Nagli pad temperature stiže u Srbiju: Evo kako hladnija jutra mogu da utiču na decu i šta roditelji treba da znaju

Prema podacima navedenim u aktuelnoj prognozi, najhladnije je ovog jutra na Kopaoniku, gde je izmereno 8 stepeni, dok je u Beogradu, Kragujevcu i Valjevu bilo 17, a u Novom Sadu 16 stepeni. Tokom dana bi trebalo da bude toplije, sa najvišim temperaturama uglavnom između 23 i 27 stepeni.

Za odrasle ovakva promena možda znači samo da je vreme za jaknu u jutarnjim satima. Za roditelje male dece, međutim, nagla promena temperature otvara još nekoliko važnih pitanja: Kako obući dete za vrtić i školu? Da li sme napolje? Da li hladan vazduh može da mu izazove kašalj? I kada promena vremena postaje razlog za dodatni oprez?

Hladno jutro ne znači da dete treba da ostane kod kuće

Nema potrebe da se deca zbog svežijeg vremena zatvaraju u kuću. Boravak napolju je važan i tokom hladnijih dana, ali je potrebno prilagoditi odeću i dužinu boravka vremenskim uslovima.

Možda vas zanima

„Deca mogu imati i do 8 infekcija godišnje“ Doktorka Šehić za Mame o rinovirusu – ovo nikako ne radite

Zašto bebe „polude“ pred kišu: Nauka konačno objasnila šta se dešava

Posebno kod beba i male dece treba imati na umu da njihovo telo brže gubi toplotu nego telo odraslih. Američka akademija za pedijatriju savetuje slojevito oblačenje, uz toplu obuću, rukavice i kapu kada su temperature niske. Za malu decu može biti korisno pravilo da imaju jedan sloj odeće više nego odrasla osoba koja se nalazi u istim uslovima.

Ipak, ne treba ni preterivati sa utopljavanjem. Dete koje se igra, trči i znoji se može nakvasiti, a mokra odeća dodatno ubrzava gubitak telesne toplote.

Hladan vazduh može da smeta deci koja imaju astmu

Roditelji dece koja imaju astmu trebalo bi da budu posebno oprezni kada temperatura naglo padne.

Hladan i suv vazduh može da iritira disajne puteve i kod pojedine dece izazove pogoršanje simptoma astme. Nagla promena temperature može doprineti sužavanju disajnih puteva, pa se mogu javiti kašalj, sviranje u grudima, stezanje u grudima ili otežano disanje.

Zato je važno da roditelji obrate pažnju na to kako dete diše tokom boravka napolju, naročito ako već ima dijagnostikovanu astmu ili je ranije imalo probleme sa disanjem na hladnoći.

Da li će dete zbog hladnog vremena dobiti prehladu?

Ovo je jedna od najčešćih roditeljskih nedoumica.

Sama niža temperatura nije isto što i virusna infekcija. Ipak, početak hladnijeg perioda menja naše navike – više vremena provodimo u zatvorenim prostorima, gde se respiratorni virusi lakše šire. Zato sa početkom svežijih jutara mnogi roditelji primećuju i više kijanja, curenja nosa i kašlja kod dece.

Drugim rečima, nije potrebno panično izbegavati svaki izlazak na hladniji vazduh. Mnogo je važnije da dete bude adekvatno obučeno i da se ne rashladi ili ne preznoji.

Kako obući dete kada je ujutru hladno, a popodne toplo?

Upravo ovakve dane roditelji često najteže procenjuju. Ujutru može biti potrebno nekoliko slojeva, dok dete već oko podneva može da se preznoji.

Najpraktičnije je slojevito oblačenje:

• prvi sloj neka bude udoban i prijatan za kožu;
• preko njega dodajte topliji sloj koji po potrebi može da se skine;
• za jutarnji izlazak pripremite jaknu ili tanju prelaznu jaknu, u zavisnosti od temperature;
• dete neka ima odgovarajuću obuću, a kod veoma hladnih jutara i kapu;
• ako dete ide u vrtić ili školu, pošaljite ga u odeći koju može lako da skine kada se zagreje.

Važno je proveravati da li se dete znoji, naročito na potiljku i leđima. Previše slojeva nije nužno bolje.

Sveža jutra, topliji dani – roditelji neka se vode detetom

Prema aktuelnoj prognozi, narednih dana očekuju nas sveža jutra, ali će dnevne temperature uglavnom biti prijatnije, između 23 i 27 stepeni. To znači da će najveći izazov za roditelje biti upravo velika razlika između jutarnje i dnevne temperature.

Zato nema potrebe da decu zbog nekoliko hladnijih jutara držimo u kući. Slojevito oblačenje, praćenje toga da li se dete znoji ili drhti i obraćanje pažnje na disanje najbolji su način da mališani bezbrižno nastave sa svojim svakodnevnim aktivnostima.

A ako dete ima astmu, druge hronične probleme sa disanjem ili se na hladnoći brzo zamara i otežano diše, plan boravka napolju najbolje je prilagoditi savetima pedijatra.