Da li se temperament vidi već u genima? Veliko istraživanje otkrilo zašto su neke bebe stidljivije, aktivnije ili emotivnije

Jedna beba će bez problema otići u naručje gotovo svakoj osobi koju vidi, druga će se čvrsto držati za mamu čim se pojavi neko nepoznat. Jedno dete kao da je stalno u pokretu, dok drugo može dugo mirno da posmatra svet oko sebe.

Roditelji razlike u temperamentu primećuju veoma rano, ponekad mnogo pre nego što dete progovori. A novo veliko istraživanje pokazuje da odgovor na pitanje zašto su neka deca stidljivija, društvenija, aktivnija ili emotivnija možda delimično možemo da pronađemo i u njihovim genima.

Studija objavljena 1. jula 2026. godine u naučnom časopisu Nature Human Behaviour analizirala je genetske podatke desetina hiljada beba i male dece i pronašla genetske varijacije povezane sa razlikama u njihovom temperamentu.

Možda vas zanima

Zbog sudbine male Ljubice plakala je cela zemlja: Gladna je prodavala cveće po kafanama samo da ima za hleb

Mama je ćerku naučila kako da odgovori kada je vršnjaci vređaju: Hit snimak ima 40 miliona pregleda

„Sela baba u balon“ vam ne izlazi iz glave? Naučnici objasnili zašto se neke dečje pesme zalepe za mozak

Naučnici pratili četiri osobine kod dece

Istraživače su posebno zanimale četiri karakteristike temperamenta: emocionalnost, nivo aktivnosti, stidljivost i društvenost.

Posmatrana su deca tokom druge i treće godine života, a njihove osobine procenjivali su roditelji. U zavisnosti od analizirane osobine, istraživanja su obuhvatila od oko 44.000 do više od 72.000 dece, dok je u delu analiza koji je uključivao različito genetsko poreklo broj učesnika bio još veći.

Rezultati su pokazali da zajedničke genetske varijante objašnjavaju deo razlika u temperamentu između dece.

Najveća procenjena povezanost pronađena je kod stidljivosti – oko 15 odsto, zatim kod aktivnosti, oko 10 odsto, emocionalnosti, oko sedam odsto, dok je kod društvenosti iznosila oko tri odsto. Naučnici su pronašli i deset nezavisnih regiona genoma koji su dostigli prag statistički značajne povezanosti sa proučavanim osobinama temperamenta.

Znači li to da se dete rodi kao stidljivo ili društveno?

Ne.

Ovo je verovatno najvažniji deo istraživanja za roditelje. Rezultati ne znače da geni određuju kakva će ličnost dete jednog dana postati, niti da postoji jedan „gen za stidljivost“, „gen za živahnost“ ili „gen za emotivnost“.

Temperament je složena osobina na koju utiče veliki broj genetskih varijanti, ali i okruženje u kojem dete raste.

Autori posebno naglašavaju da je razvoj mozga tokom prve tri godine izuzetno brz i veoma osetljiv na uticaje sredine. Drugim rečima, biologija može doprineti početnim razlikama među decom, ali je samo jedan deo mnogo složenije priče.

Ono što su pronašli kasnije posebno je zanimljivo

Istraživači su zatim proveravali da li genetske varijante povezane sa temperamentom u najranijem uzrastu imaju nešto zajedničko sa osobinama i stanjima koja se pojavljuju kasnije.

Pronađen je određeni genetski preklop između emocionalnosti u ranom detinjstvu i neuroticizma u odraslom dobu, kao i između stidljivosti i niže ekstraverzije kasnije u životu.

Uočeno je i preklapanje genetskih faktora povezanih sa nivoom aktivnosti male dece i ADHD-om, kao i između društvenosti i autizma.

Ali ovde je potreban veliki oprez.

To ne znači da će veoma aktivno dete imati ADHD, niti da se na osnovu toga koliko je beba društvena ili stidljiva može predvideti autizam ili bilo koja druga dijagnoza.

Genetska korelacija govori da dve osobine mogu deliti deo genetskih uticaja – ne da jedna izaziva drugu niti da temperament malog deteta predstavlja dijagnozu.

Stidljivo dete nije „problem koji treba popraviti“

Rezultati ovog istraživanja mogu da budu važni i zbog načina na koji odrasli posmatraju različitu decu.

Dete koje se ne zaleti odmah među drugu decu nije nužno „nedruštveno“. Dete koje neprestano trči i istražuje nije automatski „nevaspitano“, baš kao što dete koje snažno reaguje na promene nije jednostavno „razmaženo“.

Deca od najranijeg uzrasta mogu imati različite temperamente, a novo istraživanje pokazuje da deo tih razlika ima i genetsku osnovu.

To, međutim, nije unapred napisana sudbina. Okruženje, iskustva, odnosi sa roditeljima i drugim ljudima i razvoj deteta nastavljaju da oblikuju način na koji će se njegove osobine ispoljavati.

I upravo je odnos između ranih iskustava i genetike jedno od pitanja koje autori ovog istraživanja žele dalje da proučavaju.

Šta dete nasleđuje od oca, a šta od majke? U našoj POSEBNOJ VESTI pročitajte sve što treba da znate o genetici.

Ako mama ili tata imaju ADHD, da li će ga imati i dete? Genetika ima mnogo veći uticaj nego što mnogi misle – opširnije čitajte OVDE.

Nature.com