Genetika i akne: Da li se sklonost ka aknama nasleđuje?

Genetika zaista može da utiče na sklonost ka pojavi akni, ali priča nije tako jednostavna kao: „Ako su roditelji imali akne, imaće ih i dete.“ Na nastanak akni utiče kombinacija više faktora, od naslednih osobina kože i hormona, preko proizvodnje sebuma, do upalnih procesa i spoljašnjih uticaja.

Da li se akne nasleđuju?

Akne se ne nasleđuju na jednostavan način kao, na primer, krvna grupa. Ne postoji jedan „gen za akne“ koji određuje da li će ih neko imati. Ipak, istraživanja ukazuju na to da genetika ima značajnu ulogu u tome koliko je neko sklon aknama. Nasleđene osobine mogu uticati na rad lojnih žlezda, proizvodnju sebuma, reakciju kože na hormone i sklonost ka zapaljenju. Zato dete čiji su roditelji imali izražene akne može imati veći rizik da ih razvije, ali to nije garancija da će se akne pojaviti niti govori koliko će biti ozbiljne.

Ako su roditelji imali akne, da li će ih imati i dete?

Ne mora da znači. Porodična istorija može biti važan deo slagalice, ali na stanje kože utiču i brojni drugi faktori. Dvoje dece iz iste porodice mogu imati potpuno različitu kožu – jedno može imati izražene akne, dok drugo može imati samo povremene bubuljice. Čak i kod dece koja imaju genetsku predispoziciju, intenzitet i trajanje akni mogu da se razlikuju. Zbog toga roditelji ne bi trebalo da krive sebe ako dete dobije akne. Nega kože i životne navike mogu biti važne, ali genetiku nije moguće „poništiti“ pravilnim umivanjem ili određenim proizvodom.

Možda vas zanima

Da li dete nasleđuje veliki nos od mame ili tate? Evo šta kaže genetika

Da li se klempave uši nasleđuju? Šta genetika kaže o obliku ušiju

Zašto se deci menja boja kose dok odrastaju? Genetika krije odgovor

Zašto genetika utiče na pojavu akni?

Akne nastaju kada se više procesa u koži udruži. Folikuli dlake mogu da se zapuše mrtvim ćelijama kože i sebumom, a zatim se mogu razviti upala i promene karakteristične za akne. Genetske osobine mogu uticati na neke od tih procesa.

1. Proizvodnja sebuma

Sebum je masna supstanca koju stvaraju lojne žlezde i koja ima važnu ulogu u zaštiti kože. Međutim, kod osoba sklonih aknama lojne žlezde mogu stvarati više sebuma. Genetske razlike mogu doprineti tome kako lojne žlezde reaguju na hormone, naročito tokom puberteta.

2. Reakcija kože na hormone

Pubertet donosi velike hormonske promene. Androgeni, odnosno hormoni koji podstiču aktivnost lojnih žlezda, mogu doprineti povećanoj proizvodnji sebuma i razvoju akni. Nisu, međutim, samo količina hormona i njihov nivo važni, značajno je i kako koža reaguje na njih. I ta osetljivost može imati genetsku komponentu.

3. Sklonost ka upali

Akne nisu samo problem „zapušenih pora“. U njihovom nastanku učestvuju i upalni procesi. Genetske razlike u načinu na koji organizam reaguje na određene mikroorganizme i promene u koži mogu biti jedan od faktora koji utiču na sklonost ka upalnim aknama.

Da li genetika određuje koliko će akne biti teške?

Ne može se na osnovu porodične istorije pouzdano predvideti koliko će akne biti izražene. Ako je roditelj imao teške akne, to može ukazivati na povećanu sklonost deteta, ali ne znači da će dete imati isti tok bolesti. Na izgled i tok akni utiču brojni faktori, uključujući uzrast, hormonalne promene, tip kože, određene lekove i proizvode koji dolaze u kontakt sa kožom, kao i individualne biološke karakteristike.

A šta je sa ishranom i higijenom?

Akne nisu znak da je dete „prljavo“ ili da se ne umiva dovoljno. Preterano pranje, agresivno trljanje kože ili korišćenje jakih preparata može čak dodatno iritirati kožu. Ni ishrana nije jedini uzrok akni. Postoje dokazi da određeni obrasci ishrane mogu biti povezani sa težinom akni kod nekih osoba, ali to ne znači da će izbacivanje jedne namirnice rešiti problem kod svakoga. Zato nije dobro detetu nametati stroge dijete ili stvarati osećaj krivice zbog izgleda kože.

Može li pravilna nega da spreči genetsku sklonost?

Ne možemo promeniti gene, ali odgovarajuća nega kože može pomoći u kontroli akni. Kod tinejdžera je najvažnije da rutina bude jednostavna i dosledna: blago čišćenje kože, odgovarajući proizvodi koji ne zapušavaju pore i izbegavanje ceđenja bubuljica. Ako su akne izražene, bolne ili ostavljaju ožiljke, kućna nega možda neće biti dovoljna. Tada dermatolog može preporučiti terapiju prilagođenu uzrastu i tipu akni.

Kada dete treba odvesti dermatologu?

Nije potrebno čekati da akne postanu veoma ozbiljne. Pregled je posebno važan ako dete ima:

• bolne, duboke ili brojne upalne promene,

• akne koje ostavljaju ožiljke ili tamne fleke,

• akne koje značajno utiču na samopouzdanje,

• promene koje se ne popravljaju uprkos odgovarajućoj nezi,

• naglu i neuobičajenu pojavu akni.

Rano odgovarajuće lečenje može pomoći da se smanji rizik od trajnih ožiljaka i da se detetu olakša period u kojem su izgled i samopouzdanje često posebno važni.

Najvažnije je da dete zna da akne nisu njegova krivica

Ako u porodici postoji istorija akni, roditelji mogu biti svesniji da dete ima povećanu sklonost ka njihovoj pojavi. To ne znači da će akne sigurno dobiti, niti da su posledica loše higijene ili „pogrešnog“ ponašanja. Genetika je samo jedan deo priče.

Na pojavu i tok akni utiče složena kombinacija naslednih osobina, hormona, rada lojnih žlezda, procesa u koži i drugih faktora. Umesto traženja krivca, korisnije je reagovati na vreme, izabrati odgovarajuću negu i, kada je potrebno, potražiti savet dermatologa.