Kako sprečiti česte virusne infekcije kod dece? Pedijatar Vukomanović objasnio šta je najvažnije pred sezonu virusa

Sa povratkom dece u vrtiće i škole vraćaju se i dobro poznate roditeljske muke – curenje nosa, kašalj, temperatura i infekcije koje se ponekad smenjuju toliko brzo da roditeljima deluje kao da dete nije ni stiglo potpuno da ozdravi, a već je ponovo bolesno.

Kako sprečiti česte virusne infekcije i šta roditelji zaista mogu da urade? O tome je govorio dr Goran Vukomanović, pedijatar, u snimku objavljenom na Instagramu.

Njegova prva poruka roditeljima je važna – za većinu uobičajenih virusnih infekcija koje pogađaju decu ne postoji lek koji će jednostavno ukloniti virus i momentalno izlečiti dete.

Možda vas zanima

Neće se ostvariti najmračnije prognoze, ali situacija sa bolešću koju vakcina može da spreči prilično je tragična

„Grip ili obična prehlada? Batut objasnio razliku koju bi roditelji trebalo da znaju pre početka sezone“

„Mesecima sam vodila ćerku kod lekara zbog kašlja“: Trogodišnju Peni vraćali kući, a iza svega se krila smrtonosna bolest

„Kako možemo sprečiti česte virusne infekcije? Prvo i najvažnije je znati da za te viruse ne postoji lek. Mi imamo antivirusne lekove, ali nemamo lek koji može da izleči dete od virusne infekcije, prevencija je jako važna.“

Dva pravca zaštite dece

Dr Vukomanović objašnjava da se prevencija svodi na dva veoma važna pravca.

Prvi deluje jednostavno – izbegavati kontakt sa bolesnim osobama. U svakodnevnom životu porodice, međutim, to često nije moguće, naročito kada dete ide u vrtić ili školu i svakodnevno je okruženo velikim brojem druge dece.

„Prevencija se svodi na dva jako važna pravca. Prvi je ako možemo da izbegnemo nekoga ko je bolestan, ali je nemoguće kod veće dece izbeći okruženje.“

Upravo kolektivi stvaraju idealne uslove za prenošenje respiratornih virusa: deca su dugo zajedno u zatvorenom prostoru, dele igračke i predmete i imaju mnogo bliskih kontakata.

Drugi pravac o kojem pedijatar govori jeste jačanje imuniteta.

„Drugi pravac je jačanje imuniteta. Imunitet ima dva dela, to je urođeni imunitet koji je najvažniji koji smo dobili od naših predaka, i stečeni koji se stiče.“

https://www.instagram.com/p/DJn-MatM-Ha/

Šta zapravo znači „jačanje imuniteta“ kod deteta?

Ovo je deo oko kojeg među roditeljima postoji mnogo nedoumica. Imuni sistem nije jedan „prekidač“ koji se može uključiti određenim preparatom.

Urođeni imunitet predstavlja prvu, brzu liniju odbrane organizma sa kojom se dete rađa. Stečeni ili adaptivni imunitet razvija specifičan odgovor nakon kontakta sa određenim uzročnicima, ali i imunizacijom.

Kada organizam prvi put naiđe na određeni uzročnik ili njegov antigen, imuni sistem može da razvije specifičan odgovor i imunološko pamćenje. Zato sledeći susret sa istim uzročnikom može da dovede do bržeg i efikasnijeg odgovora.

To, međutim, ne znači da dete posle nekoliko prehlada postaje „imuno na sve viruse“. Samo rinovirusi, najčešći uzročnici obične prehlade, postoje u velikom broju tipova, a respiratorne infekcije izaziva čitav niz različitih virusa. CDC navodi da rinovirusi cirkulišu tokom cele godine, ali da njihova aktivnost tipično raste početkom jeseni i u proleće.

Zbog toga dete može da preboli jednu infekciju, a zatim ubrzo dobije drugu izazvanu drugim virusom.

San, ishrana i svakodnevne navike važniji su od „čudotvornih“ rešenja

Kada roditelji čuju „jačanje imuniteta“, često prvo pomisle na sirupe, vitamine i različite preparate. Međutim, osnova normalnog funkcionisanja imunog sistema ostaju svakodnevne zdrave navike.

Detetu su potrebni san primeren uzrastu, raznovrsna i nutritivno kvalitetna ishrana, redovna fizička aktivnost i boravak napolju. Važni su i higijena ruku, provetravanje prostorija i izbegavanje bliskog kontakta sa obolelima kada je to moguće.

Vakcinacija takođe predstavlja način stvaranja stečenog, specifičnog imuniteta protiv bolesti za koje postoje odgovarajuće vakcine. Kada je reč o sezonskom gripu, deca mlađa od pet godina, a naročito mlađa od dve, imaju veći rizik od ozbiljnijih komplikacija nego starija zdrava deca.

Koji virusi nas čekaju tokom jeseni?

Početak jeseni ne znači da će svi respiratorni virusi odjednom početi da cirkulišu istim intenzitetom, niti se bez aktuelnog epidemiološkog nadzora može unapred tvrditi koji će virus dominirati u Srbiji.

Ipak, postoji nekoliko dobro poznatih uzročnika respiratornih infekcija koji su posebno važni tokom jeseni i zime.

Rinovirusi su najčešći uzročnici obične prehlade, a njihova aktivnost često raste upravo početkom jeseni. Tipični simptomi uključuju curenje ili zapušen nos, kijanje, kašalj i bol u grlu.

RSV (respiratorni sincicijalni virus) najčešće izaziva simptome nalik prehladi, ali kod beba i male dece može dovesti do ozbiljnije bolesti, uključujući bronhiolitis i pneumoniju. Respiratorni sincicijalni virus tipično se širi tokom jeseni i zime.

Virus gripa takođe je jedan od glavnih sezonskih uzročnika na koje roditelji treba da obrate pažnju. Grip se od obične prehlade često razlikuje naglijim početkom, temperaturom, izraženom malaksalošću, bolovima i kašljem. Mala deca spadaju među grupe sa povećanim rizikom od komplikacija.

Tu su i adenovirusi, koji mogu da izazovu simptome nalik prehladi ili gripu, ali i bronhitis, upalu pluća, konjunktivitis ili stomačne tegobe. Za razliku od izrazito sezonskih virusa, adenovirusi mogu da cirkulišu tokom čitave godine.

Među respiratornim uzročnicima koji se prate kod dece nalaze se i parainfluenca, humani metapneumovirus, različiti koronavirusi i rinovirusi/enterovirusi.

Česte infekcije ne znače automatski da dete ima „slab imunitet“

Ovo je posebno važno za roditelje dece koja su tek krenula u kolektiv. Česte respiratorne infekcije same po sebi nisu dokaz poremećaja imunog sistema.

Mala deca tek dolaze u kontakt sa velikim brojem virusa. Jedno longitudinalno istraživanje kod dece mlađe od dve godine pokazalo je koliko rano počinju ti susreti: do prvog rođendana gotovo sva praćena deca imala su najmanje jednu detektovanu infekciju rinovirusom/enterovirusom, dok je do druge godine većina bila izložena i brojnim drugim respiratornim virusima.

Zato početak vrtića nekim roditeljima izgleda kao beskonačan niz bolesti. Dete se oporavi od jednog virusa, vrati u kolektiv, a zatim dođe u kontakt sa drugim.

Ipak, ako su infekcije neuobičajeno teške, veoma dugotrajne, praćene komplikacijama ili roditelji imaju bilo kakvu sumnju u zdravstveno stanje deteta, procenu treba da obavi pedijatar.

Kako je poručio dr Vukomanović, kada za veliki broj ovih virusa nemamo lek koji će izlečiti samu infekciju, prevencija ostaje izuzetno važna.