Karleušine ćerke izgledaju potpuno drugačije, a imaju iste roditelje: Evo kako genetika to objašnjava

Atina i Nika Tošić ovih dana su u centru pažnje zbog zajedničkog rođendanskog slavlja. Starija ćerka Jelene Karleuše i Duška Tošića proslavlja punoletstvo, dok njena mlađa sestra puni 17 godina, a fotografije sestara ponovo su pokazale nešto što je teško ne primetiti – Atina i Nika fizički se prilično razlikuju iako imaju istu majku i istog oca.

Dok jedna ima jedne crte lica, druga ostavlja sasvim drugačiji utisak. Ipak, za genetiku u tome nema ničeg neobičnog. Naprotiv, rođena braća i sestre mogu da izgledaju veoma različito upravo zbog načina na koji nasleđujemo DNK od roditelja.

Pola od mame i pola od tate, ali nije kod svakog deteta isto

Svako dete nasleđuje približno 50 odsto DNK od majke i 50 odsto od oca. Međutim, to ne znači da dve sestre dobijaju istih 50 odsto.

Možda vas zanima

Majka Duška Tošića na velikom slavlju Atine i Nike: Karleuša je jednom otkrila istinu o njihovom odnosu

Ovo je tajna datuma rođenja Atine i Nike: Jelena Karleuša ih je rodila istog dana u istom satu, u razmaku od godinu dana

Slavlje od kojeg zastaje dah! Atina i Nika zablistale za 18. i 17. rođendan: Za papreno veselje sve je dovedeno do savršenstva

Američki Nacionalni institut za istraživanje ljudskog genoma (NHGRI) objašnjava da rođena braća i sestre u proseku dele oko polovinu svoje DNK. Razlog zbog kojeg nisu genetski identični jeste upravo različita kombinacija genetskog materijala koju svako od njih dobija.

Najjednostavnije rečeno, roditeljski geni mogu da se zamisle kao ogroman špil karata koji se za svako dete ponovo „meša“. Zbog toga jedna ćerka može da dobije kombinaciju zbog koje više podseća na majku ili njenu porodicu, dok druga može da nasledi izraženije osobine sa očeve strane.

Za sve je zaslužno veliko „mešanje“ gena

Važan deo objašnjenja krije se u procesu koji se odvija prilikom nastanka jajnih ćelija i spermatozoida.

Tokom mejoze dolazi do rekombinacije genetskog materijala. Hromozomi razmenjuju delove DNK, stvarajući nove kombinacije genetskih varijanti. Kako objašnjava stručna publikacija Nature Education, upravo rekombinacija predstavlja jedan od važnih izvora genetske raznovrsnosti.

To znači da Atina nije nasledila potpuno isti „paket“ gena svojih roditelja kao Nika – niti bi se od dve rođene sestre to očekivalo.

Izgled lica ne određuje samo nekoliko gena

Stvari postaju još zanimljivije kada govorimo o licu.

Nekada se nasleđivanje pojednostavljeno objašnjava rečenicama poput „ima mamine oči“ ili „nasledila je tatin nos“. U stvarnosti, genetika izgleda mnogo je složenija.

Scientific American navodi da na morfologiju ljudskog lica utiču stotine, a verovatno i hiljade gena, pri čemu mnogi pojedinačno imaju veoma mali efekat. Zbog toga nije moguće jednostavno pogledati nekoliko gena i predvideti kako će nečije lice izgledati.

Drugim rečima, ne postoji jedan gen za „mamin izgled“ i drugi za „tatin izgled“.

Oblik očiju, nosa, usana, vilice, jagodica i brojne druge karakteristike rezultat su veoma složene kombinacije genetskih varijanti.

Zato dete ponekad izgleda kao baka ili deda

Roditelji nisu početak genetske priče. Oni i sami nose DNK koju su nasledili od svojih roditelja, a oni od prethodnih generacija.

Zato se događa da roditelji pogledaju novorođenče i ne pronađu veliku sličnost ni sa mamom ni sa tatom, dok neko iz porodice odmah kaže: „Ista je baka.“

To nije nikakvo „preskakanje generacije“ u bukvalnom smislu. Dete je određene genetske varijante dobilo preko roditelja, čak i kada osobina kod samog roditelja nije toliko upadljiva.

Isto tako, dve sestre mogu naslediti različite kombinacije tih varijanti i zbog toga fizički mnogo manje ličiti nego što bismo očekivali.

Čak ni visina, kosa i boja očiju nisu tako jednostavne

Mnoge fizičke karakteristike su poligenske, što znači da na njih utiče veliki broj gena, a kod nekih osobina važnu ulogu ima i sredina.

Zbog toga dve sestre mogu da se razlikuju po visini, građi, strukturi i nijansi kose, pigmentaciji, ali i brojnim detaljima lica.

Čak ni boja očiju nije jednostavna priča o jednom „dominantnom“ i jednom „recesivnom“ genu. NHGRI navodi da je boja očiju poligenska osobina na koju utiče više gena.

Isti roditelji ne znače i isti genetski rezultat

Atina i Nika zato su samo upečatljiv primer nečega što možemo videti u bezbroj porodica.

One imaju iste roditelje, ali je svaka dobila sopstvenu kombinaciju njihove DNK. Jedna kombinacija može da naglasi određene porodične crte, a kod druge do izražaja mogu doći sasvim druge.

Jedini prirodni slučaj u kojem očekujemo gotovo identičan genetski materijal jesu jednojajčani blizanci, koji nastaju iz iste oplođene jajne ćelije. Obične rođene sestre, čak i kada su rođene u veoma kratkom razmaku, genetski su dve potpuno zasebne kombinacije.

Zato odgovor na pitanje kako dve ćerke istih roditelja mogu da izgledaju toliko različito zapravo glasi – upravo zahvaljujući genetici.

Podsetimo, Atina i Nika zablistale za 18. i 17. rođendan, više o njihovom slavlju pročitajte u POSEBNOJ VESTI.

Inače, Jelena Karleuša ih je rodila istog dana u istom satu, u razmaku od godinu dana, a ovo je tajna datuma rođenja Atine i Nike.

Mediji/Nature Education/Scientific American