Gotovo svaki drugi petnaestogodišnjak u Srbiji ne dostiže osnovni nivo čitanja: Novi PISA rezultati zabrinuli roditelje

Najnoviji rezultati međunarodnog PISA testiranja doneli su podatke koji bi trebalo da privuku pažnju svakog roditelja u Srbiji.

OECD je 8. septembra objavio rezultate PISA 2025, najvećeg međunarodnog istraživanja znanja i veština petnaestogodišnjaka. U njemu je učestvovalo više od 760.000 učenika iz 91 zemlje i ekonomije, dok je u Srbiji testiranje završio 7.041 učenik iz 178 škola.

Rezultati pokazuju da su učenici iz Srbije u sve tri glavne oblasti – čitanju, matematici i prirodnim naukama – ostvarili rezultate ispod proseka OECD-a.

Možda vas zanima

Dejan je imao 11, Svetozar 12 godina kada im je umro otac: Preko noći su morali da odrastu

Nezgodan pad može da postane razlog za hitnu posetu lekaru! Dr Milivojević za Mame.rs o povredama genitalnih regija kod dece

Roditelji, imate rok do 30. septembra: Evo kako da prijavite dete za državnu stipendiju i šta vam je potrebno

Gotovo polovina ispod osnovnog nivoa čitanja

Posebnu pažnju privlače rezultati čitalačke pismenosti.

Prema OECD-u, 52 odsto petnaestogodišnjaka u Srbiji dostiglo je najmanje nivo 2, koji se smatra osnovnim nivoom funkcionalne pismenosti na PISA testu. To istovremeno znači da je približno 48 odsto učenika ostalo ispod tog nivoa.

Šta zapravo znači nivo 2?

Učenik koji ga dostigne može, između ostalog, da prepozna glavnu ideju u tekstu srednje dužine, pronađe informacije prema određenim kriterijumima i razmišlja o svrsi i formi teksta kada dobije jasno uputstvo.

Zato podatak da gotovo svaki drugi petnaestogodišnjak nije dostigao taj prag jeste zabrinjavajući.

Prosečan rezultat učenika iz Srbije u čitanju iznosio je 415 poena, dok je prosek OECD-a bio 461 poen. Samo oko jedan odsto učenika u Srbiji dostigao je najviše nivoe čitalačke pismenosti, dok je prosek OECD-a šest odsto.

Matematika donosi još lošiji podatak

Rezultati iz matematike još su nepovoljniji.

Samo 47 odsto učenika iz Srbije dostiglo je najmanje osnovni nivo znanja, što znači da je približno 53 odsto petnaestogodišnjaka bilo ispod njega.

Na osnovnom nivou učenik bi, na primer, trebalo da bude sposoban da prepozna kako se jednostavna situacija iz stvarnog života može matematički predstaviti – poput poređenja ukupne udaljenosti dve različite rute ili preračunavanja cena u drugu valutu.

Prosečan rezultat Srbije bio je 417 poena, naspram proseka OECD-a od 463 poena.

Tek dva odsto naših učenika našlo se među najboljima, odnosno dostiglo nivo 5 ili 6 iz matematike. Prosek OECD-a je osam odsto.

Ni prirodne nauke nisu donele mnogo bolju sliku

Nešto bolji, ali i dalje ispod proseka OECD-a, jesu rezultati iz prirodnih nauka.

Osnovni nivo dostiglo je 57 odsto učenika u Srbiji, dok je prosek OECD-a 74 odsto. To znači da je oko 43 odsto naših petnaestogodišnjaka ostalo ispod osnovnog nivoa.

Učenici koji dostignu najmanje nivo 2 mogu da prepoznaju odgovarajuće objašnjenje poznatih naučnih pojava i, u jednostavnijim slučajevima, na osnovu ponuđenih podataka procene da li je neki zaključak validan.

Srbija je u ovoj oblasti ostvarila prosečno 429 poena, dok je prosek OECD-a 482. Na najvišim nivoima našlo se oko jedan odsto učenika iz Srbije, naspram približno sedam odsto u OECD zemljama.

Rezultati slabiji u sve tri oblasti

Kada se PISA 2025 uporedi sa prethodnim testiranjem iz 2022. godine, prosečan rezultat Srbije pao je za 26 poena u čitanju, 23 poena u matematici i 18 poena u prirodnim naukama. OECD navodi i da su rezultati Srbije iz 2025. niži od rezultata zabeleženih 2018. i 2012. godine.

PISA pritom nije zamišljena kao klasičan školski kontrolni zadatak kojim se proverava koliko je dete zapamtilo gradivo.

Istraživanje procenjuje koliko petnaestogodišnjaci umeju da primene ono što znaju, rešavaju složenije probleme, kritički razmišljaju i efikasno komuniciraju. Upravo zato rezultati daju širu sliku o tome koliko su mladi spremni da znanje koriste van učionice