Mastitis: Kako prepoznati upalu dojke, šta je uzrokuje i kada treba ići kod lekara?

Bolna, crvena i topla dojka, povišena temperatura, drhtavica i osećaj kao da vas hvata grip mogu biti znaci mastitisa. Ovo stanje najčešće se javlja tokom dojenja, ali mastitis može nastati i kod žena koje ne doje. Važno je reagovati na vreme i ne pokušavati da se problem reši agresivnim masiranjem ili prekomernim izmlazanjem.

Mastitis je upala tkiva dojke. Kod žena koje doje najčešće se javlja tokom prvih meseci, ali može nastati u bilo kom periodu dojenja. Važno je napomenuti da mastitis nije uvek bakterijska infekcija. Upala može nastati zbog otoka i suženja mlečnih kanala, dok se bakterijska infekcija može razviti kod dela žena. Zbog toga antibiotici nisu neophodni u svakom slučaju.

Koji su simptomi mastitisa?

Mastitis se najčešće javlja naglo i obično zahvata jednu dojku. Mogu se pojaviti:

Možda vas zanima

Štrajk dojenja: Zašto beba odjednom odbija dojku i šta mama može da uradi?

Zelena stolica kod bebe zabrine mnoge roditelje: Dr Marko objasnio kada nema razloga za paniku

„Mislila sam da sam loša mama“: Ena Luna o mukama sa dojenjem

• bol i osetljivost jednog dela dojke,
• otok,
• crvenilo i osećaj toplote,
• tvrđe ili otečeno područje u dojci,
• povišena temperatura,
• drhtavica,
• izražen umor i malaksalost,
• glavobolja i bolovi u telu,
• simptomi slični gripu.

Ponekad mogu biti uvećani i bolni limfni čvorovi u pazuhu sa strane zahvaćene dojke. Ako se simptomi brzo pogoršavaju ili se žena oseća veoma loše, potrebno je javiti se lekaru.

Zašto nastaje mastitis?

Tokom dojenja dojka se ne prazni uvek potpuno i ravnomerno. Otok i upala tkiva oko mlečnih kanala mogu suziti njihov unutrašnji prostor i otežati protok mleka. To može biti povezano sa naglim promenama u ritmu dojenja, dugim razmacima između podoja, pritiskom na dojku ili prekomernim izmlazanjem. Međutim, mastitis nije jednostavno posledica toga što je „mleko ostalo zarobljeno u kanalu“. Savremeno shvatanje mastitisa posmatra ga kao proces u kojem važnu ulogu imaju upala i otok tkiva, a bakterijska infekcija može biti dodatna komplikacija.

Šta može povećati rizik?

Mastitisu mogu doprineti različite situacije tokom dojenja. Na primer, problem može nastati ako se iznenada smanji broj podoja, ako se dojka često prazni pumpicom više nego što je bebi potrebno ili ako odeća i grudnjak stvaraju snažan pritisak na dojku. Oštećene i bolne bradavice takođe mogu predstavljati dodatni problem jer otežavaju dojenje i mogu omogućiti ulazak bakterija. Poteškoće sa položajem bebe i hvatanjem dojke mogu dovesti do bolova i oštećenja bradavica, pa je u takvim situacijama korisna pomoć savetnika za dojenje ili zdravstvenog radnika.

Da li treba prestati sa dojenjem?

U većini slučajeva ne. Ako imate mastitis tokom dojenja, obično možete nastaviti da dojite. Mleko iz zahvaćene dojke bezbedno je za bebu čak i kada je prisutna bakterijska infekcija. Nema potrebe da pokušavate da „ispraznite“ dojku po svaku cenu. Dojite prema potrebama bebe, a ako je potrebno izmlazanje, koristite ga samo koliko da olakšate nelagodnost ili održite uobičajeni ritam hranjenja. Preterano pumpanje i pokušaj da se dojka potpuno isprazni mogu dodatno podstaći proizvodnju mleka i pogoršati otok.

Šta možete da uradite kod kuće?

Kod blagih simptoma najvažnije je smanjiti upalu i omogućiti telu da se odmori. Može pomoći:

• odmor i dovoljno tečnosti,
• nastavak dojenja prema potrebama bebe,
• hladna obloga na bolno i otečeno područje,
• udoban grudnjak koji ne pritiska dojku,
• lek protiv bolova i temperature, poput paracetamola ili ibuprofena, ukoliko su za vas bezbedni i koristite ih prema uputstvu lekara ili farmaceuta.

Izbegavajte snažno masiranje bolnog mesta, pritiskanje dojke i agresivno „razbijanje čepa“. Takvi postupci mogu dodatno oštetiti upaljeno tkivo. Ako želite da masirate dojku, pokreti treba da budu veoma nežni, bez dubokog pritiskanja.

A šta je sa toplim oblogama?

Toplota nekim ženama kratkotrajno prija i može pomoći da se osećaju opuštenije pre podoja, ali nema potrebe držati veoma tople obloge dugo na dojci. Kod izraženog otoka i upale hladne obloge često su prijatnije i mogu pomoći u smanjenju otoka.

Kada su potrebni antibiotici?

Antibiotici nisu potrebni kod svakog slučaja mastitisa. Ako se stanje ne poboljšava uz mere za smirivanje upale, ako se simptomi pogoršavaju ili lekar proceni da postoji bakterijska infekcija, može biti potrebno lečenje antibioticima. Antibiotik treba da propiše lekar, a terapiju treba uzimati tačno prema njegovim uputstvima. Nemojte samostalno uzimati antibiotike koje imate kod kuće niti prekidati propisanu terapiju bez dogovora sa lekarom.

Kada mastitis može postati ozbiljan problem?

Jedna od mogućih komplikacija mastitisa je apsces dojke – ograničena kolekcija gnoja unutar tkiva dojke. Na apsces može da se posumnja ako se nakon početnog lečenja ne osećate bolje ili se pojavi jasno ograničena, bolna oteklina koja ne prolazi. Apsces zahteva lekarski pregled i često ultrazvučni pregled dojke. Ako se potvrdi, može biti potrebno njegovo pražnjenje, najčešće iglom ili drugim postupkom koji lekar odredi.

Mastitis se može javiti i kod žena koje ne doje

Iako se najčešće povezuje sa dojenjem, mastitis nije isključivo problem dojilja. Upala dojke može se javiti i kod žena koje ne doje, a uzroci mogu biti različiti. Zbog toga novu bolnu, crvenu ili otečenu promenu na dojci ne treba ignorisati, posebno ako je praćena temperaturom ili drugim simptomima.

Kada obavezno treba kod lekara?

Lekara treba kontaktirati ako imate izražene simptome mastitisa, visoku temperaturu, jaku bol, brzo širenje crvenila ili ako se stanje pogoršava. Posebno je važno potražiti pomoć ako se simptomi ne popravljaju u roku od oko 24 do 48 sati uprkos kućnim merama ili ako se nakon početnog poboljšanja ponovo pogoršaju. Ako se osećate veoma loše, imate ubrzano disanje, izrazitu slabost, konfuziju ili druge ozbiljne simptome, potrebna je hitna medicinska procena.

Mastitis može biti veoma bolan, ali pravovremena reakcija najčešće sprečava komplikacije. Najvažnije je ne prekidati dojenje bez razloga, ne pokušavati agresivno da „izvučete“ mleko i ne odlagati pregled ako se simptomi pogoršavaju.