„Nikad ništa ne uradiš kako treba“: Rečenice roditelja koje mogu ostaviti dubok trag na detetu

Roditelji nisu savršeni i svako ponekad kaže nešto u afektu. Ipak, problem nastaje kada kritika, omalovažavanje i emocionalno odbacivanje postanu svakodnevni obrazac. Takve poruke dete može vremenom početi da doživljava kao istinu o sebi, a posledice se mogu osećati i godinama kasnije.

Neke roditeljske greške dete može da razume tek kada odraste. Druge, međutim, mogu ostaviti mnogo dublji trag. Među njima je emocionalno ponižavanje – stalno kritikovanje, omalovažavanje, vređanje ili stvaranje osećaja da dete nikada nije dovoljno dobro. Takvo ponašanje ne mora uvek da izgleda dramatično. Ponekad se krije iza rečenica koje odraslima mogu delovati kao obična kritika. „Nikad ništa ne uradiš kako treba“, „Pogledaj kako druga deca mogu“ ili „Preosetljiv/a si“ mogu zvučati kao usputne primedbe. Međutim, ako se stalno ponavljaju, dete može početi da ih prihvata kao sliku o sebi.

Kada kritika postane obrazac

Jedna izgovorena rečenica ne određuje odnos roditelja i deteta. Mnogo veći problem nastaje kada ponižavanje, odbacivanje ili emocionalno zanemarivanje postanu deo svakodnevnog ponašanja. Istraživanja iskustva emocionalnog zlostavljanja i zanemarivanja u detinjstvu povezuju sa kasnijim teškoćama u međuljudskim odnosima, uključujući probleme sa poverenjem, regulacijom emocija i ostvarivanjem bliskosti. Posebno može biti teško kada dete nema osećaj da je kod kuće bezbedno da pokaže ono što oseća. Ako se tuga, strah ili ljutnja stalno ismevaju, umanjuju ili kažnjavaju, dete može naučiti da emocije skriva umesto da ih prepoznaje i izražava.

Možda vas zanima

Odrastanje sa ljubimcima: Evo šta su naučnici otkrili kod dece, rezultati nove studije su mnoge iznenadili

Ima li besnila u Grčkoj? Šakal napao dete, a ovo je informacija koja sad zanima sve roditelje

Roditeljima juče počela isplata 25.000 dinara po detetu: Evo ko dobija pomoć i da li je potrebna prijava

Posledice mogu da se vide i godinama kasnije

Uticaj ovakvih iskustava ne mora da bude vidljiv odmah. Jedno longitudinalno istraživanje povezalo je grubo roditeljstvo tokom adolescencije sa nižim samopoštovanjem i kasnijim problematičnim obrascima u partnerskim odnosima. Odnos roditelja i deteta takođe može ostati narušen i nakon što dete odraste. Istraživanja ukazuju na povezanost iskustava zlostavljanja i zanemarivanja u detinjstvu sa manjom emocionalnom bliskošću između odrasle dece i njihovih roditelja. To ne znači da će svako dete koje je doživelo grubost roditelja imati iste posledice. Razvoj zavisi od brojnih faktora, uključujući intenzitet i trajanje iskustava, kao i podršku koju dete ima tokom odrastanja.

Nije isto pogrešiti i stalno povređivati dete

Roditelji, naravno, nisu savršeni. Svako može izgubiti strpljenje, povisiti ton ili izgovoriti nešto zbog čega će se kasnije pokajati. Važna razlika je u tome šta se događa nakon takve greške. Izvinjenje, razgovor i promena ponašanja detetu šalju potpuno drugačiju poruku od insistiranja da je ono „problem“ i odbijanja da se prizna sopstvena greška. Kada roditelj ume da kaže „Pogrešio/la sam“ i pokaže spremnost da popravi odnos, dete dobija važnu lekciju: greške ne moraju da znače odbacivanje i odnosi mogu da se popravljaju.

„Nepovoljna iskustva iz detinjstva“ mogu imati dugoročne posledice

Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) navode da nepovoljna iskustva iz detinjstva mogu uticati na zdravlje, dobrobit i odnose tokom kasnijeg života. Zbog toga se neke roditeljske reči ne zaboravljaju lako. Ne zato što odraslo dete nužno želi da zauvek bude ljuto na roditelja, već zato što način na koji roditelj godinama razgovara sa detetom može postati deo načina na koji ono kasnije razgovara samo sa sobom.