Dejan je imao 11, Svetozar 12 godina kada im je umro otac: Preko noći su morali da odrastu

Postoje deca kojima detinjstvo prođe u igri, bezbrižnosti i maštanju o tome šta će biti kada porastu. A postoje i ona kojima život prerano pokaže koliko može da bude težak.

Takvu sudbinu imali su braća Dejan i Svetozar Dikić iz sela Tirince kod Kosovske Kamenice. Kada ih je ekipa RTS-ove emisije „Kvadratura kruga“ prvi put posetila pre 18 godina, bili su dečaci, ali su već živeli životom odraslih ljudi.

Svetozar je imao samo 12 godina, a Dejan 11, kada im je preminuo otac. Posle njegove smrti na njihova dečja ramena pala je briga o bolesnoj majci, domaćinstvu i stoci.

Možda vas zanima

Nezgodan pad može da postane razlog za hitnu posetu lekaru! Dr Milivojević za Mame.rs o povredama genitalnih regija kod dece

„Da li stvarno čuvate donji veš za mlađe dete?“ Jedno pitanje mame izazvalo haos

„AI je pronašao čak i izbrisane fotografije moje dece“: Majka digla uzbunu nakon onoga što joj je Meta prikazala

Dok su druga deca mislila na igru, oni su brinuli kako da porodica opstane

Nije bilo roditelja koji će umesto njih završiti teške poslove. Dejan i Svetozar morali su da vode računa o kući i životinjama, ali istovremeno nisu odustajali ni od škole.

Svakog dana čekao ih je pet kilometara dug put do škole koji su prelazili peške. RTS navodi da je put prolazio kroz albanska sela i da je u to vreme bio nebezbedan.

Živeli su u trošnoj kući, bez stalnih primanja, a siromaštvo i brojna odricanja postali su deo njihove svakodnevice.

Detinjstvo kakvo su imali njihovi vršnjaci za njih praktično nije postojalo.

Ali priča dvojice dečaka nije ostala samo priča o nemaštini.

Ljudi nisu mogli da ostanu ravnodušni

Nakon što je njihova sudbina prikazana u „Kvadraturi kruga“, usledila je pomoć dobrih ljudi.

Za porodicu je obezbeđena kuća u Moravcu kod Aleksinca, na placu koji je njihov pokojni otac ranije kupio u tom selu. Braća su tako sa majkom dobila priliku da započnu drugačiji život.

RTS ih je ponovo posetio i početkom 2014. godine. Tada su Svetozar i Dejan već bili mladići od 19 i 17 godina. Svetozar je završio za pekara, dok je Dejan postao automehaničar. I dalje su zajedno brinuli o majci, koja je gluvonema.

Nisu čekali da im život nešto pokloni.

Zarađivali su, između ostalog, cepajući drva po selu, obrađivali zemlju koju su uzimali u zakup i držali koze, kokoške i zečeve.

A jedna Svetozarova rečenica iz tog vremena možda najbolje pokazuje koliko su ova deca rano naučila da cene ono što imaju.

– Nekada smo se više mučili, a sada manje to znači da ide na bolje – rekao je tada Svetozar za RTS.

Dejan je sanjao svoj autoservis, Svetozar traktor

Uprkos svemu što su prošli, imali su sasvim obične mladalačke želje.

Dejan je želeo da jednog dana ima svoj autoservis i popravlja automobile. Svetozar je, s druge strane, maštao o traktoru koji bi im olakšao rad na imanju.

Godine su prolazile, a dvojica dečaka koji su nekada jedva sastavljali kraj s krajem nisu zaboravila kako se radi.

I upravo tu njihova priča dobija najlepši nastavak.

RTS ih je pronašao 18 godina kasnije

Kada se „Kvadratura kruga“ vratila kod braće Dikić 2026. godine, pred kamerama više nisu stajala dvojica dečaka iz trošne kuće.

Postali su domaćini.

Pored kuće u Moravcu izgradili su pomoćne objekte i štalu. Danas njihovo gazdinstvo ima čak 38 grla krupne stoke, a poljoprivrednu mehanizaciju kupili su sami.

Svetozar danas ima 30 godina i otac je dvoje dece. I njegova deca već učestvuju u pojedinim poslovima u domaćinstvu.

Dvojica dečaka kojima je život prerano oduzeo bezbrižnost uspela su tako da od onoga što su dobila uz pomoć dobrih ljudi naprave mnogo više.

Njihova priča počela je gubitkom, siromaštvom i odricanjem, ali 18 godina kasnije više nije samo priča o tome koliko život može da bude težak.

To je priča o dvojici braće koja su sa 11 i 12 godina morala da nauče da budu odrasli – i koja nisu dozvolila da ih takav početak odredi zauvek.

RTS/Kvadratura kruga-Mali, veliki ljudi braća Dikić