Zašto neka deca imaju pegice? Genetika ima veliku ulogu, ali nije jedini faktor

Neka deca ih imaju svega nekoliko, dok ih kod druge ima mnogo više i mogu da prekrivaju veći deo lica. Iako sunce ima važnu ulogu u njihovom nastanku i postajanju vidljivijim, sklonost ka pegicama u velikoj meri je nasledna. Zbog toga nije neobično da dete sa pegicama ima roditelja ili drugog člana porodice sa sličnim karakteristikama.

Nekada su decu zbog pegica ili nekog drugog fizičkog detalja koji ih je činio drugačijim umeli da zadirkuju, dok su danas pegice postale pravi simbol simpatičnog i posebnog izgleda, delom i zahvaljujući junakinjama poput Pipi Duge Čarape, pa ih čak i devojke koje ih prirodno nemaju ponekad crtaju na licu kako bi dobile taj prepoznatljiv izgled.

Kako zapravo nastaju pegice?

Prave pegice, odnosno ephelides, nastaju zbog lokalno pojačane proizvodnje pigmenta melanina u koži. Važno je da kod njih nije problem u tome što dete ima više pigmentnih ćelija, već što postojeće melanocite stvaraju više pigmenta na određenim mestima. Genetika određuje koliko je dete sklono ovakvoj pigmentaciji. Jedan od gena koji se najčešće povezuje sa pegicama jeste MC1R, koji ima važnu ulogu u određivanju boje kože i kose i načinu na koji koža reaguje na UV zračenje. Zbog toga su pegice naročito česte kod dece svetle puti i crvene ili svetlije kose, iako se mogu pojaviti i kod dece drugih boja kože i kose.

Možda vas zanima

Da li se temperament vidi već u genima? Veliko istraživanje otkrilo zašto su neke bebe stidljivije, aktivnije ili emotivnije

Gordon Remzi ima šestoro dece, ali nisu njegove „kopije“: Genetika ima objašnjenje za to

Karleušine ćerke izgledaju potpuno drugačije, a imaju iste roditelje: Evo kako genetika to objašnjava

Zašto se pegice više vide leti?

Genetika može da odredi sklonost ka pegicama, ali sunčeva svetlost utiče na to koliko će one biti izražene. Ultraljubičasto zračenje podstiče proizvodnju melanina, pa pegice tokom proleća i leta često postaju tamnije i brojnije. Tokom zime, kada je koža manje izložena UV zračenju, mogu značajno da izblede ili čak gotovo potpuno nestanu.  Zato roditelji ponekad primete da dete preko zime gotovo nema pegice, a da se sa prvim sunčanim danima ponovo pojavljuju na nosu, obrazima i drugim delovima kože koji su izloženi suncu.

Da li dete „nasleđuje“ pegice od roditelja?

Ne postoji jednostavno pravilo po kojem će dete sigurno imati pegice ako ih ima jedan od roditelja. Genetika utiče na predispoziciju, odnosno na to koliko je dete sklono njihovom nastanku. Na izgled kože utiče veći broj gena, a MC1R je jedan od najpoznatijih koji se povezuje sa svetlijom kožom, crvenom kosom i pegicama.  Zato se može dogoditi da roditelji nemaju mnogo pegica, a dete ih ima, ili obrnuto. Drugim rečima, pegice nisu osobina koju dete „dobije“ samo od jednog roditelja, već rezultat kombinacije nasleđenih osobina i uticaja sredine, pre svega izlaganja UV zračenju.

Pegice nisu isto što i mladeži

Ovo je važno razlikovati. Pegice su uglavnom sitne, ravne i svetlo do tamnosmeđe promene, najčešće na delovima kože koji su izloženi suncu. Kod dece se često pojavljuju upravo na nosu i obrazima. Za razliku od pegica, mladeži predstavljaju drugu vrstu pigmentnih promena. Zato nije dobro svaku novu braon tačkicu na detetovoj koži automatski nazvati pegicom. Ako roditelj nije siguran šta je promena na koži, najbolje je da je pogleda pedijatar ili dermatolog.

Da li pegice treba lečiti?

Pegice same po sebi najčešće ne zahtevaju nikakav tretman. One su benigna, odnosno bezopasna pigmentna promena. Ako dete zbog svog izgleda postane nesigurno ili mu pegice smetaju, važno je razgovarati sa njim na način koji neće stvoriti osećaj da na njegovom licu postoji nešto što treba „popraviti“. Pegice su jednostavno jedna od prirodnih karakteristika kože, baš kao što su različite boje očiju, kose ili oblik nosa.

Ipak, zaštita od sunca je veoma važna

To što su pegice bezopasne ne znači da dete treba bez zaštite da bude izloženo suncu. Deca sa svetlom kožom i pegicama često imaju i veću osetljivost na UV zračenje, pa je zaštita od sunca posebno važna. Preporučuju se zaštitna odeća, izbegavanje jakog sunca i odgovarajuća zaštita kože širokog spektra.  Cilj zaštite nije da se pegice „uklone“, već da se smanji štetno UV izlaganje kože.

Kada bi roditelj trebalo da pokaže promenu lekaru?

Većina tipičnih pegica nije razlog za zabrinutost. Ipak, ako roditelj primeti novu ili neobičnu pigmentnu promenu, promenu njenog izgleda, veličine ili boje, krvarenje, svrab ili promenu koja se razlikuje od ostalih, dobro je potražiti savet dermatologa. Posebno kod dece ne treba samostalno zaključivati da je svaka pigmentna promena samo pegica.

Pegice su deo detetove genetike, ali i njegovih sunčanih dana

Kada se na dečjem licu pojave prve pegice, roditelji ih često doživljavaju kao nešto posebno – mali trag leta na nosu i obrazima. I zaista, njihova pojava je zanimljiv spoj genetike i uticaja sunca. Dete može naslediti sklonost ka pegicama, dok UV zračenje utiče na to koliko će one biti vidljive. Zato pegice ne treba posmatrati kao nešto što treba skrivati. Mnogo je važnije naučiti dete da voli svoje prirodne karakteristike, a istovremeno ga od malih nogu naučiti koliko je važno da čuva svoju kožu od sunca.