„Svekrva me je terala da tražim sopstvenu platu od nje“: Ispovest devojke koja je u četvrtom mesecu trudnoće napustila verenika

Majka K.N. dala je ispovest za portal Mame u kojoj je otvoreno govorila o periodu života kada je, sa svega 25 godina, nakon samo šest meseci veze pristala na veridbu i počela da živi u porodičnoj kući svog tadašnjeg verenika sa kojim je priželjkivala brak. Ono što je u početku doživljavala kao početak zajedničkog života i stvaranja porodice, vremenom je, kako kaže, preraslo u odnos pun kontrole, mešanja i sukoba sa budućom svekrvom. Danas, nekoliko godina kasnije, K.N. je majka zdrave devojčice koja odrasta uz nju i njene roditelje, a na period koji je prošla gleda kao na jednu od najtežih, ali i najvažnijih životnih lekcija.

Prvi susret sa svekrvom: „Sine, otkad ti voliš mršave devojke i brinete?“

„Imala sam 25 godina kada sam upoznala svog verenika. Sve se između nas odvijalo veoma brzo i posle samo šest meseci veze me je zaprosio. Bila sam zaljubljena i verovala sam da sam pronašla čoveka sa kojim ću osnovati porodicu. Nisam tada razmišljala da li je šest meseci dovoljno da nekoga zaista upoznam, jer sam verovala u ono što osećam. Međutim, već prilikom prvog susreta sa njegovom majkom dogodila se situacija koja mi je, kako danas gledam na sve, bila prvi znak da između nas neće biti lako. Pogledala me je, odmerila, a zatim svom sinu rekla: ‘Otkad ti voliš mršave devojke i brinete?’ Tada sam se samo nasmejala i pokušala da ne pridajem značaj tome. Nisam želela da zbog jedne rečenice pravim problem, niti sam mogla da pretpostavim koliko će se naš odnos kasnije zakomplikovati“.

Život sa svekrvom pod istim krovom

Nakon veridbe K.N. se uselila u porodičnu kuću svog verenika. Njegovi roditelji živeli su u prizemlju, dok su ona i njen verenik bili na prvom spratu. Iako je mislila da će imati dovoljno privatnosti, vrlo brzo je, kako kaže, shvatila da život sa svekrvom pod istim krovom donosi probleme koje nije mogla ni da zamisli.

Možda vas zanima

5.318 porodica sa decom prošlo je kroz razvod za samo godinu dana: Evo kome su mališani najčešće povereni

„Dotakla sam dno, izgubila sam svaku nadu da ću imati dete“:Katarina Živković o borbi za potomstvo i trudnoći

Izgubila bebu 20 dana pred porođaj, a onda doživela novi udarac: Muž je napustio i vratio se kod majke

„Mi smo živeli na prvom spratu i ja sam u početku mislila da ćemo imati svoj prostor i svoj život. Međutim, njegova majka je dolazila kod nas bez kucanja, jednostavno bi otvorila vrata i ušla. Gledala je frižider, proveravala šta imamo, komentarisala hranu i ono što spremam, a dešavalo se i da menja nameštaj i stvari u našem prostoru bez toga da nas pita. Sve sam to trpela jer nisam želela svađu i jer sam pokušavala da pronađem način da se uklopim u porodicu u koju sam ušla. Ali ono što mi je najviše smetalo bilo je njeno ponašanje prema sinu. Kada bi došao trenutak za ručak ili večeru, govorila bi mu: ‘Dođi kod majke da jedeš kako treba.’ Predamnom, kao da ja nisam njegova buduća žena, kao da on i dalje mora da se vraća majci da bi dobio ono što mu treba. Vremenom sam počela da osećam da joj nije problem samo to što se ne slažemo, već to što sam ja žena koju je njen sin izabrao.“

„Mislila sam da će nas selidba spasiti“

„U jednom trenutku moj verenik i ja smo odlučili da se odselimo. Mislila sam da će to rešiti problem i da ćemo konačno moći da živimo kao dvoje odraslih ljudi. Kada smo počeli da živimo sami, prvi put sam imala osećaj da možemo da gradimo nešto svoje, bez stalnog osećaja da nas neko posmatra i kontroliše. Tada sam, kroz otprilike godinu dana od svega toga, saznala da sam trudna. Bila sam presrećna. Naravno da sam imala strahove, ali sam verovala da će dete biti još jedan razlog da se nas dvoje držimo zajedno i da napravimo svoj život“.

„Pa šta ako krvari, i onako nosi žensko“

K.N. kaže da joj trudnoća nije bila laka. Imala je krvarenja i strahovala za bebu, a upravo u tom periodu čula je, kako navodi, rečenicu koja ju je duboko povredila.

„Trudnoća nije bila laka. Imala sam krvarenja i svaki put kada bih videla krv, bila sam prestravljena. Nisam znala šta će se desiti sa bebom i samo sam želela da sve bude u redu. A onda sam od njegove majke čula rečenicu koju nikada neću zaboraviti: „Pa šta ako krvari, i onako nosi žensko“.  U tom trenutku nisam mogla da verujem šta čujem. Nisam mogla da shvatim kako neko može tako da govori o detetu koje još nije ni rođeno. Meni je to bilo moje dete, moja beba, i svaki znak krvarenja bio je razlog za strah. A njoj kao da pol deteta nije bio dovoljno važan da bi brinula. Ta rečenica me je presekla i tada sam prvi put ozbiljno počela da razmišljam kakvu budućnost mogu da očekujem ako ostanem u toj porodici.“

Svekrva je kontrolisala novac sinova

Problem, prema rečima naše sagovornice, nije bio samo u odnosu između nje i svekrve. K.N. kaže da je posebno teško doživela način na koji je porodica njenog verenika upravljala novcem.

„Sva zarada njenih sinova išla je kod nje u sef. Ona je čuvala novac i, koliko sam ja videla, imala kontrolu nad tim kada će se i na šta taj novac koristiti. Dugo nisam želela da se mešam jer sam mislila da je to njihov porodični dogovor i da je postojao mnogo pre nego što sam ja došla. Ali onda je jednog dana sazvala porodični sastanak i rekla da bi trebalo i ja svoju platu da ostavljam u njenom sefu. Rečeno mi je da bih, kada mi novac zatreba, trebalo da dođem kod nje i tražim ga. To je bio trenutak kada sam shvatila da ja u takvom sistemu ne želim da živim. Mogu da razumem da porodica štedi zajedno, mogu da razumem dogovor između ljudi koji se međusobno poštuju, ali nisam mogla da prihvatim da radim i zarađujem svoju platu, a onda da od svekrve tražim sopstveni novac kada mi nešto treba. Za mene je to bila kap koja je prelila čašu“.

„Odrekla se sina i celoj familiji rekla da sada ima dva sina“

„Kada smo se odselili i počeli da živimo sami, njegova majka je to doživela kao da joj je sin oduzet. Odlučila je da obuče crninu i da ga se, kako je govorila, odrekne. Celoj familiji je poslala da sada ima dva, a ne tri sina. Meni je to bilo strašno i teško da razumem. Nisam mu branila da viđa roditelje, nikada nisam želela da ga odvojim od porodice, ali sam želela da mi kao partneri imamo pravo da donosimo odluke o svom životu. On je, međutim, u jednom trenutku odlučio da se vrati u kuću u kojoj su živeli njegova majka, otac i braća. Ja sam tada bila u četvrtom mesecu trudnoće. Nisam više mogla da se pravim da će se stvari promeniti same od sebe. Morala sam da mislim na sebe i na dete koje nosim“.

U četvrtom mesecu trudnoće vratila u roditeljsku kuću

„Odlučila sam da prekinem taj odnos i vratim se kod svojih roditelja. Nisam tada imala dovoljno novca da odmah obezbedim stan i potpuno samostalan život, ali sam znala da moram negde da odem. Bilo mi je teško jer sam volela svog verenika i nisam zamišljala da će se naša priča tako završiti. Ali kada sam stavila ruku na stomak, shvatila sam da više nisam odgovorna samo za sebe. Nisam želela da moje dete odrasta u atmosferi u kojoj će neko drugi odlučivati o tome šta njegova majka sme, koliko novca ima i kako treba da živi“.

Svekrva odbila da čuva unuke 10 dana: Snajka oplela po njoj na mrežama

Rodila je zdravu devojčicu: „Danas znam da sam donela pravu odluku“

„Na kraju sam rodila zdravu devojčicu. Danas ona raste uz mene, u kući mojih roditelja, svoje bake i deke, u selu, usred šume. To je potpuno drugačiji život od onog koji sam nekada zamišljala, ali kada je pogledam, znam da je srećna. Ona trči po dvorištu, uživa u prirodi, ima svoje bake i deke koji je obožavaju i odrasta u miru. I upravo mi je to danas najvažnije. Sve ono kroz šta sam prošla više ne gledam samo kao tragediju. Gledam kao iskustvo koje me je naučilo da ne smem da izgubim sebe zarad veze“.

„Svekrva se naljutila jer sam vakcinisala ćerku“: Mama potražila podršku, roditelji je zasuli porukama

„Danas mislim da sam predugo pokušavala da se dopadnem ženi koja me od prvog dana nije prihvatila. Nisam joj bila dovoljno dobra kao žena njenog sina, a kada sam ostala trudna, nisam mogla da verujem da će čak i moje nerođeno dete postati predmet komentara. Najviše me boli što sam vremenom shvatila da nisam bila jedina devojka koja je otišla iz njegovog života. I pre mene su postojale devojke koje je njegova majka, na ovaj ili onaj način, oterala. Zato danas ne mislim da je problem bio u meni. Problem je bio u tome što ona nije mogla da prihvati da njen sin ima svoj život i da će jednog dana žena koju izabere postati njegova porodica“.

„Moj dom je danas tamo gde se moja ćerka smeje“

„Dugo sam mislila da sam izgubila sve. Izgubila sam verenika, planove koje sam imala i sliku porodice kakvu sam zamišljala. Ali kada danas pogledam svoju ćerku, shvatam da sam zapravo dobila najvažniju stvar – priliku da je podižem u miru. Nisam želela da ona odrasta u kući u kojoj majka mora da ćuti, trpi, pravda se i moli za sopstveni novac. Želela sam da moje dete ima detinjstvo u kojem će se smejati, igrati i osećati sigurno. Danas, kada je vidim srećnu u dvorištu svojih bake i deke, znam da sam, koliko god mi je tada bilo teško, donela pravu odluku“.

„Ne mrzim svoju bivšu svekrvu. Danas više ni ne želim da trošim energiju na mržnju. Ostala mi je samo jedna velika lekcija – majka može beskrajno da voli svog sina, ali mora da prihvati da on jednog dana postaje odrastao čovek koji ima pravo da izabere partnerku i izgradi svoj život. Snaja nije neprijatelj i žena ne bi trebalo da se takmiči sa majkom svog partnera za njegovo mesto u životu. Ja sam svoje mesto na kraju pronašla. Nije to bio sprat u kući mog verenika, nije bio sef njegove majke i nije bila porodica u kojoj sam morala da se dokazujem. Moj dom je danas tamo gde se moja ćerka smeje. A dok god je ona srećna i voljena, znam da sam izabrala pravi put“.