Kako ojačati imunitet kod dece na prirodan način: Ove navike prave najveću razliku

Roditelji često traže način da prirodnim putem podrže imunitet deteta, posebno kada mališan krene u vrtić ili školu i počne češće da dolazi u kontakt sa različitim virusima i bakterijama. Ipak, važno je znati da se imunitet ne može „ojačati preko noći“ jednim sirupom, vitaminom ili namirnicom. Dečji imunski sistem razvija se postepeno, a najbolju podršku dobija kroz raznovrsnu ishranu, dovoljno sna, svakodnevno kretanje, boravak na otvorenom, pravilnu higijenu i redovnu vakcinaciju. Povremene prehlade i respiratorne infekcije ne znače automatski da dete ima slab imunitet. Mališani koji borave u kolektivu susreću se sa brojnim uzročnicima koje njihov organizam ranije nije upoznao, pa su infekcije često očekivani deo odrastanja.

Raznovrsna ishrana je osnova

Za normalan razvoj imunskog sistema detetu su potrebni proteini, zdrave masti, ugljeni hidrati, vitamini, minerali i vlakna. Većinu ovih hranljivih materija najbolje je obezbediti raznovrsnom ishranom, a ne velikim brojem suplemenata. Na jelovniku bi redovno trebalo da se nađu povrće, voće, jaja, riba, meso, mlečni proizvodi ili odgovarajuće zamene, mahunarke i integralne žitarice. Nije potrebno da svaki obrok bude savršeno izbalansiran. Mnogo je važnije posmatrati ishranu tokom cele nedelje i detetu postepeno nuditi različite namirnice. Voće i povrće obezbeđuju vitamine, minerale i druga korisna biljna jedinjenja, dok proteini učestvuju u rastu i obnovi tkiva. Vlakna iz povrća, voća, mahunarki i integralnih žitarica doprinose zdravlju creva. Suplementi mogu biti korisni kada postoji potvrđen nedostatak određenog vitamina ili minerala, veoma ograničena ishrana ili zdravstveno stanje zbog kojeg je njihova primena opravdana. Kod zdravog deteta, međutim, pravilna ishrana je najvažnija osnova.

Matični mleč može biti dodatak, ali nije zamena za zdrave navike

Matični mleč je pčelinji proizvod koji pojedini roditelji koriste kao dodatak ishrani deteta, naročito tokom perioda pojačanog umora ili slabijeg apetita. Ipak, ne treba ga posmatrati kao preparat koji može samostalno „ojačati imunitet“ ili sprečiti infekcije. Njegova eventualna upotreba treba da bude deo šireg zdravog načina života, a ne zamena za kvalitetnu ishranu, san ili medicinsku terapiju. Poseban oprez potreban je kod dece koja imaju alergiju na med, polen ili druge pčelinje proizvode, jer i matični mleč može izazvati alergijsku reakciju. Kod mlađe dece, kao i dece sa astmom ili hroničnim bolestima, pre prve upotrebe dobro je posavetovati se sa pedijatrom.

Možda vas zanima

Pravila koja roditeljima olakšavaju život: Izgradite kvalitetniji odnos sa svojom decom i uživajte u roditeljstvu bez stresa

65.000 dinara svakog meseca, staž i zdravstveno: Od 1. oktobra roditelji mogu da podnesu zahtev za novo pravo

Da li se temperament vidi već u genima? Veliko istraživanje otkrilo zašto su neke bebe stidljivije, aktivnije ili emotivnije

Dovoljno sna važno je za otpornost organizma

San nije samo vreme za odmor. Tokom spavanja odvijaju se brojni procesi važni za rast, obnovu organizma i normalno funkcionisanje imunskog sistema. Dete koje duže vreme ne spava dovoljno može biti razdražljivo, umorno i imati problema sa koncentracijom. Roditelji mogu pomoći uvođenjem stabilne večernje rutine. Odlazak na spavanje i buđenje približno u isto vreme, manje ekrana pred spavanje i miran večernji ritual mogu doprineti kvalitetnijem snu. Čitanje knjige, kupanje, razgovor ili tiha igra mogu pomoći detetu da se postepeno umiri i pripremi za spavanje.

Igra napolju i svakodnevno kretanje

Trčanje, skakanje, vožnja bicikla, igra loptom i šetnja doprinose razvoju koordinacije, snage i izdržljivosti, ali i kvalitetnijem snu. Nije neophodno da dete svakog dana ide na organizovan trening. Slobodna igra u parku, porodična šetnja ili odlazak u prirodu takođe su odlični načini da bude aktivno. Važno je smanjiti vreme koje dete provodi sedeći pred televizorom, telefonom, tabletom ili računarom. Boravak na dnevnoj svetlosti takođe pomaže održavanju prirodnog ritma budnosti i spavanja. Aktivnosti treba prilagoditi vremenskim uslovima, uz odgovarajuću zaštitu od sunca i dovoljan unos tečnosti.

Zdravlje creva povezano je sa imunskim sistemom

Creva imaju važnu ulogu u funkcionisanju imunskog sistema. Zato raznovrsna ishrana bogata vlaknima može doprineti zdravlju creva. Ovsene pahuljice, voće, povrće, mahunarke i integralne žitarice dobri su izvori vlakana. Ako dete nije naviklo na ovakvu hranu, količinu treba povećavati postepeno i uz dovoljan unos vode. Fermentisane namirnice mogu biti deo ishrane ukoliko ih dete dobro podnosi. Probiotici, s druge strane, nisu neophodni svakom zdravom detetu, a njihova korist zavisi od konkretnog soja i razloga zbog kojeg se koriste.

Higijena je važna, ali nema potrebe za sterilnim okruženjem

Redovno pranje ruku jedna je od najjednostavnijih navika koja može smanjiti širenje brojnih infekcija. Dete treba naučiti da pere ruke pre jela, nakon korišćenja toaleta, po dolasku kući, posle igre napolju i nakon brisanja nosa. Ipak, nema potrebe da se neprestano dezinfikuje svaka površina ili da se detetu onemogućava normalna igra u prirodi. Cilj je razumna higijena, a ne potpuno sterilno okruženje. Dobro je naučiti dete i da kašlje ili kija u maramicu ili pregib lakta, kao i da ne deli flašice, pribor za jelo i četkicu za zube sa drugima.

Vakcinacija ostaje jedan od najvažnijih načina zaštite

Prirodna podrška imunitetu ne znači odustajanje od vakcinacije. Vakcine pomažu imunskom sistemu da prepozna određene uzročnike i da na njih odgovori, čime smanjuju rizik od ozbiljnih bolesti i komplikacija. Roditelji treba da prate preporučeni kalendar imunizacije i da eventualne nedoumice razjasne sa pedijatrom. Čajevi, vitamini, matični mleč i drugi prirodni proizvodi ne mogu zameniti specifičnu zaštitu koju pružaju odgovarajuće vakcine.

Kada dete treba odvesti kod pedijatra?

Česte prehlade kod deteta koje ide u vrtić same po sebi najčešće nisu znak oslabljenog imuniteta. Ipak, savet pedijatra je važan ako se infekcije neuobičajeno često ponavljaju, dugo traju, izazivaju ozbiljne komplikacije ili su praćene slabijim rastom i napredovanjem. Kod povišene temperature nije važno posmatrati samo broj na toplomeru. Obratite pažnju na opšte stanje deteta, način disanja, unos tečnosti, mokrenje, budnost i ponašanje. Otežano disanje, teško buđenje, izrazita pospanost, ukočen vrat, grčenje, osip koji ne bledi na pritisak, znaci ozbiljne dehidracije ili naglo pogoršanje stanja zahtevaju hitnu medicinsku procenu. Kod veoma male dece sa povišenom temperaturom potrebno je posebno brzo potražiti savet lekara.

Najvažnije su svakodnevne navike

Podrška dečjem imunitetu nije kratkotrajan program niti postoji jedna namirnica koja može rešiti sve probleme. Najvažniju ulogu imaju raznovrsna ishrana, kvalitetan san, svakodnevno kretanje, boravak napolju, dovoljan unos tečnosti, razumna higijena i vakcinacija. Matični mleč i drugi prirodni proizvodi mogu biti dodatak ishrani u određenim situacijama, ali ne treba da zamene zdrave životne navike niti terapiju koju preporuči lekar. Najbolja strategija je jednostavna: pratiti rast i razvoj deteta, obezbediti mu raznovrsnu hranu i dovoljno sna, podsticati kretanje i redovno obavljati pedijatrijske kontrole.