„Grip ili obična prehlada? Batut objasnio razliku koju bi roditelji trebalo da znaju pre početka sezone“

Curenje nosa, kijanje, bol u grlu, kašalj, temperatura – čim dete iz vrtića ili škole dođe kući sa nekim od ovih simptoma, roditeljima se nameće isto pitanje: da li je u pitanju obična prehlada ili grip?

Simptomi mogu da liče jedni na druge, ali Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ upozorava da grip i prehlada nisu isto. Grip je ozbiljnije oboljenje, može da počne naglo i da bude praćen simptomima koji dete ili odraslu osobu bukvalno „obore“.

To je posebno važno znati pred sezonu respiratornih infekcija, kada deca veliki deo dana provode u kolektivima, a virusi mnogo lakše pronalaze put od jednog do drugog mališana.

Možda vas zanima

Neće se ostvariti najmračnije prognoze, ali situacija sa bolešću koju vakcina može da spreči prilično je tragična

Zendaja kao dete nije smela ni da progovori: Roditelji su zbog nje doneli odluku koju bi mnogi teško prihvatili

Kako sprečiti česte virusne infekcije kod dece? Pedijatar Vukomanović objasnio šta je najvažnije pred sezonu virusa

Prema poslednjem dostupnom Batutovom izveštaju za sezonu 2025/26, aktivnost gripa u maju bila je ispod epidemijskog praga, tako da trenutno nema osnova da se govori o novom talasu gripa. Ipak, roditeljima može biti korisno da unapred znaju kako se grip najčešće razlikuje od obične prehlade.

Grip uglavnom ne dolazi tiho

Jedna od karakteristika sezonskog gripa jeste iznenadan početak bolesti.

Batut među tipičnim simptomima navodi povišenu temperaturu, uglavnom suv kašalj, glavobolju, bolove u mišićima i zglobovima, malaksalost, bol u grlu i curenje iz nosa.

Kašalj može da bude izražen i da traje dve nedelje ili duže, dok se većina obolelih oporavi u roku od približno sedam dana od pojave prvih simptoma.

Kod deteta roditelji zato mogu da primete naglu promenu – mališan koji je do tada normalno funkcionisao odjednom dobija temperaturu, deluje iscrpljeno, žali se da ga nešto boli i nema energije za uobičajene aktivnosti.

A kako izgleda obična prehlada?

Kod prehlade je slika najčešće drugačija.

Batut kao karakteristične simptome navodi kijanje, suzenje odnosno vodnjikave oči i nadraženo grlo. U njihovom objašnjenju navodi se da su simptomi prehlade uglavnom vezani za gornje disajne puteve i da tipično nisu praćeni povišenom temperaturom i bolovima u mišićima.

Simptomi prehlade obično traju kraće, a ozbiljne komplikacije poput pneumonije veoma su retke.

Najjednostavnije rečeno: dete sa prehladom često šmrče, kija i ima nadraženo grlo, dok grip češće dolazi naglo, sa temperaturom, izraženom malaksalošću i bolovima u telu.

Ipak, samo na osnovu simptoma roditelj ne može uvek sa sigurnošću da utvrdi koji virus je izazvao bolest.

Nije svaki „grip“ zaista grip

Tu postoji još jedna stvar koja roditelje često zbunjuje.

Sličnu kliničku sliku mogu da izazovu i drugi respiratorni virusi. Batut među njima navodi rinoviruse, respiratorni sincicijalni virus (RSV), adenoviruse i viruse parainfluence.

Zato izraz „neki grip“ koji često koristimo za gotovo svaku jaču respiratornu infekciju nije medicinski precizan.

Grip izazivaju virusi influence, dok dete sa veoma sličnim simptomima može da bude zaraženo sasvim drugim virusom.

Mala deca su među grupama kod kojih je potreban poseban oprez

Za većinu ljudi grip će se završiti oporavkom, ali bolest ne treba potpuno banalizovati.

Batut navodi da su među osobama koje imaju povećan rizik od komplikacija mala deca, zajedno sa starijima od 65 godina, trudnicama, osobama sa hroničnim zdravstvenim problemima i ljudima sa oslabljenim imunitetom.

Grip može da dovede i do komplikacija. Batut među najčešćima navodi bronhitis i sekundarnu bakterijsku pneumoniju.

Zbog toga roditelji ne bi trebalo da se vode samo pitanjem „da li je grip ili prehlada“, već pre svega opštim stanjem deteta. Ako je dete izrazito loše, simptomi su jaki, pogoršavaju se ili roditelja njegovo stanje zabrinjava, procenu treba prepustiti pedijatru.

Kako smanjiti mogućnost da virus stigne iz vrtića pravo u celu kuću?

Potpuno izbeći respiratorne infekcije, naročito kod dece koja svakodnevno borave u kolektivu, gotovo je nemoguće. Ipak, nekoliko jednostavnih navika može smanjiti širenje virusa.

Batut među osnovnim preventivnim merama navodi redovnu higijenu ruku, pravilno pokrivanje nosa i usta prilikom kašljanja i kijanja, provetravanje prostorija i izbegavanje bliskih kontakata kada je osoba bolesna. Osobama sa blagom bolešću preporučuje se ostanak i nega kod kuće do oporavka, uz ograničavanje kontakata.

Kada je reč konkretno o gripu, Batut navodi da je vakcinacija najefikasniji vid zaštite, a posebno definiše grupe za koje se imunizacija sprovodi zbog povećanog rizika.

Jedna razlika koju roditelji mogu lako da zapamte

Ako bismo Batutovo objašnjenje sveli na najjednostavniju roditeljsku „prečicu“, ona bi izgledala ovako:

Prehlada – češće kijanje, curenje nosa, suzenje očiju i nadraženo grlo, uz blažu i kraću kliničku sliku.

Grip – češće nagli početak, povišena temperatura, izražena malaksalost, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima i suv kašalj.

To, naravno, nije način da roditelj sam postavi dijagnozu. Ali jeste korisna razlika koju vredi znati kada krenu prve jesenje maramice, kašalj i temperature.

Batut