Dete hoće da skače po baricama kao Pepa Prase? Pustite ga, pedijatri objašnjavaju zbog čega je to važno

Ako vaše dete ugleda ogromnu baru na putu do vrtića i odmah poželi da skoči pravo u sredinu – nemojte baš istog trenutka reći „ne prljaj se“. Ako su uslovi bezbedni, malo skakanja po baricama može da bude mnogo više od obične dečje zabave. Baš kao Pepa Prase, deca prirodno obožavaju vodu, blato i sve ono što odraslima najčešće znači dodatnu turu pranja veša. A stručnjaci za razvoj dece upravo ističu koliko je važna slobodna, aktivna igra napolju. Američka akademija za pedijatriju navodi da boravak na otvorenom može doprineti fizičkom i mentalnom zdravlju dece, razvoju motorike, pažnje, kreativnosti i sposobnosti rešavanja problema.

Zašto decu toliko privlače barice?

Zato što su za njih prava mala igraonica. Jedna bara može da bude jezero, more, reka ili čak „lava“ preko koje treba preskočiti. Dete ne vidi samo vodu – ono vidi priliku da trči, skače, istražuje i izmišlja sopstvena pravila. Takva igra je upravo ono što pedijatri nazivaju slobodnom igrom, odnosno igrom u kojoj dete samo bira šta će raditi i kako će se igrati. Ona može da podstiče kreativnost, samostalnost, donošenje odluka i rešavanje problema.

Skakanje je odlična vežba za telo

Kada dete skače iz jedne barice u drugu, pokušava da održi ravnotežu, procenjuje udaljenost i kontroliše pokrete. Trčanje, skakanje, čučanje, penjanje i preskakanje prepreka prirodan su način da dete razvija grubu motoriku, koordinaciju i ravnotežu. Boravak napolju takođe daje deci više prostora za kretanje nego većina zatvorenih prostora. I sve to se dešava dok dete zapravo misli da se samo zabavlja.

Možda vas zanima

Recept pedijatra za domaći sirup protiv kašlja: Deluje za par dana, pravi se brzo, a deca ga obožavaju

Pada kiša, a deca ne znaju šta će sa sobom? Evo nekoliko ideja kako da ih zabavite kad je napolju loše vreme

„Jao, opet mu je uvećan limfni čvor“: Pedijatar Saša Milićević objasnio koji mališani burnije reaguju i kada treba uraditi analize

Malo blata nije neprijatelj deteta

Roditelji često imaju potrebu da decu zaštite od svake prljavštine. Naravno, postoje situacije kada treba biti oprezan, ali cilj nije da dete odrastanja provede u sterilnom okruženju. Igra u prirodi pruža priliku da dete dodiruje različite površine, istražuje okolinu i koristi sva čula. Pedijatri naglašavaju da igra u prirodi pruža prostor za istraživanje, radoznalost i razvoj različitih veština. Drugim rečima – prljave pantalone nisu automatski znak da je dete uradilo nešto loše.

Barice mogu da budu i mala lekcija

„Koliko je duboka ova bara?“

„Šta se desi kada skočimo u nju?“

„Zašto se voda pomerila?“

„Koja je bara veća?“

Od obične šetnje tako lako nastane mala naučna avantura. Dete kroz igru posmatra šta se dešava oko njega, postavlja pitanja i samo dolazi do zaključaka. Upravo slobodna igra može da podrži radoznalost, kreativno razmišljanje i rešavanje problema.

I roditelji mogu da se pridruže

Ne morate samo da stojite sa strane i upozoravate dete da ne pokvasi čarape. Ako imate odgovarajuću garderobu, možete zajedno da tražite najveću baru, pravite „talase“ čizmama ili se takmičite ko može da preskoči veću baricu. Zajednička igra nije važna samo zbog zabave. Pedijatri ističu da igra sa roditeljima može da ojača odnos roditelja i deteta, kao i da podrži njegov socijalni i emocionalni razvoj.

Naravno, ne baš svaka bara

Iako nema razloga da dete bude potpuno pošteđeno kiše, bezbednost je na prvom mestu. Birajte mesta udaljena od saobraćaja i duboke vode, izbegavajte barice u kojima se nalazi otpad ili nečistoća koju ne možete proceniti, a tokom jakog pljuska, grmljavine ili drugih opasnih vremenskih uslova ipak ostanite unutra. Detetu obucite kabanicu i nepromočivu obuću, a nakon igre mokru garderobu zamenite suvom. Ne morate dozvoliti baš svako skakanje u svaku baru da biste detetu pružili slobodu. Dovoljno je da mu ponekad kažete: „Hajde, pronađimo najveću!“

Pustite ih da budu deca

Današnja deca mnogo vremena provode pred ekranima, pa stručnjaci sve više naglašavaju značaj aktivne i slobodne igre. Američka akademija za pedijatriju navodi da igra nije samo razonoda, već važan deo fizičkog, kognitivnog, socijalnog i emocionalnog razvoja. Zato sledeći put kada dete ugleda baricu i sa oduševljenjem vikne da želi da skoči u nju, možda ne morate odmah da mislite na blatnjave pantalone. Možda upravo gledate dete koje trči, skače, istražuje, smišlja svoju igru i uživa u detinjstvu. A veš? Veš će se već oprati.