Kako se rodi riđokoso dete ako roditelji nisu riđi? Genetika krije odgovor

Mama ima smeđu kosu, tata je plav ili tamnokos, a beba se rodi sa kosom koja ima prepoznatljivu bakarnu, narandžastu ili crvenkastu nijansu. Prvo pitanje koje mnogi roditelji postave jeste: „Od koga je nasledio riđu kosu?“ Odgovor je najčešće od oboje. Riđa kosa je zanimljiv primer kako genetika može da „iznenadi“ roditelje. Čak i kada mama i tata nemaju riđu kosu, oboje mogu nositi određene genetske varijante povezane sa riđom kosom i preneti ih detetu.

Kako genetika određuje boju kose?

Boja naše kose zavisi od melanina, pigmenta koji se stvara u ćelijama koje se nazivaju melanociti. Postoje dve glavne vrste melanina koje utiču na boju kose: eumelanin, koji je povezan sa crnim i smeđim nijansama, i feomelanin, koji daje crvenkaste i žućkaste tonove. Kada u kosi preovlađuje feomelanin, kosa može biti riđa.  Jedan od najvažnijih gena u ovoj priči je MC1R. On učestvuje u regulisanju toga koju vrstu melanina melanociti proizvode. Određene varijante ovog gena smanjuju proizvodnju eumelanina, dok se stvara više feomelanina, što može dovesti do riđe kose, svetlije kože i pegica. Ali tu priča nije završena.

Mama i tata mogu biti „skriveni“ nosioci

Zamislite porodicu u kojoj ni mama ni tata nemaju riđu kosu. Oboje mogu imati po jednu kopiju određene varijante gena povezane sa riđom kosom, a da sami nemaju riđu kosu. Ako dete nasledi odgovarajuće varijante od oba roditelja, može dobiti riđu kosu iako je nijedan roditelj nema. Upravo zato se ponekad kaže da je riđa kosa „preskočila generaciju“. Zapravo, gen nije nestao. Samo se njegova određena varijanta može prenositi kroz porodicu kod ljudi koji je nose, a kod kojih nije dovoljno izražena da bi dovela do karakteristične riđe kose.

Možda vas zanima

Zašto neka deca imaju pegice? Genetika ima veliku ulogu, ali nije jedini faktor

Da li se temperament vidi već u genima? Veliko istraživanje otkrilo zašto su neke bebe stidljivije, aktivnije ili emotivnije

Gordon Remzi ima šestoro dece, ali nisu njegove „kopije“: Genetika ima objašnjenje za to

Zato dete može biti riđokoso, a roditelji nisu

Ovo je jedna od onih genetskih situacija koje roditeljima mogu delovati gotovo neverovatno. Ako oba roditelja nose odgovarajuće varijante povezane sa riđom kosom, dete može naslediti jednu od mame i jednu od tate. Tada se osobina može ispoljiti mnogo izraženije. To znači da riđa kosa kod deteta nije dokaz da je neko u porodici „morao“ biti riđokos, niti je potrebno tražiti jednog roditelja od koga je dete „dobilo“ tu boju. Genetske varijante mogu biti prisutne u porodici generacijama, a da ih roditelji ne pokazuju na isti način.

Da li je riđa kosa potpuno recesivna?

Često se kaže da je riđa kosa recesivna osobina, i to je koristan način da se početnicima objasni njeno nasleđivanje. Međutim, stvarnost je nešto složenija. MC1R jeste glavni i najbolje proučen gen povezan sa riđom kosom, ali boju kose određuje veliki broj gena. Zbog toga se ne može uvek koristiti jednostavno pravilo „dve kopije = riđa kosa, jedna kopija = nema riđe kose“. Različite varijante MC1R imaju različite efekte, a u određivanju konačne boje kose učestvuju i drugi geni. Zato čak i među riđokosom decom postoje razlike, od svetle, gotovo zlatno-crvene, preko bakarne do veoma tamne riđe.

A šta ako niko u porodici nije riđokos?

I tada je moguće. Roditelji možda jednostavno ne znaju da nose genetske varijante povezane sa ovom osobinom. Ako su se takve varijante prenosile kroz prethodne generacije, moguće je da se riđa kosa kod deteta pojavi nakon nekoliko generacija u kojima niko nije imao takvu boju kose. Naravno, porodično stablo nije uvek toliko jednostavno. Na boju kose utiče više gena, pa genetika može napraviti čitav spektar nijansi.

Riđa kosa često ide uz pegice

Riđa kosa i pegice često se pojavljuju zajedno. Razlog je ponovo povezan sa načinom na koji MC1R utiče na stvaranje melanina. Određene varijante ovog gena povezane su ne samo sa riđom kosom, već i sa svetlijom kožom, pegicama i većom osetljivošću na sunčevo zračenje. Zato dete sa riđom kosom često ima i svetlu put i pegice na nosu i obrazima, iako to nije pravilo za svako riđokoso dete.

Da li će detetu kosa zauvek ostati riđa?

Ne nužno. Boja kose može da se menja tokom odrastanja. Naročito kod dece sa svetlijom kosom, nijansa može postajati tamnija kako dete raste.  Zato beba koja se rodi sa izrazito bakarnom kosom kasnije može imati nešto tamniju nijansu, ili obrnuto – crvenkasti tonovi mogu postati izraženiji kako dete raste.

Genetika nas ponekad baš lepo iznenadi

Riđokoso dete u porodici u kojoj niko nema takvu kosu odličan je primer koliko je genetika složena. Ne nasleđujemo osobine kao jednostavan spisak koji se samo prepisuje sa roditelja na dete. Nasleđujemo kombinacije gena od oba roditelja, a njihovo međusobno delovanje određuje veliki broj naših karakteristika.

Zato se može dogoditi da dete ima riđu kosu, pegice ili neku drugu osobinu koju roditelji nemaju, a da je sve vreme reč o sasvim prirodnom rezultatu porodične genetike. I možda je upravo to jedna od najlepših stvari kod nasleđivanja – ponekad se u detetu pojavi mali, neočekivani trag neke osobine koju nismo ni znali da naša porodica nosi.