosti i da na njih zaboravite.

Prema njenim rečima, u najvećem broju slučajeva problem povezuje sa dva faktora – unosom visokokalorične hrane i nedovoljnom fizičkom aktivnošću.

Ipak, važno je dodati da uzroci dečje gojaznosti mogu biti složeni. Na telesnu težinu mogu uticati genetika, okruženje, san, psihološki i socijalni faktori, određena zdravstvena stanja i lekovi, pa procenu konkretnog deteta treba prepustiti pedijatru.

„Od brokolija niko nije dobio masne naslage“

Doktorka Mira osvrnula se i na ono što roditelji često govore kada je reč o ishrani njihove dece.

– Mnogi roditelji ne žele da priznaju da im je dete gojazno i kažu često da dete jede kuvanu hranu i da jede puno voća i povrća. Ipak, svi znamo da od brokolija niko nije dobio masne naslage jer one nastaju kada se ugljeni hidrati transformišu u masne ćelije i onda skladište. Brokoli ne može da se pretvori u masno tkivo, ali zato burek može. Slatkiši i čips mogu.

Suština poruke jeste da je važno obratiti pažnju na ukupan unos energije, kvalitet i količinu hrane, a ne na jednu namirnicu. Preciznije, telesna mast nastaje kada je tokom vremena unos energije veći od potrošnje; u tom procesu organizam može skladištiti višak energije iz različitih makronutrijenata.

Gojaznost može doneti zdravstvene probleme već u detinjstvu

Doktorka upozorava da posledice ne moraju da čekaju odraslo doba.

– Zato je jako bitno da budete maksimalno iskreni, jer dok god poričete stanje nećete moći pomoći svom detetu, a morate obavezno! Gojazna deca već u Osnovnoj školi mogu da razviju bolesti koje naše babe i dede imaju! A svi znamo da svaka bolest koja dugo traje ostavlja ozbiljne posledice po zdravlje i skraćuje životni vek. A to ne želimo deci.

Među problemima koje je izdvojila su povišen holesterol, povišen krvni pritisak, dijabetes melitus tip 2 i problemi sa zglobovima.

Dečja gojaznost zaista je povezana sa povećanim rizikom od niza zdravstvenih problema, zbog čega je važno reagovati na vreme – ali bez posramljivanja deteta i samoinicijativnih restriktivnih dijeta.

Posledice nisu samo fizičke

Posebno je ukazala na psihološku stranu problema.

– Gojazna deca su često meta ruganja u vrtiću i školi i vrlo često trpe vršnjačko nasilje. Deca koja ovako nešto redovno doživljavaju često imaju bolove u stomaku ili glavi. Takođe, vrlo nisko samopouzdanje i samopoštovanje, koje će ih ceo život pratiti.

Doktorka navodi i rizik da neke devojčice u pubertetu, suočene sa pritiskom zbog izgleda, počnu da se izgladnjuju ili razviju poremećaje u ishrani.

Upravo zbog toga razgovor o telesnoj težini deteta zahteva posebnu pažnju. Fokus bi trebalo da bude na zdravlju, snazi, navikama i dobrobiti deteta, a ne na njegovom izgledu ili kilogramima.

Roditelji moraju da krenu od sebe

Jedna od najvažnijih poruka doktorke Mire odnosi se upravo na roditelje.

Ona smatra da navike u ishrani u velikoj meri potiču iz porodice i savetuje da promene ne budu namenjene samo detetu, već celoj kući.

– Najlakše je početi tako što nećete kupovati nezdravu hranu, jer ono što nemate kod kuće ne možete ni da pojedete.

Kao namirnice koje bi trebalo ograničiti navela je grickalice, slatkiše, gazirane napitke i brzu hranu.

Uz promene u ishrani, naglašava i svakodnevno kretanje.

– Dete mora da počne da se kreće svaki dan. Ako ne možete da priuštite da ga upišete na sport, šetnja, trčanje i vožnja biciklom su besplatni i to možete da uvedete.

A zatim je roditeljima uputila možda i najdirektniju poruku:

– Jako je bitno da i vi kao roditelji učestvujete u svemu ovome. Ne možete očekivati od deteta da jede salatu i da trči, a da vi pred njime jedete pljeskavicu i sedite ispred televizora!

„Gojaznost nije problem estetike, već zdravlja“

Na kraju objave doktorka Mira naglašava da cilj nije da dete izgleda na određeni način, već da se zaštiti njegovo zdravlje.

– Gojazna deca postaju gojazne odrasle osobe. Da bismo ovo sprečili, moramo već sada početi da im pomognemo da budu zdravi. Gojaznost nije problem estetike, već zdravlja!

Roditeljima savetuje da krenu od malih promena – da smanje kupovinu gaziranih napitaka, grickalica i slatkiša i da uvedu zajedničke šetnje i više kretanja.

Kod deteta kod kog postoji sumnja na gojaznost najbolji prvi korak nije stroga dijeta na svoju ruku, već razgovor sa pedijatrom, koji može da proceni rast i razvoj deteta i, ako je potrebno, preporuči dalje korake.